Razotkrivanje političkih obmana

Razotkrivena je najveća politička podvala u novojoj istoriji Novog Sada. “Novi Sad na vodi” nije postojao u planovima aktuelne gradske vlasti. Iza projekta “Novi Sad na vodi”, kojim Borislav Novaković plaši Novosađane, stoje upravo on i njegov nekadašnji stranački kolega i političku guru Bojan Pajtić. Potpuno je jasno - urbanistički plan se ne menja pod pritiskom nevladinih organizacija, niti “ogorčene” javnosti. Šodroš i Kameničku adu, nisu ni planirali da betoniraju naprednjaci, nego Borislav Novaković, dok je bio funkcioner Demokratske stranke.

Urbanistički plan koji je predviđao gradnju hotela i solitera na Šodrošu i Kameničkoj adi usvojen je pre tačno 21 godinu. Tada je  Borislav Novaković bio potpredsednik Skupštine grada, a Bojan Pajtić je bio član gradskog Izvršnog odbora, zadužen za upravu i propise. Novaković i Pajtić bili su involvirani u donošenje plana koji je predviđao da se 32 hektara najzelenijeg pojasa u Novom Sadu pretvore u beton i čelik. Novi plan koji pravi SNS, umesto hotela i zgrada planira povećanje šuma za 134 odsto, proširenje zelenih površina i izgradnju rekreativnih i kulturnih sadržaja.

Apsurdno je da je Novaković pre nekoliko meseci, plan, koji je sam doneo pre 21 godinu, predstavio kao naprednjački, i pokušao da Novosađanima sebe predstavi kao spasioca. Istina je drugačija. U junu 2000. godine, kada je plan usvojen, glavni stub gradske vlasti bila je Demokratska stranka. Da mu je “Novi Sad na vodi” smetao, mogao je kao potpredsednik gradske skupštine, da glasa protiv njega na sednici u junu, ili da ga poništi, dok je bio gradonačelnik, od oktobra 2000. do oktobra 2004. godine. Priliku da plan promeni, i “spasi” Šodroš i Kameničku adu od hotela i investitora, Novaković je propustio i 2008. godine, kada je postao direktor Zavoda za izgradnju grada. Njegov mandat trajao je do 2012. godine, i obeležile su ga brojne afere. Jedna je vezana za hotel na Futoškom putu, koji je dobio ceo sprat mimo plana, a druga za nestanak 4,5 miliona evra prilikom gradnje Bulevara Evrope. Avansna uplata Dušanu Borovici, tada je bila sumnjiva i Novakovićevim stranačkim kolegama.

Teranje maka na konac, kom mogu pribeći Pajtić i Novaković, kao majstori spina, o svojoj minimalnoj ulozi u događajima iz 2000. godine, nema preteranog smisla. Činjenica je da je Novaković juna 2000. godine, kao potpredsednik Skuštine grada mogao, ali nije glasao protiv plana. A Pajtić je kao član gradske vlade za upravu i propise, svojim potpisom morao verifikovati plan, pre nego što je on upućen na glasanje u gradski parlament.

I tako se desilo da je u klopku, koju je nameštao naprednjacima, Novaković na kraju uhvatio samog sebe. Pravu istinu o Novom Sadu na vodi razotkrile su nevladine organizacije, potpomognute studentskim organizacijama. Po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja oni su od JP „ Urbanizam“, zahtevali i dobili zvanične podatke o planovima gradnje za Šodroš i Kameničku adu.

- Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2021. i Regulacioni plan ,,Kamenička ada” u Novom Sadu, koji su usvojeni juna 2000. godine, predviđali su komercijalne sadržaje: hotelski kompleks, poslovni objekat uz gradsku marinu i niz objekata uslužne delatnosti. Ukupna površina tih sadržaja je oko 30 hektara. Objekti su zauzimali 8,8, a saobraćajnice oko 11 hektara - navodi se u odgovoru JP “Urbanizam” NVO sektoru.

Tako su Novosađani saznali da je Novaković za svoj plan optuživao aktuelnu vlast.

Novosađani su saznali i to da novi urbanistički planovi, koji su u izradi, i koji će važiti do 2030. godine, brišu hotele i saobraćajnice iz “Novakovićevog” plana iz 2000. godine. Neće biti ni stambenih zgrada na prostoru Kameničke ade, Šodroša, Ribarskog ostrva, niti na Štrandu. Uz Bulevar Despota Stefana planiraju se studentski domovi i sportski sadržaji. Novi plan, koji će doneti naprednjaci, planira uvećanje šuma i zelenila za 134 odsto.

Slučaj Novaković ima svoju višu vrednost. I svrhu. On je dokaz da su zaborav i laž najveća opasnost za Srbe. Opasnost leži u tome što je zaborav proglašen za najlekovitije sredstvo srpske politike. Zaborav je nuđen kao terapija, kao sredstvo za oslobađanje od fascinacije pogrešnim mitovima, koji nas onemogućavaju da spoznamo sve dobrobiti liberalne demokratije. Tako posmatran, i tako propagiran, zaborav ima snagu da greške prikaže kao potencijale, a hendikepe predstavi kao mogućnosti. Zaborav će biti potpun, kad svoje sećanje preselimo u “klaude”, Gugl diskove, USB memorije, i digitalne formate.

Ipak, lični afiniteti ne mogu zameniti kolektivno pamćenje. Kad se to desi, mogući su različiti načini interpretacije činjenica. Evropska unija, majstor mimikrije i manipulacije, zna mnogo o tome. Briselski činovnici kroje sudbinu Srbije već 21 godinu, pretvarajući nas u poligon za bildovanje svojih karijera, i svojih bankovnih računa. Dugotrajna kandidatura Srbije ima svoje logično opravdanje za Brisel. Srbija, zatvorena u briselsko političko predsoblje predstavlja kravu muzaru za evropske političare. Dokaza je mnogo. Od 2000. do 2020. godine u Srbiju je ušlo blizu četiri milijarde evra, ali nijedan cent nije iskorišćen za direktan razvoj demokratije, niti za poboljšanje standarda života građana. Svaki dinar, vratio se nazad u Evropsku uniju, i slio se u džepove raznih konsultanata, eksperata, izvestilaca. Evropska unija je od 2000. do danas u džepove svojih birokrata ugurala jedan Beograd na vodi, dva auto-puta, jednu brzu prugu, dva i po Telekoma i devet NIS-ova. Korupcija je, može se lako zaključiti, zanimljiva kategorija u EU.

Evo primera. Slovačka spada među 13 najkorumpiranijih država u Evropi. Top listu korupcije objavljuje Transparensi internešnel (Transparency International), a Slovačkoj već godinama pripada mesto u vrhu top liste najgorih. S 50 indeks poena, Slovačka je po potkupljivosti u samom vrhu i na svetskom nivou. Ispred Slovaka se nalaze i takvi “kolosi demokratije” kakvi su Ruanda, Bocvana, ili čak Dominikanska Republika.

Sve to sa Srbijom ne bi imalo mnogo veze da Evropski parlament nije usvojio izveštaj o stanju demokratije u Srbiji, koji je sačinio izvesni Miroslav Bilčik, slovački političar. Za izveštaj o Srbiji, i našu demokratiju nisu važne lične kompetencije izvestioca, novopečenog evroposlanika. Važnija je činjenica da Evropski parlament, koji je glatko izglasao dokument bremenit protivrečnostima, pati od hronične sklonosti korupciji.

Uticajni EU obzerver objavio je u februaru, da je Evropski parlament 2020. godine odbio da učestvuje u istraživanju Transparensi internešnela o korupciji i političkoj etici u EU.

- Evropski parlament je, uprkos svojoj javno izjavljenoj podršci za veću transparentnost, zapravo bio jedina institucija koja je odbila saradnju - navodi EU obzerver.

Takođe, novinari ovog lista navode i da je EU parlament odbio da po pitanju istraživanja korupcije sarađuje i 2014. godine. Umesto toga formiran je mali, interni savetodavni odbor zadužen da obezbedi da poslanici u Evropskom parlamentu slede pravila - navodi se u tekstu EU obzervera.

Šta je posredi? Evropski parlament je odbio saradnju da bi izbegao proveru finansijskih transakcija i sporednih, ali vrlo unosnih poslova svojih poslanika. List piše i o velikom broju afera vezanih za tajno sastajanje izvestilaca sa lobistima. Osim toga zaključeno je da Savet Evrope predstavlja “crnu kutiju” čije odluke su obavijene velom tajne, koje ne može da otključa čak ni sud u Strazburu. To znači da građani država članica ni na koji način ne mogu da saznaju za šta su u Savetu Evrope glasale njihove vlade, niti na šta troše novac.

- Na primer, Savet poslednjih pet godina blokira predlog EU da se osigura veća transparentnost načina na koji multinacionalne kompanije plaćaju porez. Ne postoji zajednički kodeks ponašanja, nema minimalnih etičkih standarda, nema pravila o izjavama o finansijskim interesima ni smernica za korporativno sponzorstvo. EU se tek nedavno složila da se prijavi u registar transparentnosti za lobiste. Ali ovo i dalje isključuje veliku većinu donosilaca odluka, uključujući generale, zamenike direktora, šefove jedinica i službenike - navodi se u izveštaju Transparensija.

Za Srbe je pođednako važna informacija koju smo dobili kroz seriju “Porodica”. RTS je podelio Srbiju na isti način kao u vreme hapšenja Slobodana Miloševića pre 20 godina. Protiv i za Miloševića! Niko se nije opredelio u korist DOS-a, koji danas predstavljaju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Tadić i Borko Obradović. I to je za Srbiju značajnija informacija od Izveštaja Evropskog parlamenta.

Serija o Miloševiću je istina o DOS-u. Tekstovi EU obzervera predstavljaju istinu o dvostrukim vrednostima Evropske unije. EU ozbzerver nas upozorava da su izvestioci EU parlamenta podložni korupciji, a da nadležna tela Evropske unije ne čine ništa da to spreče i onemoguće. Kad se činjenice sagledaju iz drugog ugla, pokušaj Bilčika i dela EU parlamenta, da izveštajem uzdrmaju Vučića i SNS, prerasta u običnu političku obmanu.

Milorad Bojović, Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću