Potpisana Deklaracija o odnosima Srbije i Hrvatske

i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koja sadrži šest tačaka.

Deklaracijom je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004.  u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Savjeta Europe 10. novembra 1994.

U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su obe države spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču.

Deklaracijom se potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Obe države svesne su novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u deklaraciji i dodaje da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Poslednja tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

Vučića i predsednicu Hrvatske dočekao je veliki broj građana ispred Gradske kuće u Subotici.

(Tanjug)

G. Kitarović: Nemamo nameru da blokiramo Srbiju

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, već da želi da je vidi u EU, te da veruje da se situacija u vezi sa otvaranjem Poglavlja 23 neće ponoviti.

Grabar Kitarović je rekla da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju kriterijuma na evropskom putu, ali da se nada da će u budućnosti dve zemlje imati snage da porazgovaraju bilateralno o svim pitanjima koja bi se mogla pojaviti u okviru pregovora, da se dogovore oko prelaznih merila i raščiste nedoumice, pre nego što postanu evropski problem.

"I Hrvatska, a verujem i Srbija, u budućnosti žele da se ponašaju kao konstruktivne članice EU, koje doprinose konsenzusu u EU, a koje ne unose dodatne probleme, već doprinose rešavanju. Zato verujem da se ovakve situacije u kojima smo se nalazili proteklih meseci neće ponoviti", rekla je ona odgovarajući na pitanje može li se desiti da neresena pitanja ponovo dovedu do blokade Srbije na putu ka EU.

Ona je navela da Hrvatska želi da vidi Srbiju kao članicu EU, te da želi sve države jugoistočne Evrope u Uniji jer je to preduslov za trajni mir, stabilnost i prosperitet ovog dela Evrope.

Navela je ida se otvorena pitanja između dve zemlje neće rešiti preko noći, ali da veruje da su i Srbija i Hrvatska dovoljno sposobne i zrele i da imaju političku volju da bilateralna pitanja vide kao takva i resavali ih u međusobnim odnosima.     

"Za neka od njih, ako ne bude bilo moguće da se reše u doglednoj budućnosti u bilateralnim odnisima, rešićemo ih u međunarodnim pravosudnim telima", rekla je Grabar Kitarović na konferenciji za novinare, nakon što su ona i predsednik vlade Aleksandar Vučić potpisali Deklaraciju o odnosima dve zemlje.

Rezultati ne moraju biti spektakularni, ali će ih biti

Predsednik vlade Aleksandar Vučić poručio je da je politička volja najvažnija za rešavanje otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, dodajući da je ona sa sprske strane apsolutna, a da je uveren u dobre namere i sposobnosti hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović.

"Mnogo toga konkretnog smo predvideli i uveren sam da će da daju rezultate. Politička volja je najvažnija, s naše strane je apsolutna, a uvereni smo ne samo u dobre namere, već i u mogućnosti i sposobnosti gospođe Kitarović", rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara kako dve strane nameravaju da "ožive" deklaraciju o odnosima dve zemlje i postignu konkretne rezultate.

Prema njegovim rečima, rezultati potpisane deklaracije će se videti već sa mesec dana.

"Ne moraju to da budu spektakularni rezultati, ne kažem da će Hrvati da počnu da obožavaju Srbe, da će Srbi mnogo da vole Hrvate, da oko 5. avgusta neće biti bezbroj problema u razlicitim izjavama i emocijama, niti će moći da prođe za pet deset godina, ali sve što konkretno zajedno uradimo, jednu ulicu, jedan udžbenik, jedan put, jednu sliku, to je veliki i konkretan korak", rekao je Vučić.

On je naveo da predstavnici hrvatske manjine u Srbiji, za koje smatra da nisu glasali za SNS na izborima, znaju da će obećano biti i urađeno.

"Posle mnogo velikih obećanja i lepih reči nije ništa bilo, a ja sam danas već danas razgovarao sa budućim gradonačelnikom Subotice, on je dobio zadatak da asfatira dve glavne ulice u Donem Tavankutu, razgovarao sam sa premijerom Vojvodine i pokrajinski budžet će izdvajati sredstva za "Hrvatsku reč" i to su korekene stvari koje smo odmah napravili", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, obećao je još tri stvari koje će biti rešene u najkraćem roku, dok će neke biti rešene za godinu dana.

On je naveo da Srbi u Hrvatskoj traže od Srbije da ispuni ono što hrvatska manjina traži od srpske države, kako bi i oni mogli to isto da zahtevaju od Hrvatske, kako bi se "osećali kao svoj na svome".

Grabar Kitarović je, odgovarajući na pitanje, rekla da se lično obavezuje da učini konkretne korake u radu sa vladom i ministarstvom spoljnih poslova, kako bi se pokrenulo rešavanje tih pitanja.

Ona je navela da Hrvatska mora imenovati članove raznih mešovitih komisija, posebno kad je reč o pitanju granice i položaju manjina, te da je veoma važna potraga za nestalima.

"Reč je o dobroj političkoj volji da se to pitanje reši, to je humanitarno pitanje, naše porodice imaju pravo da se zatvori taj deo prošlosti i da se okrenemo budućnosti", rekla je ona.

Vučić je nakon potpisivanja deklaracije rekao da su odnosi Hrvatske i Srbije kičma za dobre odnose u celom regionu, ali i od velike važnosti za Evropsku uniju.

Govoreći o otvorenim pitanjima, rekao je da će se sa Hrvatskom  razgovarati i o graničnim linijama, te da će se to pitanje, ako se ne reši u bilateralnim razgovorima, rešavati pred međunarodnim institucijama.

"Mi ne pretendujemo ni na čiju teritoriju", podvukao je Vučić.

Verujem da će Srbija u budućnosti imati hrvatsku pomoć

Predsednik vlade Aleksandar Vučić uveren je da će Srbija u budućnosti imati hrvatsku pomoć, kao što će Hrvatska imati podršku Srbije.

Vučić je na konferenciji za novinare, nakon potpisivanja zajedničke deklaracije sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, rekao da će dve zemlje po pitanju spoljnopolitičkih pozicija mnogo bolje razumeti jedna drugu kad počnu da rešavaju međusobne probleme.

On je naveo da tokom današnjeg susreta sa Grabar Kitarović ni jedno ni drugo nisu pomenuli nedavna dešavanja oko otvaranja Poglavlja 23 u pregovima sa EU.

"Ja to nisam ni pomenuo zato što mislim da kad rešavamo naše probleme koji su duboki i ozbiljni, gde sami znamo šta će se u dušama, glavama, srcima ljudi dešavati za samo dva meseca, mislim da kad to počnemo da rešavamo da ćemo i po pitanju spoljnopolitičkih pozicija jedni druge moći mnogo bolje da razumemo", rekao je Vučić na pitanje novinara da li bi, ako se otvorena pitanja ne reše u dogledno vreme, mogla da dovedu do nove blokade od strane Hrvatske.

Vučić je prokomentarisao i reči hrvatske predsednice da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka EU.

"Što se tiče evropskog puta Srbije, super, hvala vam", rekao je Vučić.

Vučić ne podržava ekonomski neisplative medije

Vučić je izjavio da će država nastojati da obezbedi sredstva i garancije da nacionalne manjine u Srbiji nastave da se informišu na maternjem jeziku i neguju svoju kulturu, ali da, kada je reč o Radiju Subotica, neće podržavati nešto što je, kako je rekao, ekonomski neisplativo.

Premijer je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li je u planu izmena Zakona o informisanju po kojem je država morala da se povuče iz vlasništva u medijima pošto je, kako je konstatovao novinar, Radio Subotica pred gašenjem, a jedina u Vojvodini pravi program na četiri jezika nacionalnih manjina.

-Razgovarao sam danas sa zaposlenima u Radiju Subotica. Nisam za podržavanje nečega što ekonomski ne može da opstane. Bolje je da damo novac za zakup termina, nego da izdržavamo nešto što je ekonomski nemoguće, rekao je Vučić.

Važno je, kazao je, da Hrvati u Srbiji budu informisani i da neguju svoju kulturu, i dodao da će Srbija gledati da nađe način kako to da reši preko lokalnih medija u Subotici.

Kada je reč o Zakonu, premijer je podsetio da je donet u skladu sa mišljenjem Evropske komisije i Venecijanskim komitetom koji su tražili, podsetio je, da se sprovede privatizacija medija u Srbiji.

-Mi ćemo pokušati da obezbedimo garancije i za učenje jezika, ali i za informisanje na jeziku svake nacionalne manjine. Tu nema spora i spreman sam da sa predstavnicima hrvatske manjine o tome razgovaram svaki put, svakog dana, poručio je Vučić.

(Tanjug)

Susret Kitarović-Vučić u Dalju i Donjem Tavankutu

Mandatar za sastav nove vlade Aleksandrar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović posetili su danas, nakon susreta na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, rodnu kuću čuvenog srpskog naučnika Milutina Milankovića u Dalju u Hrvatskoj, gde su dočekani s hlebom i solju.

Vučić i Grabar Kitarović kasnije danas će u Subotici potpisati deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Današnji susret i taj dokument ocenjuju se i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski, te kao značajan korak ka smanjivanju tenzija između zvaničnog Beograda i Zagreba i iskorak u pravcu bolje saradnje i rešavanja otvorenih pitanja.

Vučić i Grabar Kitarović su obišli rodnu kuću čuvenog srpskog naučnika Milutina Milankovića, razgledali stalnu postavku i modele Milankovićevog planetarija i upisali se u knjigu utisaka.

Oni će svečano otkriti bistu Milankovića i sastati se sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

U Milankovićevoj kući sačekao ih je predstavnik Srba u Hrvatskoj, poslanik u Saboru Milorad Pupovac, a susretu prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Oni su se najpre susreli na mostu na Dunavu, na graničnom prelazu Bogojevo - Erdut.

Vučić i Kitarović će kasnije preći u Srbiji, da bi u Donjem Tavankutu posetili Dom kulture "Matija Gubec".

Susret na mostu na Dunavu

Aleksandrar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović susreli su se na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, na graničnom prelazu Bogojevo - Erdut, posle čega će obići obići rodnu kuću Milutina Milankovića.

Današnji susret i taj dokument ocenjuju se i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski, te kao značajan korak ka smanjivanju tenzija između zvaničnog Beograda i Zagreba i iskorak u pravcu bolje saradnje i rešavanja otvorenih pitanja.

Vučić i Grabar Kitarović u u Donjem Tavankutu

Predsednik vlade Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović posetili su danas Donji Tavankut, mesto kod Subotice, u kojem većinsko stanovništvo čine Hrvati i Bunjevci.

Vučić i Grabar Kitarović dočekani su aplauzom, a potom su obišli galeriju Prve kolonije naive u tehnici slame i prisustvovali umetničkom programu kulturno-umetničkog društva HGU "Festival bunjevačkih pisama" i pevačke grupe "Kraljice Bodroga".

Kako je predviđeno, oni će u prostorijama hrvatskog kulturno-prosvetnog društva "Matija Gubec" održati sastanak sa predstavnicima hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, a zatim nastaviti u Suboticu gde je planirano da potpišu Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Meštani: I do sada smo se dobro slagali, poseta veliki plus

Dolazak predsednika vlade Aleksandra Vučića i predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović naišao je na oduševljenje meštana Donjeg Tavankuta, koji smatraju da je to istorijska poseta koja će pomoći boljem suživotu svih zajednica na tom prostoru.

Kako je reporteru Tanjuga rekla meštanka Marija Simić, poseta mnogo znači za unapređenje odnosa, ali i za život mladih u tom mestu.

"Ovo je istorijski dan jer deklaracija (o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske) znači pružanje ruke prijateljstva za sve nas i to znači lepšu budućnost za naše selo i našu manjinu", rekla je Simić.

Njena sugrađanka Đula Kopilović smatra da dolazak dvoje visokih državnika znači mnogo za meštane Donjeg Tavankuta, koji su se i do sada dobro slagali i da je to "veliki plus".

Antun Nerković poručuje da poseta dvoje državnika predstavlja podršku ostanku nacionalnih manjina na tlu Srbije.

Ipak je istakao da je hrvatskoj zajednici potrebna veća zastupljenost u državnim organima.

Kako je rekao, nije optimista da će poseta hrvatske predsednice to promeniti.

"Ta poseta neće imati uticaj jer rukovodstvo DSHV-a mi ne uliva nadu", rekao je Merković.

Vučić i Kitarović s predstavnicima srpske nacionalne manjine

Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović sastali su se oko podneva sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u rodnoj kući Milutina Milankovića, u Dalju, u Hrvatskoj.

Vučić i Grabar Kitarović prethodno su obišli kuću čuvenog srpskog naučnika i svečano otkrili njegovu bistu.

Predsednika srpske vlade i hrvatsku predsednicu pored Dunava dočekali su meštani, sa aplauzom i porukama da su zadovoljni što su oni danas tu.

U Dalju, inače, žive Srbi, Hrvati i Mađari, a Srbi su većinski narod.

Predsednik vlade i hrvatska predsednica kasnije danas će u Subotici potpisati deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Današnji susret i taj dokument ocenjuju se i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski, te kao značajan korak ka smanjivanju tenzija između zvaničnog Beograda i Zagreba i iskorak u pravcu bolje saradnje i rešavanja otvorenih pitanja.

U Milankovićevoj kući sačekao ih je predstavnik Srba u Hrvatskoj, poslanik u Saboru Milorad Pupovac, a susretu prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Šta su Vučić i Grabar Kitarović napisali u knjizi utisaka

-Posebna mi je čast i zadovoljstvo da budem ovde sa Aleksandrom Vučićem, kako bismo podcrtali važnost i bogatstvo naših manjina, napisala je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović u knjizi utisaka u rodnoj kući srpskog naučnika Milutina Milankovića u Dalju.

Predsednica Hrvatske i predsednik vlade Srbije upisali su se u knjigu utisaka u Milankovićevoj kući uoči sastanka sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

Grabar Kitarović je navela da je Milanković bio veliki naučnik srpskog porekla, hrvatske domovine, cenjen širom sveta.

"Hrvatska je ponosna na njega. On može biti primer i mladim naraštajima, kako svojim naučnim radom, tako i životnim putem", napisala je predsednica Hrvatske.

Vučić je, primetivši da će zabeležiti utiske drugačije od uobičajenih, oficijelnih porukam, napisao da se nada da će Srbija i Hrvatska, pod okriljem Milankovićevog doma, izgraditi bolje odnose.

Predsednik srpske vlade je napisao da se osetio ponosnim i počastvovanim što je imao priliku da poseti dom jednog od najvećih Srba, koji je svojim znanjem zadivio ceo svet.

Napisao je i da je Milanković bio mostograditelj, da je pravio mostove u realnosti, ali i u duhovnom smislu.

"Nadam se da ćemo pod okriljem njegovog doma, uz prisustvo hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović izgraditi bolje donose između Srbije i Hrvatske, srpskog i hrvatskog naroda", napisao je Vučić.

Kuća Milankovića danas u centru pažnje

Rodna kuća srpskog naučnika Milutina Milankovića danas je bila u fokusu javnosti, budući da su je posetili mandatar za sastav Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović.

Upravitelj kuće Đorđe Nešić kaže da nije uvek tako, jer znamenitog naučnika, na primer, još nema u školskom sistemu Hrvatske.

Nešić je novinarima rekao da je ta situacija u Srbiji tek odnedavno poboljšana, ali poručuje da su globalne klimatske promene pojačale interesovanje za njegov rad i delo.

"On je naučnik 21. veka i njegovo vreme tek prolazi", ubeđen je Nešić, za koga kolege kažu da mu je kuća Milankovića već 10 godina život.

Nešić podseća da su inicijativu za obnovu kuće Milankovića pokrenule vlade dve zemlje 2005. godine, da je taj posao završen 2007. godine, a da je već naredne održan prvi međunarodni skup o naučniku.

U kući Milankovića sada funkcioniše naučno-kulturni centar, koji se brine o postavci i sadržajima koji će biti prezentovani posetiocima, a među kojima su sada dokumentarno-igrani film o životu naučnika, interaktivni softver vodič za početnike, postavka o životu i radu Milankovića.

Nešić najavljuje da će za mesec dana biti postavljen teleskop koji će moći da prenese sliku sa neba na platno, a da je u planu i izgradnja planetarija, koji će ići iz njegove kuće, pa duž obale Dunava.

Plan je, prema njegovim rečima, i da za nekoliko godina bude izgrađena Milankovićeva fontana, sa 12 vodoskoka, koji će pričati priču o njegovom radu i delu.

Nešić kaže da sada u kuću Milankovića uglavnom dolaze učenici i studenti i to i sa jedne i sa druge strane Dunava.

Direktorka Preduzetničko razvojnog centra opštine Erdut Bojana Orsić kaže da je cilj opštine da se poboljša turistička ponuda, kako bi veći broj turista dolazio u tu opštinu, gde ima dosta toga da se vidi.

Navodi da je zadovoljna prekograničnom saradnjom sa srpskim Beočinom i Sremskim Karlovcima, navodeći i da je kuća Milankovića rezultat saradnje dve zemlje.

"Vlade Hrvatske i Srbije su uložile određena sredstva i kuća je obnovljena. Bez opštine Erdut, koja svake godine iz budžeta izdvaja sredstva za tu kuću, kuća ne bi bila u ovakom stanju", rekla je Orsić.

Pupovac: Otvoren razgovor, izneli smo probleme

Predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac izjavio je danas da je razgovor sa mandatarom za sastav nove Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović bio otvoren i da su predstavnici Srba izneli glavna pitanja koja ih u ovom momentu opterećuju.

Pupovac je rekao da je Srbima iz Hrvatske bila čast što su imali priliku da iznesu probleme Vučiću i Grabar Kitarović i dodao da su njihovi odgovori bili takvi da veruju da će, nakon ponovo započetog dijaloga Beogada i Zagreba, problemi početi da se rešavaju.

On je novinarima ispred kuće Milutina Milankovića u selu Dalj, gde su Vučić i Grabar Kitarović održali sastanak sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj, rekao da Srbi žele međusobno prijateljstvo i da grade najveću bliskost koja je moguća između dva naroda, ali i države koje će posvećivati pažnju svojim manjinama i njihovim problemima.

"Od 2011. nema prave saradnje između Srbije i Hrvatske, predsednica Hrvatske i premijer Srbije su odlučili da se sa tim prekine. Kada su hladni odnosi između Hrvatske i Srbije i Hrvatima u Srbiji i Srbima u Hrvatskoj je hladno. Neka se oni zatople i nama je toplije", rekao je Pupovac.

Prema njegovim rečima, jako je važno da se situacija u kojoj su odnosi zahlađeni i pod tenzijama promeni, a onda će se stvoriti prostor da se radi i na otvorenim pitanjima.

"Neke stvari smo čuli od predsednice Grabar Kitarović da je spremna pokrenuti, a o kojima nisam ovlašćen da govorim, ali jesu nama jako bitne, jeste nam bitna saradnja oko ratnih zločina, oko regionalnog razvoja, registracije škola, prekogranične saradnje", rekao je Pupovac.

Među probleme Pupovac je svrstao atmosferu koja je još uvek opterećena netolerancijom, govorom mržnje, istorijski revizionizam i pokušaj da se osporava pravo Srba u Hrvatskoj na sećanje na istorijska stradanja kao što su Jasenovac i Jadovno, da se srpske institucije u Hrvatskoj ne priznaju, da im se finansijskim uskraćivanjem želi ograničiti autonomija rada i delovanja.

Tu su još, kako je rekao, i zapostavljanje razvoja povratničkih sredina, nefer suđenja za ratne zločine, registracija srpskih škola, upotreba ćiriličnog pisma koja zavisi od dobre volje lokalnih političara.

Predstavnici Srba u Hrvatskoj su, kako je naveo, pozdravili što će i predstavnici Hrvata u Srbiji, sa kojima su juče odigrali prijateljski fudbalski meč, imati priliku da razgovaraju o svom položaju, budući da će Vučić i Grabar Kitarović u Tavankutu razgovarati sa njima.

Milanović: Ako susret vodi boljim odnosima sa Srbijom, podržavam

Bivši premijer i šef najuticajnije opozicione SDP Zoran Milanović je, povodom današnjeg susreta srpskog premijera Aleksandra Vučića i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, rekao da iako njihova pozicija nije ista, podržava sve što će doprineti boljim odnosima u regionu.

"Politička pozicija Vučića i Kitarović nije ista ni u pravnom ni u izbornom smislu, predsednica nema ovlašćenja za potpisivanje Deklaracije, ali ako će to dovesti da odnosi Hrvatske i Srbije budu još bolji, ja to podržavam", rekao je Milanović nakon raspuštanja Hrvatskog sabora.

Zna se, dodao je, ko vodi posao i ko donosi odluke - to su vlada i parlament.

"Na ovo gledam kao na jedan zgodan protokol", rekao je Milanović.

(Tanjug)