Потписи Вучића и Дачића за старт изборне утакмице

Ко ће бити фаворити на самим гласачким листићима нико још увек не саопштава, јер су тренутно кључна политичка тема изборни услови о којима преговарају власт и опозиција. За сада једно је сигурно, потпис на коначне одлуке ставиће председник Србије Александар Вучић, који ће расписати парламентарне, и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, чији параф ће озваничити председничке и београдске изборе.

Устав и закон јасно су одредили процедуре и рокове, у којима свака од ових изборних утакмица одвија. Избори за председника Републике одржавају се сваких пет година, колико, према Уставу, траје и његов мандат. Редовне председничке изборе Дачић мора да распише 90 дана пре истека мандата актуелног председника Републике, тако да се избори окончају у наредних 60 дана, а од дана расписивања избора до дана гласања не може да протекне мање од 30 дана.

Вучић је положио свечану заклетву у парламенту  31. маја 2017.године, када је ступио на председничку дужност и започео петогодишњи мандат. То значи да ће председнички избори бити расписани 2. марта, први термин у коме би грађани могли да гласају је 3. април, а следе као могући и 10. потом 17. и  24. април.

На последњим изборима у Београду за 110 одборничких места у скупштини града надметале су се 24 изборне листе, а 1.606.693 бирача могло је да гласа на 1.185 бирачких места. Листа „Александар Вучић - Зато што волимо Београд” освојила 44,99 одсто, или апсолутну већину од 64 мандата. Осам мандата добиле су СПС и ЈС, а листа „Александар Шапић – Градоначелник“ 12 мандата. Листа „Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују“ освојила је 26 мандата. Испод црте остало је  20 изборних листа, међу којима су били покрети “Двери” и  ДЈБ, радикали, листа на којој су биле ДС и СДС, као и ДСС, “Не давимо Београд”, листа Марка Бастаћа, ПОКС, ЛДП, Бели Прелетачевић…

Избори за народне посланике одржавају се сваке четири године, колико траје мандат једног сазива парламента. Осим ових редовних, могући су и ванредни, који се спроводе када Народна скупштина буде распуштена указом председника Републике. Ванредне изборе председник расписује истовремено са распуштањем Народне скупштине. Од дана расписивања до дана одржавања избора не може да протекне мање од 45 ни више од 60 дана. Иако има више могућности за одлуку о распуштању скупштине, може се са сигурношћу претпоставити да ће Вучић парламент распустити на основу образложеног предлога владе. Дванести сазив Скупштине Србије конституисан је 3.августа прошле године, готово месец и по дана након парламентарних избора, тако да у случају ванредних избора актуелни посланици неће достићи ни половину редовног мандата.

Скупштина града Београда конституисана је 9.маја 2018. године. Према закону о локалним изборима, они морају бити расписани најкасније 30 дана пре истека мандата текућег сазива. Важе потом иста правила као и за посланике, од дана расписивања до дана спровођења не може проћи мање од 45 нити више од 60 дана.

Уз кандидатуру за председника Србије мора бити приложена подршка преточена у  најмање 10.000 оверених потписа бирача. Исти број потписа потребан је и за листу за парламентарне изборе, на којој максимално може бити предложено 250 имена, колико има и народних представника у скупштини. За београдске изборе кандидатура треба да буде поткрепљена  потписима подршке најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на изборној листи. Листа за београдске као и за парламентарне, доставља се изборној комисији најкасније 15 дана пре одржавања избора.

Председнички избори одржани су 2. априла 2017. године, а поновљени су на осам бирачких места 11. и 17. априла. Александар Вучић победио је у првом кругу са 55,08 посто освојених гласова, или са подршком 2.012. 788 грађана. Њега је кандидовала колација СНС, СПС, СДПС, ЈС, ПУПС, ПС, СПО, SSBK и СВМ.

На гласачком листићу било је 11 имена. Вучић је на тим изборима победио кандидате Сашу Јанковића, кога је предложила група грађана “За Србију без страха”,  Вука Јеремића, кога је такође предложила група грађана “Морамо боље”, Мирослава Паровића из Народног слободарског покрета, председника

ДЈБ Сашу Радуловића, потом Луку Максимовића, односно Белог Прелетачевића, лидера “Двери” Бошка Обрадовића, председника СРС Војислава Шешеља, Александра Поповића (DSS) , Милана Стаматовића из “ Здраве Србије” и Ненада Чанка (ЛСВ).

Кандидате за председника Републике могу да предлажу политичке странке које су регистроване на дан кад је објављена одлука о расписивању избора, коалиције политичких странака или групе грађана. Групу грађана, иначе, оснива најмање десет бирача. Редни број председничких кандидата на изборном листићу утврђује се жребом, на седници Републичке изборне комисије. За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали. Ваља напоменути да за разлику од парламентарних избора, где се број бирача који су гласали утврђује на основу извода из бирачког списка, на председничким изборима се број гласалих бирача утврђује на основу броја гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији. Ако ниједан кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања. У другом кругу избора учествују два кандидата која су добила највећи број гласова, при чему ће на гласачком листићу први по редоследу бити онај кандидат који је на првом гласању добио највише гласова. За председника Републике изабран је кандидат који је у другом кругу избора добио највећи број гласова.

Народни посланици се бирају у Србији као једној изборној јединици, применом пропорционалног изборног система, гласањем за изборне листе и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова које су добиле те изборне листе. Пропорционални систем важи и за београдске изборе, на којим је пре четири године за улазак у градски парламент требало освојити пет одсто гласова. И за њих ће овога пута важити мањи изборни праг, пе ће као и када је о парламенту реч, овога пута бити довољно три процента.

На парламентарним изборима 2021.године учествовала је 21. изборна листа. Парламентарни статус стекло је њих седам, од тога су четири листе биле мањинске. Тренутно су у Александар Вучић – за нашу децу”, потом СПС и ЈС, као  и листа “Александар Шапић – победа за Србију”, чија странка се недавно припојила СНС – у. Исто тако посланике имају СВМ, партија Муамера Зукорлића, СДА и странке Албанаца са Југа Србије.Скупштини Србије посланици изабрани на листама”.

С. Станковић