Partnerstvo građeno na međusobnom poverenju i učinku

na kojoj će biti razmatran predlog pokrajinskog budžeta za 2017. godinu. Po njegovoj oceni, ta sednica bi se realno mogla održati između katoličkog Božića i Nove godine.

- Da li će život nametnuti potrebu da se eventualno održi još koja sednica osim te, ne mogu da ocenim – naveo je.

Na poslednjoj sednici parlamenta smo dobili novog pokrajinskog zaštitnika građana. Da li ste već imali priliku da upoznate dr Zorana Pavlovića, koji je zamenio Aniko Muškinja Hajnrih, kojoj je istekao mandat?

- Imao sam priliku da ga upoznam pre nego što se počelo razgovarati o njemu kao potencijalnom kandidatu. Nakon što je obavljen taj prvi krug inicijalnog razgovora o kandidaturi dr Zorana Pavlovića, u više navrata sam duže razgovarao s njim.

Kakav je vaš utisak?

- Mislim da je spreman i u stručnom, i u političkom i u ljudskom smislu da udovolji izazovima i zadacima koji se stavljaju pred zaštitnika građana. A o tome koliko su ti zadaci složeni, koliko su očekivanja raznorodna, najbolje svedoči skupštinska rasprava povodom njegove kandidature. Svi imaju različite stavove o tome šta se od njega očekuje i neće mu sigurno biti lako. Ali je ta pozicija generalno takva. Bitno je da su vrata otvorena, da postoji spremnost i da se znaju okviri kojima se ombudsman može i mora kretati.

Učestvovali ste na zajedničkoj sednici srpske i mađarske vlade u Nišu. U čemu je po vama značaj te sednice?

- Pre svega mislim da je značajno to što se radi o kontinuitetu. Igrom slučaja sam bio učesnik i prve i druge i treće zajedničke sednice dveju vlada i, bez obzira na to što su u međuvremenu bili izbori i personalne promene na čelu pojedinih ministarstava, u tom kontinuitetu mogu da vidim produbljivanje odnosa i opipljivu nezaobilaznu bliskost koja se ne može lažirati. To se ne uočava samo na zajedničkoj sednici, na plenarnoj sednici dveju vlada nego se to praktično vidi i u bilateralnim razgovorima koje su vodili nosioci istih resora dveju vlada. Mislim da je značajno istaći i to da se saradnja dveju vlada ne odvija samo na plenarnim sednicama godišnje jedanput nego da je ta saradnja operativne prirode i praktično obuhvata čitavu godinu kroz neposrednu saradnju ministarstava u cilju boljeg međusobnog upoznavanja, odnosno, bolje rečeno, upoznavanja različitih rešenja problema s kojima se susrećemo ili mi ili oni. Tu se radi o dvosmernoj komunikaciji, a ne samo o tome da smo mi zainteresovani za rešenja koji oni imaju, nego i o tome da su i oni zainteresovani za neka rešenja koje mi imamo.

Zbog čega je za mesto zajedničke sednice izabran Niš?

- Tu nameru su jasno izrekli predsednik i članovi mađarske vlade koji su želeli da upoznaju taj deo Republike Srbije pa su tražili da sednica ni u kojem slučaju ne bude u Vojvodini ili u Beogradu, gde je već ranije bila, nego da se nađe neko zgodno mesto u unutrašnjosti Srbije, južnije od Beograda. Prilikom posete manje delegacije, s premijerom Orbanom na čelu, kad je načelno bio dogovoren ovaj zajednički susret, Orban je izneo taj stav, koji je premijer Vučić oberučke prihvatio. O tome nije bilo posebnog diplomatskog dogovaranja.

Ipak, u čemu vidite suštinu želje da se zajednička sednica održi na jugu Srbije?       

- Po meni je suština u tome da niz problema koji praktično pogađaju taj deo Evrope, na isti način pogađa i Srbiju i Mađarsku, samo možda iz neke druge pozicije zbog toga što je Mađarska članica Evropske unije, a Srbija nije. Ali, ima najmanje dve tačke koje su ključne i životno značajne. Jedna je ta generalna promena u evropskoj politici, pre svega u vezi s migrantskom krizom, kojom su obe države pogođene, iako u principu ni luk jeli, ni mirisali. Druga značajna kopča u toj saradnji je praktično iskorišćavanje tih veoma konsolidovanih političkih odnosa da se nadograde žešćom privrednom saradnjom. U tom smislu je za mene bila značajna novina kako su oba premijera bodrila privrednike da ulažu u susednoj državi. Učestvovao sam već na bezbroj različitih ekonomskih foruma, ali nikad nigde nisam čuo značajniju poruku nego u Nišu. Mislim da se više ne radi samo o verbalnom bodrenju. Od Mađarske je putem Eksim banke ustanovljen finansijski okvir od 61 milion evra za pretfinansiranje ili za podršku različitih privrednih ideja. To je takođe značajna novina.

Da li možete i nešto konkretnije da kažete o tom finansijskom okviru od 61 milion evra?

- Detalje ne znam, ali su premijeri rekli da će sve ono što njihove države daju u smislu olakšica, subvencija, bespovratnih davanja zarad privlačenja stranih investicija i investitora, praktično u punom kapacitetu staviti na raspolaganje i privrednicima iz susedne države da zasnuju svoj biznis, mađarski privrednici u Srbiji, a srpski u Mađarskoj. U Nišu je takođe izrečeno da se interes mađarske privrede ne završava kod Beograda, nego traži i vidi šansu i južnije, a to na neki način i jeste bilo namera prilikom odabiranja lokaliteta za zajedničku sednicu.

Kako ste zadovoljni realizacijom koalicionog sporazuma, koji je SVM potpisao sa SNS-om?

- Praktično je prošlo jedva sto dana od formiranja Republičke vlade. Postoji neka vrsta političke prakse da se oceni učinak 100 dana vlade, ali mislim da se život tako brzo odvija, promene su toliko brze da, ako bi vam danas neko kazao šta je bilo pre 99 dana, teško biste se setili. Iz tog razloga ne bih želeo da se osvrnem na ovih 100 dana, nego bih izneo neku svoju impresiju. A moja impresija u vezi s tih 100 dana je da smo prihvaćeni kao ravnopravan i ozbiljan partner, da se vodi računa o tome šta smo se dogovorili, šta smo zapisali, da su naši ljudi u svojstvu državnih sekretara u različitim ministarstvima izuzetno primljeni i povratne informacije koje dobijam govore da je njihov učinak u redu. Posebno me raduje, a na kraju krajeva, to je i neka vrsta merila svega onoga što govorim, da oni tamo nisu državni sekretari za mađarski interes nego su državni sekretari ministarstava i praktično rade sve poslove ministarstava. Strahovito me raduje to što su za kraće ili duže vreme, poput Imrea Kerna koji je u ministrastvu gospođe Zorane Mihajlović već duži period, ili poput gospođe Viček, koja je nedavno postala državni sekretar, stekli rejting ozbiljnog, odanog i spremog političara kom se mogu poveriti određeni poslovi. Mislim da je suština u tome da bez međusobnog poverenja i učinka iza tog ukazanog poverenja nema partnerstva i sve iz koalicionog sporazuma bi ostalo mrtvo slovo na papiru.

Eržebet Marjanov

Sve za napredak Srbije

Mađarski i srpski premijer pohvalno govore o Savezu vojvođanskih Mađara, ističući njegovu veoma značajnu ulogu u unapređenju odnosa dveju država. Kako to komentarišete?

- Pravo da vam kažem, o tome teško govorim jer čoveku naprosto bude neprijatno da izgovara rečenice o sebi. Ali bih lagao ako bih kazao da mi te rečenice nisu dobro pale. Za mene je potpuno prirodno da budemo spona između dveju vlada. A ko bi drugi, ako ne mi? Činjenica je da su manjinske zajednice, bez obzira na to o kojoj se radi i gde ona živi, u suštini s dva identiteta. Jedan je nacionalni identitet, koji ih na neki način emotivno vezuje za njihovu maticu, a drugi identitet ih vezuje tamo gde im je domovina. Za moje pojmove ne postoji gradacija u tom identitetu, za mene su oni iste važnosti. Iz tih razloga za mene ništa nije normalnije nego da učinim sve što je moguće da Srbija napreduje, da učinim sve da odnosi dveju država budu maksimalno dobri. To je interes kojei proizlazi iz oba identiteta.