Orlović: Izvorna nadležnost pokrajine da odredi svoj dan
NOVI SAD: Javna rasprava koja je pokrenula Pokrajinska vlada da se utvrdi Dan Vojvodine i drugi značajni datumi koji bi se ubuduće obeležavali u pokrajini završena je u Rumi, Zrenjaninu i Novom Sadu, ali primedbe i sugestije još mogu da se šalju mejlom ili poštom na adresu pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama do kraja meseca.
Nakon toga će predlagač sumirati rezultate i sačiniti predlog pokrajinske skupštinske odluke koji će biti dostavljen Skupštini Vojvodine na odlučivanje, verovatno u maju. Podsetimo, u susret stogodišnjici prisajedinjenja vojvođanskih oblasti – Banata, Bačke, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji, pokrenuta je inicijativa za donošenje odluke o danu AP Vojvodine.
U prethodnih mesec dana vođena je javna rasprava o tome koji je datum najpodobniji kao taj dan. Takođe, uz dan Vojvodine predlagani su i drugi datumi koji bi trebalo da se obeležavaju kao značajni događaji za Vojvodinu. Kao dan Vojvodine predlaže se, još neformalno, dan održavanja Velike narodne narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu, a kao značajni datumi 15. maj povodom Majske skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. i 10. decembar Međunarodni dan ljudskih prava kada je 1948. godine Generalna skupština UN donela Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Na javnoj raspravi istoričari su konstativali da su datumi dobro odmereni, jer ti datumi su zaista značajni ne samo za Vojvodinu negi i državu Srbiji. Od predloga u Rumi i Novom Sadu se moglo čuti da u značajne datume bi trebalo uvrstiti i 24. novembar, dan uoči Velike narodne Skupštine 1918. kada je u Rumi na Velikom narodnom zboru doneta odluka o prisajedinjenju kao i 31. jul kada je 1945, godine Skupština izaslanika odlučila da AP Vojvodina uđe u sastav Srbije kao i predlog da 25. novembar bude državni praznik i da se praznuje u celoj državi.
Profesor ustavnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu dr Slobodan Orlović u prilog javnoj raspravi za „Dnevnik“ u vezi s danom Vojvodine iznosi nekoliko suštinskih i pravnih napomena.
Suštinski, dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji je od važnosti za državu Srbiju, a ne samo za Vojvodinu. Ako treba da bude obeležen kao praznik, a morao bi, to je datum značajan za državu Srbiju. Srbija je tim činom objedinila svoju teritoriju pa je logično obeležavati ga u čitavoj državi, navodi.
On kaže i da kada se radi o samom imenu „Dan AP Vojvodine“ postoji dilema da li ga tako nazvati s obzirom na to da tada 1918. godine nije osnovana Vojvodina. Smatra takođe, dan neke političke zajednice, poput AP Vojvodine može, ali ne mora, da asocira na dan državnosti, odnosno na državu. U političkim okolnostima gde Srbija već ima ogroman politički problem s drugom autonomnom pokrajinom, Kosovom i Metohijom, svako povezivanje autonomije sa državnošću, pa i ovo preko „dana“, može da šteti integritetu Srbije.
Pravna pitanja u vezi sa danom Vojvodine svode se, pre svega, na postojanje pravnog osnova. Ovde treba imati u vidu nekoliko činjenica. Statut APV ne sadrži nadležnost Pokrajine da utvrdi svoj dan, a takve nadležnosti nema ni u Zakonu o utvrđivanju nadležnosti APV iz 2009. U tom smislu, donošenju opšteg akta (pokrajinske skupštinske odluke, na primer) kojim bi Skupština APV utvrdila dan Vojvodine, morala bi da prethodi izmena Zakona ili Statuta. Takvom izmenom bi se u Zakon ili Statut unela nadležnost APV da utvrdi svoj dan, navodi dr Orlić.
Ističe međutim, da druga pravna mogućnost proizlazi iz samog Ustava Srbije.
Dan Vojvodine je zapravo simbol političke zajednice pored grba i zastave koje APV ima i himne koju nema, jer je takav dan identitetsko obeležje i znak prepoznatljivosti političke zajednice. U tom smislu, AP Vojvodina bi imala ovlašćenje, crpljeno neposredno iz Ustava, da utvrdi i svoj dan kao jedan od simbola.
Stoga, ako bi se o danu Vojvodine donosila pokrajinska skupštinska odluka pravni osnov bi se mogao naći u Ustavu, što bi značilo njeno pozivanje, u uvodu, na član 183 Ustava, kaže.
Profesor dr Slobodan Orlović predlaže da 25. novembar bude praznik države Srbije kao spomen na 25. novembar 1918. godine jer njegov značaj prevazilazi Vojvodinu. Prema njegovom mišljenju taj dan ne bi trebalo da nosi naziv „Dan Vojvodine“ nego „Dan prisajedinjenja“ jer tada nije osnovana Vojvodina već su vojvođanske oblasti prisajedinjene Srbiji. On takođe smatra da je kao dan Vojvodine prigodniji je datum održavanja Majske skupštine 13. i 15 maja 1848. godine u Sremskim Karlovcima jer su ti datumi simbol ostvarenja autonomije prevashodno Srba u tuđinskoj državi
Ukoliko se donosi pokrajinska skupštinska odluka o danu Vojvodine, donosilac se mora pozvati na izvornu pokrajinsku nadležnost o pokrajinskim simbolima u Ustavu jer zakonski i statutarni pravni osnov za donošenje takve odluke ne postoje, zaključuje dr Orlović.
E. Marjanov
