Покрајинска каса развојна и инвестициона

Најважнији документ за покрајину, који прожима сваку област друштвеног живота у Војводини и у наредној, 2021. години, износиће 75,2 милијарди динара. Покрајинска каса је 1,6 милијарду динара тежа од ребалансираног овогодишњег буџета, који је prеthodni сазив Скупштине 7. маја, после укидања ванредног стања, утврдио на нивоу од 73,6 милијарде динара. За предложени покрајински буџет за 2021. гласала је владајућа коалиција окупљена око листе „Александар Вучић – За нашу децу” – Савез војвођанских Мађара и посланичка група СПС–ЈС-а, док су опозиционе странке СРС и ЛСВ гласале против.

Буџетом су обухваћена и трансферна средства која стижу у Покрајину из републичке касе у износу од 47,7 милијарди динара. Тај новац Покрајина прослеђује локалним самоуправама у Војводини за њихове потребе, осим тога, тим новцем се исплаћују плате запосленима у војвођанским основним и средњим школама и на факултетима. Фискални дефицит у покрајинском буџету износи 2,4 милијарде динара, а за капитална улагања предвиђено је 15,1 милијарди. Треба напоменути, како је то у расправи напоменуо посланик СНС-а Ненад Боровић, да ће, осим тих 15,1 милијарди динара за капитална улагања у Војводини из републичког буџета стићи 112,5 милијарди динара, што је 37 милијарди динара више него у овој години. Та свота није обухваћена покрајинским буџетом јер је то предвиђено у буџету Републике, али свакако омогућује наставак политике Покрајинске владе окупљања око пројеката.

Буџет је, како је то навела покрајинска касекретар за финансије Смиљка Јовановић, планиран реално, с опрезом, узимајући у обзир здравствену ситуацију изазвану вирусом ковид-19. За субвенцију је у буџету планирано 6,6 милијарди, а највећи део суме ће отићи за пољопривреду.

Међу најзначајнијим новим инвестицијама која се очекују у следећој години су обнова и изградња објеката у оквиру комплекса Дома за душевно оболела лица у Чуругу, изградња аутоматског система одбране од града на територији Ракетног центра Бајша и Самош, као и изградња Студентског културног центра у Новом Саду и Дома културе у Равном Селу. У новој буџетској години предвиђен је и новац за наставак реализације започетих пројеката, као што су „Каменица 3”, реконструкција и изградња комплекса дворца „Хертеленди” у општини Нови Бечеј, изградња пречистача отпадних вода у Малом Иђошу и Бачкој Тополи… У расправи је оцењено да је веома важно да је пољопривреда остала међу приоритетима у буџету.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је да је седница сазвана у року краћем од десет дана да би се, између осталог, избегао посланички сат и максимално рационализовало време боравка посланика у војвођанском представничком дому и смањила опасност заразе.

– Епидемиолошка ситуација није ни боља, али ни гора него што је била. Није било ни једног јединог новог момента који је онемогућавао сазивање седнице Скупштине. То што су бројке заражених из дана у дан другачије, у основној поставци, у препорукама, у правилима понашања није било никакве корените промене које би нас довеле у дилемо око сазивања седнице. Волео бих да се након данашње седнице не повећа број заражених међу онима који су овде боравили – нагласио је Пастор, и додао да је, по његовим сазнањима, од ковида-19 оболело петанестак посланика, који нису учествовали у раду јучерашње скупштинске седнице.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић изјавио је уочи скупштинске седнице да ће покрајински буџет за 2021. годину омогућити финансирање потреба свих институција над којима надлежност има Аутономна Покрајина Војводина.

– Истовремено, циљ нам је да одржимо висок ниво инвестиционих улагања – рекао је Мировић. – Очекујем да око 15 милијарди динара уложимо у инвестиционе пројекте, како за започете који ће бити завршени у наредној години, тако и нове које планирамо с локалним самоуправама.

Како је нагласио, план је да се одрже сва потребна издвајања за социјалну заштиту и здравствени систем.

– Пројектовани буџет за 2021. годину говори нам да је то буџет развојног карактера, и у наредној години наставићемо најзначајнија улагања, радићемо пажљивије и умереније с обзиром на финансијске потенцијале које смо имали пре пандемије коронавируса – казао је Мировић.

Он је рекао да је добра вест што је Република преко планираних директних инвестиција успела знатно да надокнади ту недостајућу суму и да ће с учешћем Покрајине та улагања бити више од 122 милијарде динара.

– Када се све то узме укупно у обзир, имамо много више новца за развој Војводине него што смо имали раније. Тачно је, било би боље да имамо више пара и у покрајинском буџету. Свако ко води Покрајинску владу ће вам то рећи – казао је Мировић, истичући да су локалне самоуправе и Покрајина уступиле фирмама део прикупљеног новца од пореза на добит и лична примања и да у оваквим епидемијско-економским условима није било могуће другачије приходовати, а да се не изазову дубоки системски удари на укупан буџет јер су могућности за планирање прихода повећање акциза и ПДВ-а, што нико „разуман не би дозволио”.

Мировић је рекао и да, када се говори о обавезама према здравственом систему, буџет је већи око 110 милиона динара у односу на овогодишњи, али и да је по питању опреме и услова здравство у Војводини на много вишем нивоу него раније.

– За разлику од пре четири године, у свим регионалним болницама су нове магнетне резонанце, ЦТ апарати, ултразвук апарати, хируршки системи, лабораторијска опрема, и све је под гаранцијом. Дакле, не треба да купујемо ново. Завршили смо реконструкцију готово свих клиника. За седам до десет дана биће пуштена у функцију Интерна клиника Клиничког центра Војводине у Новом Саду, завршавамо пројектну документацију за реконструкцију Клинике за неурологију и неуропсихијатрију. То ћемо радити или наредне године, или најкасније 2022. „Каменица 3” се ради, почетак радова на регионалној болници у Кикинди очекујемо током јаунара-фебруара, дани су у питању када је реч о почетку изградње Клиничког центра. А с Републиком планирамо реконструкцију Поликлинике у Новом Саду. Улагања су бројна и из више извора – оценио је Мировић.

Лидер Савеза војвођанских Мађара и председник Скупштине Војводине Иштван Пастор навео је да је кичма јучерашње седнице усвајање буџета Аутономне Покрајине Војводине за 2021. годину.

– Веома је важно да се благовремено донесе сет одлука везаних за стварање финансијског и правног оквира за функционисање покрајинских органа у 2021. години – оценио је Пастор.–Без обзира на скучене буџетске могућности, мислим да је у смислу очувања стандарда и дугорочности конструисаних програма у области здравства 2021. година – година континуитета. Шеф опозиционе посланичке групе „Војвођански фронт” Бранислав Богарошки нагласио је да и приликом конципирања новог буџета није испоштована уставна обавеза да покрајински буџет буде најмање седам одсто буџета Србије и да се ни по једној рачуници не уклапа у уставни минимум.

– Ако рачунамо по правилима која постоје у Закону о буџетском систему, то је 6,5 одсто, односно имамо 5,6 милијарди мање у буџету него што би требало да имамо. Ако гледамо стриктно и поредимо буџет с оним како је у Уставу дефинисан, чак 19 милијарди мање – навео је покрајински посланик Лиге социјалдемократа Војводине.

Коментаришући примедбе „Војвођанског фронта” да предложени покрајински буџет не испуњава уставни оквир од седам одсто републичког, Пастор је казао да протеклих година не рачуна тај проценат и да је ситуација непромењена протеклих 12 година.

– После свих тих година област финансирања није уређена јер није донет закон. СВМ и даље мисли да је тај закон неопходно донети. Ми смо ту намеру поново ставили у коалициони договор са СНС-ом, како питање надлежности, тако и питање финансирања, и та намера није везана за номинални износ, него је то питање везано за системско уређење те проблематике и инсистираћемо на томе да нађемо партнере с којима ћемо тај посао и окончати – закључио је Пастор.

Опозиција је критиковала да је буџетска резерва пројектована на 800 милиона. Председник Покрајинске владе је потврдио да је та ставка увећана у односу на ранији период, образлажући то ситуацијом коју диктира ковид-19.

– Очекује нас наставак борбе с вирусом, потребно је интервенисати веома често у потпуно непредвиђеним околностима – казао је Мировић, наводећи да су овог лета у свим регионалним болницама постављене линије за снабдевање кисеоником до сваког кревета на одељењима интензивне неге, што је финансирано с позиције буџетске резерве.

Опозициона Српска радикална странка није подржала буџет, свој став о најважнијем документу покрајине изразила је с уложена 23 амандмана, како је то Ђурађ Јакшић објаснио – због тога да поправе и оплемене буџет, међутим, ниједан њихов амандман није прихваћен. СРС је, по Јакшићевим речима нарочито незадовољан што буџет предвиђа мало новца за спорт, за привреду и туризам, као и за социјалну заштиту, пре свега за пронаталитетну политику, али су због пандемије сумњичави да ли ће се у покрајински буџет слити тих планираних 75,2 милијарди, посебно део буџета који се односи на приход од пореза јер, како је објаснио, и порез на добит и порез на зараде су у читавој ситуацији због коронавируса најнестабилнији порески приход.

У Војводини је од почетка епидемије ковида-19 умрло више стотина људи, али према договору те податке може да саопшти искључиво Републички кризни штаб за борбу против епидемије коронавируса, изјавио је председник Покрајинске владе Игор Мировић одговарајући на новинарско питање уочи јучерашње седнице Скупштине Војводине. Тако је договорено, нагласио је, како не би долазило до дезинформација или различитих података.

Мировић је додао да Покрајинска влада на подручју Војводине обезбеђује рад свих здравствених установа, смештај свих оболелих, обезбеђује део опреме, а држава други део опреме и плате.

– Код нас за сада нема проблема у делу за који смо задужени – закључио је председник Покрајинске владе.

На јучерашњој седници усвојена је Покрајинска скупштинска одлука о изменама и допунама Покрајинске скупштинске одлуке о оснивању Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима. Одлуком је предвиђено да се Фонд зове Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. Одређене су и нове надлежности Фонда, тако да ће, осим програма стамбеног збрињавања и економског оснаживања избеглих, расељених и прогнаних лица Фонд реализовати и програме којима ће се унапредити сарадња са Србима у региону.

Посланик СНС-а Ненад Боровић је рекао да буџет није само монетарни феномен, није бескрајни низ табела, спецификација, већ садржи у себи снажну развојну компоненту и да је он је пре свега усмерен ка развоју привреде Војводине. Друга важна карактеристика буџета је, навео је Боровић, снажна социјална компонента, који служи као социјални амортизер да ублажи разлике које постоје и да помогне онима којима је помоћ потребна на најадекватнији начин.

– Буџет за 2012. годину је 2,2 одсто, односно за 1,6 милијарде динара већи од овогодишњег буџета ребалансираног 7. маја ове године – рекао је Боровић. – Наравно, увек се може поставити питање: да ли је буџет реално планиран? Ми у Српској напредној странци сматрамо да то није ствар неког врачања да ли ће се остварити нешто или не, већ, једноставно, постоје неки прецизни подаци о привредном кретању који су утицали на такав фискални оквир за фискалну 2021. На првом месту, ту је кретање бруто домаћег производа, који је, према фискалној стратегији, таргетиран на шест одсто. Други параметар се односи на кретање запослености у Војводини, посебно у трећем кварталу ове године, која је већа него на почетку пандемије. То указује на то да је привреда јесте жилава и, наравно, оне мере које је Републичка влада дала и које су биле тешке око 700 милијарди динара омогућиле су привреди да лакше функционише у условима пандемије.

Е. Марјанов, А. Савановић