Pokrajinska kasa razvojna i investiciona

Najvažniji dokument za pokrajinu, koji prožima svaku oblast društvenog života u Vojvodini i u narednoj, 2021. godini, iznosiće 75,2 milijardi dinara. Pokrajinska kasa je 1,6 milijardu dinara teža od rebalansiranog ovogodišnjeg budžeta, koji je prethodni saziv Skupštine 7. maja, posle ukidanja vanrednog stanja, utvrdio na nivou od 73,6 milijarde dinara. Za predloženi pokrajinski budžet za 2021. glasala je vladajuća koalicija okupljena oko liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu” – Savez vojvođanskih Mađara i poslanička grupa SPS–JS-a, dok su opozicione stranke SRS i LSV glasale protiv.

Budžetom su obuhvaćena i transferna sredstva koja stižu u Pokrajinu iz republičke kase u iznosu od 47,7 milijardi dinara. Taj novac Pokrajina prosleđuje lokalnim samoupravama u Vojvodini za njihove potrebe, osim toga, tim novcem se isplaćuju plate zaposlenima u vojvođanskim osnovnim i srednjim školama i na fakultetima. Fiskalni deficit u pokrajinskom budžetu iznosi 2,4 milijarde dinara, a za kapitalna ulaganja predviđeno je 15,1 milijardi. Treba napomenuti, kako je to u raspravi napomenuo poslanik SNS-a Nenad Borović, da će, osim tih 15,1 milijardi dinara za kapitalna ulaganja u Vojvodini iz republičkog budžeta stići 112,5 milijardi dinara, što je 37 milijardi dinara više nego u ovoj godini. Ta svota nije obuhvaćena pokrajinskim budžetom jer je to predviđeno u budžetu Republike, ali svakako omogućuje nastavak politike Pokrajinske vlade okupljanja oko projekata.

Budžet je, kako je to navela pokrajinska kasekretar za finansije Smiljka Jovanović, planiran realno, s oprezom, uzimajući u obzir zdravstvenu situaciju izazvanu virusom kovid-19. Za subvenciju je u budžetu planirano 6,6 milijardi, a najveći deo sume će otići za poljoprivredu.

Među najznačajnijim novim investicijama koja se očekuju u sledećoj godini su obnova i izgradnja objekata u okviru kompleksa Doma za duševno obolela lica u Čurugu, izgradnja automatskog sistema odbrane od grada na teritoriji Raketnog centra Bajša i Samoš, kao i izgradnja Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu i Doma kulture u Ravnom Selu. U novoj budžetskoj godini predviđen je i novac za nastavak realizacije započetih projekata, kao što su „Kamenica 3”, rekonstrukcija i izgradnja kompleksa dvorca „Hertelendi” u opštini Novi Bečej, izgradnja prečistača otpadnih voda u Malom Iđošu i Bačkoj Topoli… U raspravi je ocenjeno da je veoma važno da je poljoprivreda ostala među prioritetima u budžetu.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da je sednica sazvana u roku kraćem od deset dana da bi se, između ostalog, izbegao poslanički sat i maksimalno racionalizovalo vreme boravka poslanika u vojvođanskom predstavničkom domu i smanjila opasnost zaraze.

– Epidemiološka situacija nije ni bolja, ali ni gora nego što je bila. Nije bilo ni jednog jedinog novog momenta koji je onemogućavao sazivanje sednice Skupštine. To što su brojke zaraženih iz dana u dan drugačije, u osnovnoj postavci, u preporukama, u pravilima ponašanja nije bilo nikakve korenite promene koje bi nas dovele u dilemo oko sazivanja sednice. Voleo bih da se nakon današnje sednice ne poveća broj zaraženih među onima koji su ovde boravili – naglasio je Pastor, i dodao da je, po njegovim saznanjima, od kovida-19 obolelo petanestak poslanika, koji nisu učestvovali u radu jučerašnje skupštinske sednice.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je uoči skupštinske sednice da će pokrajinski budžet za 2021. godinu omogućiti finansiranje potreba svih institucija nad kojima nadležnost ima Autonomna Pokrajina Vojvodina.

– Istovremeno, cilj nam je da održimo visok nivo investicionih ulaganja – rekao je Mirović. – Očekujem da oko 15 milijardi dinara uložimo u investicione projekte, kako za započete koji će biti završeni u narednoj godini, tako i nove koje planiramo s lokalnim samoupravama.

Kako je naglasio, plan je da se održe sva potrebna izdvajanja za socijalnu zaštitu i zdravstveni sistem.

– Projektovani budžet za 2021. godinu govori nam da je to budžet razvojnog karaktera, i u narednoj godini nastavićemo najznačajnija ulaganja, radićemo pažljivije i umerenije s obzirom na finansijske potencijale koje smo imali pre pandemije koronavirusa – kazao je Mirović.

On je rekao da je dobra vest što je Republika preko planiranih direktnih investicija uspela znatno da nadoknadi tu nedostajuću sumu i da će s učešćem Pokrajine ta ulaganja biti više od 122 milijarde dinara.

– Kada se sve to uzme ukupno u obzir, imamo mnogo više novca za razvoj Vojvodine nego što smo imali ranije. Tačno je, bilo bi bolje da imamo više para i u pokrajinskom budžetu. Svako ko vodi Pokrajinsku vladu će vam to reći – kazao je Mirović, ističući da su lokalne samouprave i Pokrajina ustupile firmama deo prikupljenog novca od poreza na dobit i lična primanja i da u ovakvim epidemijsko-ekonomskim uslovima nije bilo moguće drugačije prihodovati, a da se ne izazovu duboki sistemski udari na ukupan budžet jer su mogućnosti za planiranje prihoda povećanje akciza i PDV-a, što niko „razuman ne bi dozvolio”.

Mirović je rekao i da, kada se govori o obavezama prema zdravstvenom sistemu, budžet je veći oko 110 miliona dinara u odnosu na ovogodišnji, ali i da je po pitanju opreme i uslova zdravstvo u Vojvodini na mnogo višem nivou nego ranije.

– Za razliku od pre četiri godine, u svim regionalnim bolnicama su nove magnetne rezonance, CT aparati, ultrazvuk aparati, hirurški sistemi, laboratorijska oprema, i sve je pod garancijom. Dakle, ne treba da kupujemo novo. Završili smo rekonstrukciju gotovo svih klinika. Za sedam do deset dana biće puštena u funkciju Interna klinika Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, završavamo projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju Klinike za neurologiju i neuropsihijatriju. To ćemo raditi ili naredne godine, ili najkasnije 2022. „Kamenica 3” se radi, početak radova na regionalnoj bolnici u Kikindi očekujemo tokom jaunara-februara, dani su u pitanju kada je reč o početku izgradnje Kliničkog centra. A s Republikom planiramo rekonstrukciju Poliklinike u Novom Sadu. Ulaganja su brojna i iz više izvora – ocenio je Mirović.

Lider Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor naveo je da je kičma jučerašnje sednice usvajanje budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2021. godinu.

– Veoma je važno da se blagovremeno donese set odluka vezanih za stvaranje finansijskog i pravnog okvira za funkcionisanje pokrajinskih organa u 2021. godini – ocenio je Pastor.–Bez obzira na skučene budžetske mogućnosti, mislim da je u smislu očuvanja standarda i dugoročnosti konstruisanih programa u oblasti zdravstva 2021. godina – godina kontinuiteta. Šef opozicione poslaničke grupe „Vojvođanski front” Branislav Bogaroški naglasio je da i prilikom koncipiranja novog budžeta nije ispoštovana ustavna obaveza da pokrajinski budžet bude najmanje sedam odsto budžeta Srbije i da se ni po jednoj računici ne uklapa u ustavni minimum.

– Ako računamo po pravilima koja postoje u Zakonu o budžetskom sistemu, to je 6,5 odsto, odnosno imamo 5,6 milijardi manje u budžetu nego što bi trebalo da imamo. Ako gledamo striktno i poredimo budžet s onim kako je u Ustavu definisan, čak 19 milijardi manje – naveo je pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Komentarišući primedbe „Vojvođanskog fronta” da predloženi pokrajinski budžet ne ispunjava ustavni okvir od sedam odsto republičkog, Pastor je kazao da proteklih godina ne računa taj procenat i da je situacija nepromenjena proteklih 12 godina.

– Posle svih tih godina oblast finansiranja nije uređena jer nije donet zakon. SVM i dalje misli da je taj zakon neophodno doneti. Mi smo tu nameru ponovo stavili u koalicioni dogovor sa SNS-om, kako pitanje nadležnosti, tako i pitanje finansiranja, i ta namera nije vezana za nominalni iznos, nego je to pitanje vezano za sistemsko uređenje te problematike i insistiraćemo na tome da nađemo partnere s kojima ćemo taj posao i okončati – zaključio je Pastor.

Opozicija je kritikovala da je budžetska rezerva projektovana na 800 miliona. Predsednik Pokrajinske vlade je potvrdio da je ta stavka uvećana u odnosu na raniji period, obrazlažući to situacijom koju diktira kovid-19.

– Očekuje nas nastavak borbe s virusom, potrebno je intervenisati veoma često u potpuno nepredviđenim okolnostima – kazao je Mirović, navodeći da su ovog leta u svim regionalnim bolnicama postavljene linije za snabdevanje kiseonikom do svakog kreveta na odeljenjima intenzivne nege, što je finansirano s pozicije budžetske rezerve.

Opoziciona Srpska radikalna stranka nije podržala budžet, svoj stav o najvažnijem dokumentu pokrajine izrazila je s uložena 23 amandmana, kako je to Đurađ Jakšić objasnio – zbog toga da poprave i oplemene budžet, međutim, nijedan njihov amandman nije prihvaćen. SRS je, po Jakšićevim rečima naročito nezadovoljan što budžet predviđa malo novca za sport, za privredu i turizam, kao i za socijalnu zaštitu, pre svega za pronatalitetnu politiku, ali su zbog pandemije sumnjičavi da li će se u pokrajinski budžet sliti tih planiranih 75,2 milijardi, posebno deo budžeta koji se odnosi na prihod od poreza jer, kako je objasnio, i porez na dobit i porez na zarade su u čitavoj situaciji zbog koronavirusa najnestabilniji poreski prihod.

U Vojvodini je od početka epidemije kovida-19 umrlo više stotina ljudi, ali prema dogovoru te podatke može da saopšti isključivo Republički krizni štab za borbu protiv epidemije koronavirusa, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović odgovarajući na novinarsko pitanje uoči jučerašnje sednice Skupštine Vojvodine. Tako je dogovoreno, naglasio je, kako ne bi dolazilo do dezinformacija ili različitih podataka.

Mirović je dodao da Pokrajinska vlada na području Vojvodine obezbeđuje rad svih zdravstvenih ustanova, smeštaj svih obolelih, obezbeđuje deo opreme, a država drugi deo opreme i plate.

– Kod nas za sada nema problema u delu za koji smo zaduženi – zaključio je predsednik Pokrajinske vlade.

Na jučerašnjoj sednici usvojena je Pokrajinska skupštinska odluka o izmenama i dopunama Pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima. Odlukom je predviđeno da se Fond zove Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu. Određene su i nove nadležnosti Fonda, tako da će, osim programa stambenog zbrinjavanja i ekonomskog osnaživanja izbeglih, raseljenih i prognanih lica Fond realizovati i programe kojima će se unaprediti saradnja sa Srbima u regionu.

Poslanik SNS-a Nenad Borović je rekao da budžet nije samo monetarni fenomen, nije beskrajni niz tabela, specifikacija, već sadrži u sebi snažnu razvojnu komponentu i da je on je pre svega usmeren ka razvoju privrede Vojvodine. Druga važna karakteristika budžeta je, naveo je Borović, snažna socijalna komponenta, koji služi kao socijalni amortizer da ublaži razlike koje postoje i da pomogne onima kojima je pomoć potrebna na najadekvatniji način.

– Budžet za 2012. godinu je 2,2 odsto, odnosno za 1,6 milijarde dinara veći od ovogodišnjeg budžeta rebalansiranog 7. maja ove godine – rekao je Borović. – Naravno, uvek se može postaviti pitanje: da li je budžet realno planiran? Mi u Srpskoj naprednoj stranci smatramo da to nije stvar nekog vračanja da li će se ostvariti nešto ili ne, već, jednostavno, postoje neki precizni podaci o privrednom kretanju koji su uticali na takav fiskalni okvir za fiskalnu 2021. Na prvom mestu, tu je kretanje bruto domaćeg proizvoda, koji je, prema fiskalnoj strategiji, targetiran na šest odsto. Drugi parametar se odnosi na kretanje zaposlenosti u Vojvodini, posebno u trećem kvartalu ove godine, koja je veća nego na početku pandemije. To ukazuje na to da je privreda jeste žilava i, naravno, one mere koje je Republička vlada dala i koje su bile teške oko 700 milijardi dinara omogućile su privredi da lakše funkcioniše u uslovima pandemije.

E. Marjanov, A. Savanović