Novi protesti u više gradova Crne Gore zbog hapšenja sveštenstva

Posle molebana u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, građani su se večeras okupili ispred Osnovnog suda u Nikšiću, a protesta je bilo i u Podgorici.

U Budvi treću noć za redom okupilo više od 1.000 Budvana.

Kako prenose "Vijesti", u večerašnjoj najbrojnijoj protestnoj šetnji, okupljeni uzvikuju "Pustite nam vladiku", "Kosovo je srce Srbije", "Ustala je Crna Gora", "Svetinja se branit mora".

U Bijelom Polju protest građana je održan na gradskom trgu, a okupljeni su između ostalog uzvikivali "Milo lopove", "Bacite štitove", "U nama je srce lavlje, mi branimo pravoslavlje", "Ne damo vladiku", "Ne damo sveštenike", "Crna Gora i Srbija to je jedna familija".

Protest u Pljevljima zbog hapšenja vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i osam sveštenika SPC završen je večeras oko 21 sat bez incidenata.

Građani su se okupili u glavnoj gradskoj ulici nakon čega je kolona krenula do crkve Svete Petke gde ih je sačekao kordon policije.

Oko 5.000 građana je tokom protesta u Beranama uzvikujući "pustite vladiku" prošao pored zgrade policije i zaputio se prema manastiru Đurđevi stupovi.

Demonstranti u Beranama su se razišli, nakon što su vraćajući se od manastira ponovo prošli pored policije.

Čulo se nekoliko petardi, ali su redari usmerili građane da se ne zadržavaju. Policija je pod punom opremom ostala mirna, navodi "Vijesti".

Tokom protesta u Beranama večeras su nepoznate osobe iz automobila bacile tri eksplozivne naparave, a u eksplozijama nema povređenih, objavile su "Večernje novosti".

Ova informacija zasad nije potvrđena, a nema je ni u crnogorskim medijima.

"Novosti" su objavile da se u toku protesta pred zgradom Centra bezbednosti Berane odnekud pojavilo vozilo podgoričkih registarskih oznaka iz kojeg su nepoznate osobe izbacile tri eksplozivne naprave koje su ubrzo detonirane.

Eksplozije su bile poprilično jake, ali niko nije povređen, navodi beogradski dnevnik na svom sajtu.

Vladajuća crnogorska Demokratska partija socijalista (DPS) tvrdi da se istovremeno sa hapšenjima episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i sveštenika SPC "odvija neviđena medijska hajka i pritisak na državne organe da ne postupaju u skladu sa pozitivno-pravnim propisima, već u skladu sa očekivanjima dela javnosti".

"Beogradski tabloidi i deo domaćih medija, kao i pojedini opozicioni predstavnici i crkveni velikodostojnici vode medijski rat kakav nije viđen još od devedesetih godina. Sramno svedočanstvo takvog nemoralnog i neetičkog pristupa ostaće i juče plasirana falsifikovana fotografija navodnog prebijanja dečaka od strane policije u Nikšiću", saopšteno je večeras iz DPS.

Iz DPS poručuju da sve strukture koje, kako tvrde, ovih dana "združeno atakuju na Crnu Goru", treba da znaju da je Crna Gora država vladavine prava koja ne vodi krstaški rat ni protiv Srpske pravoslavne crkve ni protiv Srba u Crnoj Gori.

Iz vladajuće crnogorske stranke kažu i "da su uzaludni pritisci iz Beograda i njihovih domaćih poslušnika da utiču na sudsku odluku".

"U ovom trenutku je najvažnije da zakonske procedure za vođenje daljeg krivično-pravnog postupka budu ispoštovane i da isključivo formalno-pravni razlozi, oslobođeni svih uticaja i pritisaka, budu faktor odlučivanja u ovom pravnom slučaju", dodaju iz DPS.

U saopštenju se navodi i da će odluka o pritvoru Joanikija, kakva god da bude, "biti zasnovana isključivo na zakonu, jednako kao prema bilo kom drugom građaninu Crne Gore".

Akcija za ljudska prava (HRA) apeluje na Vrhovnog državnog tužioca da izda obavezujuće uputstvo državnim tužiocima da prilikom određivanja zadržavanja građana i podnošenja predloga za određivanje pritvora postupaju u skladu s minimalnim standardima ljudskog prava na slobodu ličnosti, koji zahteva uverljive razloge za svako lišenje slobode svake osobe, makar ono trajalo i dva sata, a ne 72, koliko je to u nadležnosti državnih tužilaca.

"Nakon uvida u rešenje o zadržavanju jednog od sveštenika u Nikšicu, zakljucujemo da ono ne sadrži obrazloženje dokaza o postojanju osnova sumnje da je delo izvršeno, kao što ne sadrži ni razloge za postojanje opasnosti od ponavljanja dela, koja je navedena kao razlog za zadržavanje, što je suprotno evropskom standardu prava na slobodu licnosti iz clana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zahtijeva da lišenje slobode bude utemeljeno u konkretnim i utemeljenim razlozima koji nisu ''apstraktni, opšti i stereotipni'', navode u saopštenju HRA, prenosi RTCG.

Ističu da ni rešenje istražnog sudije o odbijanju žalbe protiv rešenja o zadržavanju ne sadrži utemeljene razloge za zadržavanje.

"U rešenju je navedeno da je osumnjiceni ucestvovanjem u organizaciji verskog obreda van verskog objekta – litiji – uprkos merama i upozorenjima, pokazao „javnu demonstraciju građanske neodgovornosti, pa i bezobzirnosti u uslovima pandemije“, te da to, samo po sebi, upućuje na zakljucak da ce, ako se nade na slobodi ponoviti izvršenje krivicnog dela.

U obrazloženju se ne navodi šta je sam osumnjiceni imao da kaže o tome, da li je pretio da ce izvršiti delo ili ne, da li postoje dokazi da je ranije postupao suprotno merama ili vršio krivicna dela i sl, drugim rečima, opasnost je sasvim apstraktno predstavljena, što navodi na zakljucak da istražni sudija zadržavanje zapravo tretira kao kaznu, što je suprotno pravnom poretku Crne Gore u kome važi pretpostavka nevinosti", dodaju u saopštenju.

Ističu i da ovo nije prvi slucaj da se HRA uverava u neutemeljenost odluka o hapšenju građana u Crnoj Gori.

"Smatramo da je krajnje vreme, a posebno imajući u vidu narastajuće tenzije u društvu, da se ono pocne primjenjivati krajnje obazrivo, onda kada je to neophodno, kao krajnja mera u krivicnom postupku, u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava", zakljucili su u saopštenju.