Pavlović: Istorija ne može dati argument za nezavisnost KiM

U nastavku unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji koji je pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Pavlović je rekao da to što još nije rešen međunarodni status KiM daje nadu da može da se zadrži integritet Srbije na KiM.



Ističe da albanska težnja ka nezavisnosti nije jača od srpske ideje o očuvanju integrireta Srbije na KiM. Smatra da ima smisla tragati za rešenjima, ali da ne treba žuriti sa odlukama. Rešenje vidi u širim evropskim integracijama jer kaže i Srbi i Albanci žele u EU. 



Navodi da jedno od rešenja može da bude i zajednica slobodnih balkanskih država, ali i organizovanje velike međunarodne konferencije uz učešće velikih sila i zainteresovanih strana. 



Kaže da na ovim prostorima postoji albansko pitanje, ali i istovrememo postoji i srpsko pitanje na KiM, u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, te da ako se odluči da se Albancima da nezavisnost, isto pravo treba dati Srbima u Republici Srpskoj. 



Danas su na okruglom stolu o mogućim rešenjima tog pitanja mišljenja izneli predstavnici 22 instituta društvenih nauka i više od 50 naučnoistraživačkih radnika, a direktor Intituta za političke studije Živojin Đurić kaže da je međunarodno pravo pokleklo pred silom koja je, kaže, nadvladala i kad je reč o KiM. 



Navodi da postoji nesklad između maksimalnog interesa koji bi zadovoljio potrebu Srbije da ostane teritorijalno celovita i maksimalnog interesa koji se ispoljava sa albanske strane, te smatra da u dužem periodu treba promišljati i tražiti načine da se dva nespojiva interesa Srba i Albanaca nađu u jednoj tački. 



“Mislim da otvoreni proces ne sme da ima bliži kraj ograničen na tri i šest meseci ili godinu dana”, kaže Đurić i navodi da bi trebalo razmisliti o formiranju nacionalne komisije za izradu modela kako rešiti do sada nerazrešeni čvor u odnosu između Srba i Albanaca.



Vojislav Pavlović sa Balkanološkog institute, SANU, kaže da je KiM primer povrede međunarodnog prava, te ističe da će ekonomski jaka i kulturno samosvesna Srbija biti u mogućnosti da se postaviti na međunarodnoj sceni kao sagovornik u rešavanju kosovskog pitanja, za šta je, dodaje, polazišna tačka celovitost teritorije Srbije.



“Nije naša uloga da ponudimo politička rešenja”, kaže Pavlović i navodi da je primena analogija u istoriji pogubna i da istorija ne poznaje konačna rešenja.Direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković kaže da je potreban i dijalog sa Albancima, građanima Srbije, ističući da vreme, posle dužeg perioda, radi za nas.



“Jedina legitimna pozicija je zahtev za punu reintegraciju u ustavni sistem Srbije svih građana koji žive na KiM”, rekao je Đurković koji očekuje pritiske međunarodne zajednice da se iz preambule Ustava izbaci da je KiM sastavni deo Srbije i da se potpiše obavezujući sporazum sa Prištinom koji bi bio uslov za dalje evropske integracije.



Svako odustajanje od dela teritorije, kaže Đurković, šalje signal da smo spremni da se odreknemo i drugih delova za koje postoje zainteresovani i poručuje da Srbija treba da jača na svaki mogući način. 



Vladimir Čolović iz Instituta za uporedno pravo kaže da treba biti spreman za vise rešenja i scenarija, te da bi međunarodna konferencija trebalo da definiše sva pitanja vezana za KiM. 



Kao moguće rešenje navodi zajednicu dve države ili uniju, pri čemu bi se, kao u BiH, za sve važne odluke tražio konsenzus Srba, kao i status federalne jedinice za KiM. 



Najgori scenario bi, kaže, bio nezavisnost KiM, a u tom slučaju, dodaje, trebalo bi voditi računa i o podeli, pri čemu bi konačan arbitar trebalo da bude Ustav koji će definisati status KiM i eventualno referendum o statusu KiM. 



Istoričar Predrag Marković smatra da se čitava podrška rešavanju kosovskog pitanja svodi na institucionalni rad, a da naučnici treba da daju ideje o tome šta su naučni zaključci.