Разоткривање политичких обмана

Разоткривена је највећа политичка подвала у новојој историји Новог Сада. “Нови Сад на води” није постојао у плановима актуелне градске власти. Иза пројекта “Нови Сад на води”, којим Борислав Новаковић плаши Новосађане, стоје управо он и његов некадашњи страначки колега и политичку гуру Бојан Пајтић. Потпуно је јасно - урбанистички план се не мења под притиском невладиних организација, нити “огорчене” јавности. Шодрош и Каменичку аду, нису ни планирали да бетонирају напредњаци, него Борислав Новаковић, док је био функционер Демократске странке.

Урбанистички план који је предвиђао градњу хотела и солитера на Шодрошу и Каменичкој ади усвојен је пре тачно 21 годину. Тада је  Борислав Новаковић био потпредседник Скупштине града, а Бојан Пајтић је био члан градског Извршног одбора, задужен за управу и прописе. Новаковић и Пајтић били су инволвирани у доношење плана који је предвиђао да се 32 хектара најзеленијег појаса у Новом Саду претворе у бетон и челик. Нови план који прави СНС, уместо хотела и зграда планира повећање шума за 134 одсто, проширење зелених површина и изградњу рекреативних и културних садржаја.

Апсурдно је да је Новаковић пре неколико месеци, план, који је сам донео пре 21 годину, представио као напредњачки, и покушао да Новосађанима себе представи као спасиоца. Истина је другачија. У јуну 2000. године, када је план усвојен, главни стуб градске власти била је Демократска странка. Да му је “Нови Сад на води” сметао, могао је као потпредседник градске скупштине, да гласа против њега на седници у јуну, или да га поништи, док је био градоначелник, од октобра 2000. до октобра 2004. године. Прилику да план промени, и “спаси” Шодрош и Каменичку аду од хотела и инвеститора, Новаковић је пропустио и 2008. године, када је постао директор Завода за изградњу града. Његов мандат трајао је до 2012. године, и обележиле су га бројне афере. Једна је везана за хотел на Футошком путу, који је добио цео спрат мимо плана, а друга за нестанак 4,5 милиона евра приликом градње Булевара Европе. Авансна уплата Душану Боровици, тада је била сумњива и Новаковићевим страначким колегама.

Терање мака на конац, ком могу прибећи Пајтић и Новаковић, као мајстори спина, о својој минималној улози у догађајима из 2000. године, нема претераног смисла. Чињеница је да је Новаковић јуна 2000. године, као потпредседник Скуштине града могао, али није гласао против плана. А Пајтић је као члан градске владе за управу и прописе, својим потписом морао верификовати план, пре него што је он упућен на гласање у градски парламент.

И тако се десило да је у клопку, коју је намештао напредњацима, Новаковић на крају ухватио самог себе. Праву истину о Новом Саду на води разоткриле су невладине организације, потпомогнуте студентским организацијама. По Закону о доступности информација од јавног значаја они су од ЈП „ Урбанизам“, захтевали и добили званичне податке о плановима градње за Шодрош и Каменичку аду.

- Генерални урбанистички план Новог Сада до 2021. и Регулациони план ,,Каменичка ада” у Новом Саду, који су усвојени јуна 2000. године, предвиђали су комерцијалне садржаје: хотелски комплекс, пословни објекат уз градску марину и низ објеката услужне делатности. Укупна површина тих садржаја је око 30 хектара. Објекти су заузимали 8,8, а саобраћајнице око 11 хектара - наводи се у одговору ЈП “Урбанизам” НВО сектору.

Тако су Новосађани сазнали да је Новаковић за свој план оптуживао актуелну власт.

Новосађани су сазнали и то да нови урбанистички планови, који су у изради, и који ће важити до 2030. године, бришу хотеле и саобраћајнице из “Новаковићевог” плана из 2000. године. Неће бити ни стамбених зграда на простору Каменичке аде, Шодроша, Рибарског острва, нити на Штранду. Уз Булевар Деспота Стефана планирају се студентски домови и спортски садржаји. Нови план, који ће донети напредњаци, планира увећање шума и зеленила за 134 одсто.

Случај Новаковић има своју вишу вредност. И сврху. Он је доказ да су заборав и лаж највећа опасност за Србе. Опасност лежи у томе што је заборав проглашен за најлековитије средство српске политике. Заборав је нуђен као терапија, као средство за ослобађање од фасцинације погрешним митовима, који нас онемогућавају да спознамо све добробити либералне демократије. Тако посматран, и тако пропагиран, заборав има снагу да грешке прикаже као потенцијале, а хендикепе представи као могућности. Заборав ће бити потпун, кад своје сећање преселимо у “клауде”, Гугл дискове, УСБ меморије, и дигиталне формате.

Ипак, лични афинитети не могу заменити колективно памћење. Кад се то деси, могући су различити начини интерпретације чињеница. Европска унија, мајстор мимикрије и манипулације, зна много о томе. Бриселски чиновници кроје судбину Србије већ 21 годину, претварајући нас у полигон за билдовање својих каријера, и својих банковних рачуна. Дуготрајна кандидатура Србије има своје логично оправдање за Брисел. Србија, затворена у бриселско политичко предсобље представља краву музару за европске политичаре. Доказа је много. Од 2000. до 2020. године у Србију је ушло близу четири милијарде евра, али ниједан цент није искоришћен за директан развој демократије, нити за побољшање стандарда живота грађана. Сваки динар, вратио се назад у Европску унију, и слио се у џепове разних консултаната, експерата, известилаца. Европска унија је од 2000. до данас у џепове својих бирократа угурала један Београд на води, два ауто-пута, једну брзу пругу, два и по Телекома и девет НИС-ова. Корупција је, може се лако закључити, занимљива категорија у ЕУ.

Ево примера. Словачка спада међу 13 најкорумпиранијих држава у Европи. Топ листу корупције објављује Транспаренси интернешнел (Transparency Интернатионал), а Словачкој већ годинама припада место у врху топ листе најгорих. С 50 индекс поена, Словачка је по поткупљивости у самом врху и на светском нивоу. Испред Словака се налазе и такви “колоси демократије” какви су Руанда, Боцвана, или чак Доминиканска Република.

Све то са Србијом не би имало много везе да Европски парламент није усвојио извештај о стању демократије у Србији, који је сачинио извесни Мирослав Билчик, словачки политичар. За извештај о Србији, и нашу демократију нису важне личне компетенције известиоца, новопеченог европосланика. Важнија је чињеница да Европски парламент, који је глатко изгласао документ бременит противречностима, пати од хроничне склоности корупцији.

Утицајни ЕУ обзервер објавио је у фебруару, да је Европски парламент 2020. године одбио да учествује у истраживању Транспаренси интернешнела о корупцији и политичкој етици у ЕУ.

- Европски парламент је, упркос својој јавно изјављеној подршци за већу транспарентност, заправо био једина институција која је одбила сарадњу - наводи ЕУ обзервер.

Такође, новинари овог листа наводе и да је ЕУ парламент одбио да по питању истраживања корупције сарађује и 2014. године. Уместо тога формиран је мали, интерни саветодавни одбор задужен да обезбеди да посланици у Европском парламенту следе правила - наводи се у тексту ЕУ обзервера.

Шта је посреди? Европски парламент је одбио сарадњу да би избегао проверу финансијских трансакција и споредних, али врло уносних послова својих посланика. Лист пише и о великом броју афера везаних за тајно састајање известилаца са лобистима. Осим тога закључено је да Савет Европе представља “црну кутију” чије одлуке су обавијене велом тајне, које не може да откључа чак ни суд у Стразбуру. То значи да грађани држава чланица ни на који начин не могу да сазнају за шта су у Савету Европе гласале њихове владе, нити на шта троше новац.

- На пример, Савет последњих пет година блокира предлог ЕУ да се осигура већа транспарентност начина на који мултинационалне компаније плаћају порез. Не постоји заједнички кодекс понашања, нема минималних етичких стандарда, нема правила о изјавама о финансијским интересима ни смерница за корпоративно спонзорство. ЕУ се тек недавно сложила да се пријави у регистар транспарентности за лобисте. Али ово и даље искључује велику већину доносилаца одлука, укључујући генерале, заменике директора, шефове јединица и службенике - наводи се у извештају Транспаренсија.

За Србе је пођеднако важна информација коју смо добили кроз серију “Породица”. РТС је поделио Србију на исти начин као у време хапшења Слободана Милошевића пре 20 година. Против и за Милошевића! Нико се није определио у корист ДОС-а, који данас представљају Драган Ђилас, Вук Јеремић, Тадић и Борко Обрадовић. И то је за Србију значајнија информација од Извештаја Европског парламента.

Серија о Милошевићу је истина о ДОС-у. Текстови ЕУ обзервера представљају истину о двоструким вредностима Европске уније. ЕУ озбзервер нас упозорава да су известиоци ЕУ парламента подложни корупцији, а да надлежна тела Европске уније не чине ништа да то спрече и онемогуће. Кад се чињенице сагледају из другог угла, покушај Билчика и дела ЕУ парламента, да извештајем уздрмају Вучића и СНС, прераста у обичну политичку обману.

Милорад Бојовић, Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу