Партнерство грађено на међусобном поверењу и учинку

на којој ће бити разматран предлог покрајинског буџета за 2017. годину. По његовој оцени, та седница би се реално могла одржати између католичког Божића и Нове године.

- Да ли ће живот наметнути потребу да се евентуално одржи још која седница осим те, не могу да оценим – навео је.

На последњој седници парламента смо добили новог покрајинског заштитника грађана. Да ли сте већ имали прилику да упознате др Зорана Павловића, који је заменио Анико Мушкиња Хајнрих, којој је истекао мандат?

- Имао сам прилику да га упознам пре него што се почело разговарати о њему као потенцијалном кандидату. Након што је обављен тај први круг иницијалног разговора о кандидатури др Зорана Павловића, у више наврата сам дуже разговарао с њим.

Какав је ваш утисак?

- Мислим да је спреман и у стручном, и у политичком и у људском смислу да удовољи изазовима и задацима који се стављају пред заштитника грађана. А о томе колико су ти задаци сложени, колико су очекивања разнородна, најбоље сведочи скупштинска расправа поводом његове кандидатуре. Сви имају различите ставове о томе шта се од њега очекује и неће му сигурно бити лако. Али је та позиција генерално таква. Битно је да су врата отворена, да постоји спремност и да се знају оквири којима се омбудсман може и мора кретати.

Учествовали сте на заједничкој седници српске и мађарске владе у Нишу. У чему је по вама значај те седнице?

- Пре свега мислим да је значајно то што се ради о континуитету. Игром случаја сам био учесник и прве и друге и треће заједничке седнице двеју влада и, без обзира на то што су у међувремену били избори и персоналне промене на челу појединих министарстава, у том континуитету могу да видим продубљивање односа и опипљиву незаобилазну блискост која се не може лажирати. То се не уочава само на заједничкој седници, на пленарној седници двеју влада него се то практично види и у билатералним разговорима које су водили носиоци истих ресора двеју влада. Мислим да је значајно истаћи и то да се сарадња двеју влада не одвија само на пленарним седницама годишње једанпут него да је та сарадња оперативне природе и практично обухвата читаву годину кроз непосредну сарадњу министарстава у циљу бољег међусобног упознавања, односно, боље речено, упознавања различитих решења проблема с којима се сусрећемо или ми или они. Ту се ради о двосмерној комуникацији, а не само о томе да смо ми заинтересовани за решења који они имају, него и о томе да су и они заинтересовани за нека решења које ми имамо.

Због чега је за место заједничке седнице изабран Ниш?

- Ту намеру су јасно изрекли председник и чланови мађарске владе који су желели да упознају тај део Републике Србије па су тражили да седница ни у којем случају не буде у Војводини или у Београду, где је већ раније била, него да се нађе неко згодно место у унутрашњости Србије, јужније од Београда. Приликом посете мање делегације, с премијером Орбаном на челу, кад је начелно био договорен овај заједнички сусрет, Орбан је изнео тај став, који је премијер Вучић оберучке прихватио. О томе није било посебног дипломатског договарања.

Ипак, у чему видите суштину жеље да се заједничка седница одржи на југу Србије?       

- По мени је суштина у томе да низ проблема који практично погађају тај део Европе, на исти начин погађа и Србију и Мађарску, само можда из неке друге позиције због тога што је Мађарска чланица Европске уније, а Србија није. Али, има најмање две тачке које су кључне и животно значајне. Једна је та генерална промена у европској политици, пре свега у вези с мигрантском кризом, којом су обе државе погођене, иако у принципу ни лук јели, ни мирисали. Друга значајна копча у тој сарадњи је практично искоришћавање тих веома консолидованих политичких односа да се надограде жешћом привредном сарадњом. У том смислу је за мене била значајна новина како су оба премијера бодрила привреднике да улажу у суседној држави. Учествовао сам већ на безброј различитих економских форума, али никад нигде нисам чуо значајнију поруку него у Нишу. Мислим да се више не ради само о вербалном бодрењу. Од Мађарске је путем Ексим банке установљен финансијски оквир од 61 милион евра за претфинансирање или за подршку различитих привредних идеја. То је такође значајна новина.

Да ли можете и нешто конкретније да кажете о том финансијском оквиру од 61 милион евра?

- Детаље не знам, али су премијери рекли да ће све оно што њихове државе дају у смислу олакшица, субвенција, бесповратних давања зарад привлачења страних инвестиција и инвеститора, практично у пуном капацитету ставити на располагање и привредницима из суседне државе да заснују свој бизнис, мађарски привредници у Србији, а српски у Мађарској. У Нишу је такође изречено да се интерес мађарске привреде не завршава код Београда, него тражи и види шансу и јужније, а то на неки начин и јесте било намера приликом одабирања локалитета за заједничку седницу.

Како сте задовољни реализацијом коалиционог споразума, који је СВМ потписао са СНС-ом?

- Практично је прошло једва сто дана од формирања Републичке владе. Постоји нека врста политичке праксе да се оцени учинак 100 дана владе, али мислим да се живот тако брзо одвија, промене су толико брзе да, ако би вам данас неко казао шта је било пре 99 дана, тешко бисте се сетили. Из тог разлога не бих желео да се осврнем на ових 100 дана, него бих изнео неку своју импресију. А моја импресија у вези с тих 100 дана је да смо прихваћени као равноправан и озбиљан партнер, да се води рачуна о томе шта смо се договорили, шта смо записали, да су наши људи у својству државних секретара у различитим министарствима изузетно примљени и повратне информације које добијам говоре да је њихов учинак у реду. Посебно ме радује, а на крају крајева, то је и нека врста мерила свега онога што говорим, да они тамо нису државни секретари за мађарски интерес него су државни секретари министарстава и практично раде све послове министарстава. Страховито ме радује то што су за краће или дуже време, попут Имреа Керна који је у министраству госпође Зоране Михајловић већ дужи период, или попут госпође Вичек, која је недавно постала државни секретар, стекли рејтинг озбиљног, оданог и спремог политичара ком се могу поверити одређени послови. Мислим да је суштина у томе да без међусобног поверења и учинка иза тог указаног поверења нема партнерства и све из коалиционог споразума би остало мртво слово на папиру.

Ержебет Марјанов

Све за напредак Србије

Мађарски и српски премијер похвално говоре о Савезу војвођанских Мађара, истичући његову веома значајну улогу у унапређењу односа двеју држава. Како то коментаришете?

- Право да вам кажем, о томе тешко говорим јер човеку напросто буде непријатно да изговара реченице о себи. Али бих лагао ако бих казао да ми те реченице нису добро пале. За мене је потпуно природно да будемо спона између двеју влада. А ко би други, ако не ми? Чињеница је да су мањинске заједнице, без обзира на то о којој се ради и где она живи, у суштини с два идентитета. Један је национални идентитет, који их на неки начин емотивно везује за њихову матицу, а други идентитет их везује тамо где им је домовина. За моје појмове не постоји градација у том идентитету, за мене су они исте важности. Из тих разлога за мене ништа није нормалније него да учиним све што је могуће да Србија напредује, да учиним све да односи двеју држава буду максимално добри. То је интерес којеи произлази из оба идентитета.