Potpisi Vučića i Dačića za start izborne utakmice

Ko će biti favoriti na samim glasačkim listićima niko još uvek ne saopštava, jer su trenutno ključna politička tema izborni uslovi o kojima pregovaraju vlast i opozicija. Za sada jedno je sigurno, potpis na konačne odluke staviće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će raspisati parlamentarne, i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, čiji paraf će ozvaničiti predsedničke i beogradske izbore.

Ustav i zakon jasno su odredili procedure i rokove, u kojima svaka od ovih izbornih utakmica odvija. Izbori za predsednika Republike održavaju se svakih pet godina, koliko, prema Ustavu, traje i njegov mandat. Redovne predsedničke izbore Dačić mora da raspiše 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Republike, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana, a od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da protekne manje od 30 dana.

Vučić je položio svečanu zakletvu u parlamentu  31. maja 2017.godine, kada je stupio na predsedničku dužnost i započeo petogodišnji mandat. To znači da će predsednički izbori biti raspisani 2. marta, prvi termin u kome bi građani mogli da glasaju je 3. april, a slede kao mogući i 10. potom 17. i  24. april.

Na poslednjim izborima u Beogradu za 110 odborničkih mesta u skupštini grada nadmetale su se 24 izborne liste, a 1.606.693 birača moglo je da glasa na 1.185 biračkih mesta. Lista „Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd” osvojila 44,99 odsto, ili apsolutnu većinu od 64 mandata. Osam mandata dobile su SPS i JS, a lista „Aleksandar Šapić – Gradonačelnik“ 12 mandata. Lista „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“ osvojila je 26 mandata. Ispod crte ostalo je  20 izbornih lista, među kojima su bili pokreti “Dveri” i  DJB, radikali, lista na kojoj su bile DS i SDS, kao i DSS, “Ne davimo Beograd”, lista Marka Bastaća, POKS, LDP, Beli Preletačević…

Izbori za narodne poslanike održavaju se svake četiri godine, koliko traje mandat jednog saziva parlamenta. Osim ovih redovnih, mogući su i vanredni, koji se sprovode kada Narodna skupština bude raspuštena ukazom predsednika Republike. Vanredne izbore predsednik raspisuje istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine. Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može da protekne manje od 45 ni više od 60 dana. Iako ima više mogućnosti za odluku o raspuštanju skupštine, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će Vučić parlament raspustiti na osnovu obrazloženog predloga vlade. Dvanesti saziv Skupštine Srbije konstituisan je 3.avgusta prošle godine, gotovo mesec i po dana nakon parlamentarnih izbora, tako da u slučaju vanrednih izbora aktuelni poslanici neće dostići ni polovinu redovnog mandata.

Skupština grada Beograda konstituisana je 9.maja 2018. godine. Prema zakonu o lokalnim izborima, oni moraju biti raspisani najkasnije 30 dana pre isteka mandata tekućeg saziva. Važe potom ista pravila kao i za poslanike, od dana raspisivanja do dana sprovođenja ne može proći manje od 45 niti više od 60 dana.

Uz kandidaturu za predsednika Srbije mora biti priložena podrška pretočena u  najmanje 10.000 overenih potpisa birača. Isti broj potpisa potreban je i za listu za parlamentarne izbore, na kojoj maksimalno može biti predloženo 250 imena, koliko ima i narodnih predstavnika u skupštini. Za beogradske izbore kandidatura treba da bude potkrepljena  potpisima podrške najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Lista za beogradske kao i za parlamentarne, dostavlja se izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre održavanja izbora.

Predsednički izbori održani su 2. aprila 2017. godine, a ponovljeni su na osam biračkih mesta 11. i 17. aprila. Aleksandar Vučić pobedio je u prvom krugu sa 55,08 posto osvojenih glasova, ili sa podrškom 2.012. 788 građana. Njega je kandidovala kolacija SNS, SPS, SDPS, JS, PUPS, PS, SPO, SSBK i SVM.

Na glasačkom listiću bilo je 11 imena. Vučić je na tim izborima pobedio kandidate Sašu Jankovića, koga je predložila grupa građana “Za Srbiju bez straha”,  Vuka Jeremića, koga je takođe predložila grupa građana “Moramo bolje”, Miroslava Parovića iz Narodnog slobodarskog pokreta, predsednika

DJB Sašu Radulovića, potom Luku Maksimovića, odnosno Belog Preletačevića, lidera “Dveri” Boška Obradovića, predsednika SRS Vojislava Šešelja, Aleksandra Popovića (DSS) , Milana Stamatovića iz “ Zdrave Srbije” i Nenada Čanka (LSV).

Kandidate za predsednika Republike mogu da predlažu političke stranke koje su registrovane na dan kad je objavljena odluka o raspisivanju izbora, koalicije političkih stranaka ili grupe građana. Grupu građana, inače, osniva najmanje deset birača. Redni broj predsedničkih kandidata na izbornom listiću utvrđuje se žrebom, na sednici Republičke izborne komisije. Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali. Valja napomenuti da za razliku od parlamentarnih izbora, gde se broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu izvoda iz biračkog spiska, na predsedničkim izborima se broj glasalih birača utvrđuje na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. U drugom krugu izbora učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, pri čemu će na glasačkom listiću prvi po redosledu biti onaj kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je u drugom krugu izbora dobio najveći broj glasova.

Narodni poslanici se biraju u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile te izborne liste. Proporcionalni sistem važi i za beogradske izbore, na kojim je pre četiri godine za ulazak u gradski parlament trebalo osvojiti pet odsto glasova. I za njih će ovoga puta važiti manji izborni prag, pe će kao i kada je o parlamentu reč, ovoga puta biti dovoljno tri procenta.

Na parlamentarnim izborima 2021.godine učestvovala je 21. izborna lista. Parlamentarni status steklo je njih sedam, od toga su četiri liste bile manjinske. Trenutno su u Aleksandar Vučić – za našu decu”, potom SPS i JS, kao  i lista “Aleksandar Šapić – pobeda za Srbiju”, čija stranka se nedavno pripojila SNS – u. Isto tako poslanike imaju SVM, partija Muamera Zukorlića, SDA i stranke Albanaca sa Juga Srbije.Skupštini Srbije poslanici izabrani na listama”.

S. Stanković