Орловић: Изворна надлежност покрајине да одреди свој дан
НОВИ САД: Јавна расправа која је покренула Покрајинска влада да се утврди Дан Војводине и други значајни датуми који би се убудуће обележавали у покрајини завршена је у Руми, Зрењанину и Новом Саду, али примедбе и сугестије још могу да се шаљу мејлом или поштом на адресу покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама до краја месеца.
Након тога ће предлагач сумирати резултате и сачинити предлог покрајинске скупштинске одлуке који ће бити достављен Скупштини Војводине на одлучивање, вероватно у мају. Подсетимо, у сусрет стогодишњици присаједињења војвођанских области – Баната, Бачке, Барање и Срема Краљевини Србији, покренута је иницијатива за доношење одлуке о дану АП Војводине.
У prеthodnih месец дана вођена је јавна расправа о томе који је датум најподобнији као тај дан. Такође, уз дан Војводине предлагани су и други датуми који би требало да се обележавају као значајни догађаји за Војводину. Као дан Војводине предлаже се, још неформално, дан одржавања Велике народне народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, 25. новембра 1918. године у Новом Саду, а као значајни датуми 15. мај поводом Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. и 10. децембар Међународни дан људских права када је 1948. године Генерална скупштина УН донела Универзалну декларацију о људским правима.
На јавној расправи историчари су констативали да су датуми добро одмерени, јер ти датуми су заиста значајни не само за Војводину неги и државу Србији. Од предлога у Руми и Новом Саду се могло чути да у значајне датуме би требало уврстити и 24. новембар, дан уочи Велике народне Скупштине 1918. када је у Руми на Великом народном збору донета одлука о присаједињењу као и 31. јул када је 1945, године Скупштина изасланика одлучила да АП Војводина уђе у састав Србије као и предлог да 25. новембар буде државни празник и да се празнује у целој држави.
Професор уставног права на новосадском Правном факултету др Слободан Орловић у прилог јавној расправи за „Дневник“ у вези с даном Војводине износи неколико суштинских и правних напомена.
Суштински, дан присаједињења Војводине Србији је од важности за државу Србију, а не само за Војводину. Ако треба да буде обележен као празник, а морао би, то је датум значајан за државу Србију. Србија је тим чином објединила своју територију па је логично обележавати га у читавој држави, наводи.
Он каже и да када се ради о самом имену „Дан АП Војводине“ постоји дилема да ли га тако назвати с обзиром на то да тада 1918. године није основана Војводина. Сматра такође, дан неке политичке заједнице, попут АП Војводине може, али не мора, да асоцира на дан државности, односно на државу. У политичким околностима где Србија већ има огроман политички проблем с другом аутономном покрајином, Косовом и Метохијом, свако повезивање аутономије са државношћу, па и ово преко „дана“, може да штети интегритету Србије.
Правна питања у вези са даном Војводине своде се, пре свега, на постојање правног основа. Овде треба имати у виду неколико чињеница. Статут АПВ не садржи надлежност Покрајине да утврди свој дан, а такве надлежности нема ни у Закону о утврђивању надлежности АПВ из 2009. У том смислу, доношењу општег акта (покрајинске скупштинске одлуке, на пример) којим би Скупштина АПВ утврдила дан Војводине, морала би да prеthodi измена Закона или Статута. Таквом изменом би се у Закон или Статут унела надлежност АПВ да утврди свој дан, наводи др Орлић.
Истиче међутим, да друга правна могућност произлази из самог Устава Србије.
Дан Војводине је заправо симбол политичке заједнице поред грба и заставе које АПВ има и химне коју нема, јер је такав дан идентитетско обележје и знак препознатљивости политичке заједнице. У том смислу, АП Војводина би имала овлашћење, црпљено непосредно из Устава, да утврди и свој дан као један од симбола.
Стога, ако би се о дану Војводине доносила покрајинска скупштинска одлука правни основ би се могао наћи у Уставу, што би значило њено позивање, у уводу, на члан 183 Устава, каже.
Професор др Слободан Орловић предлаже да 25. новембар буде празник државе Србије као спомен на 25. новембар 1918. године јер његов значај превазилази Војводину. Према његовом мишљењу тај дан не би требало да носи назив „Дан Војводине“ него „Дан присаједињења“ јер тада није основана Војводина већ су војвођанске области присаједињене Србији. Он такође сматра да је као дан Војводине пригоднији је датум одржавања Мајске скупштине 13. и 15 маја 1848. године у Сремским Карловцима јер су ти датуми симбол остварења аутономије превасходно Срба у туђинској држави
Уколико се доноси покрајинска скупштинска одлука о дану Војводине, доносилац се мора позвати на изворну покрајинску надлежност о покрајинским симболима у Уставу јер законски и статутарни правни основ за доношење такве одлуке не постоје, закључује др Орловић.
Е. Марјанов
