Pomen stradalim Čuružanima: Nema pomirenja bez oproštaja
U Muzeju žrtvava Čuruške racije u Čurugu, juče je, u organizaciji Memorijalnog društva „Racija 1942“, održan pomen stradalim Čuružanima, nakon čega su vence položili predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor i pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslav Štatkić, te Milan Radomir u ime Memorijalnog društva „Racija 1942“.
Iz Topalovog magacina, gde su dovođeni ljudi pre streljanja, a gde je danas Muzej žrtava Čuruške racije, upućene su poruke da stradanje nevinih ljudi nije zaboravljeno i da rat ne donosi nikome ništa dobro.
Ištvan Pastor je rekao da je reč stoji i na početku i na kraju.
"I kao što nema rata koji nije počeo rečima – preglasnim i histeričnim da sakriju buduće strahote – tako nema ni pomirenja bez glasno izgovorenih reči kajanja i žaljenja – izjavio je predsednik Skupštine Vojvodine. – Nema pomirenja bez odgovora na pitanje u ime kojeg cilja je čovek u ratu spreman da ubije ili pogine, šta je zločin, a šta kazna u tom vremenu kada „zakoni ćute“. Odgovore na ta pitanja tražimo svakog 4. januara ovde u Topalovom magacinu, danas Muzeju žrtava racije. Jer nema pomirenja bez činova oproštaja i saosećanja i zato je važno, iznova i svaki put, dići glas protiv politike zločina i odati počast žrtvama „hladnih dana”."
On je naglasio da kultura sećanja mora da neguje stradalnike na svim stranama, ali i da se seća dobrih dela i dobrih ljudi, koji su se u vremenima bezumlja našli u pomoći svojim komšijama i spasavali im živote.
"Odgovorna politika zna da nema pomirenja ako ćutimo o stradalnicima – a bilo ih je na svim stranama – jer, ako prećutimo tuđe žrtve, uvredili smo i vlastite. Ćutanje o tuđim žrtvama ne predstavlja pijetet prema stradalnicima svog naroda, već upravo suprotno, to je kukavičko skrivanje vlastitih zločinaca. Odgovorna politika zna da mržnja nije odgovor na počinjeno zlo i nanetu nepravdu. I da ne postoji to vreme koje može izlečiti rane",poručio je Pastor.
On je rekao da se nada da će u proširenom memorijalnom centru biti mesta i za znamenite Čuružane Mađare koji su spasavali živote Srba, ali i Srba koji su spasli živote svojih komšija 1944. i 1945. godine „kada su zakoni ćutali“.
Obeležavanju 76. godišnjice Čuruške racije prisustvovali su i predstavnici Grada Novog Sada, Skupštine opštine Žabalj, ambasade Republike Mađarske u Srbiji, Nacionalnog saveta Mađarske nacionalne manjine, predstavnici Vojske Srbije i građani Čuruga.
A. S.
