Predstavljen program obeležavanja prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji

Mirović je rekao da će u Muzeju prisajedinjenja stalnu postavku činiti pet zbirki dokumenata, fotografija, predmeta, plakata i štampe koji su trajno svedočanstvo velike borbe za ostvarenje velikog cilja. Podsetimo, u toku je uređenje muzeja na oko 220 kvadratnih metara u nekadašnjim kancelarijama Arhiva Vojvodine u Dunavskoj ulici i biće otvoren do 25. novembara, datuma kada je Velika narodna skupština u Novom Sadu donela odluku o prisajedinjenju.

Mirović je najavio da će, u okviru programa obeležavanja jubileja, u maju biti održana svečana sednica Pokrajinske vlade u Sremskim Karlovcima, kojom će se obeležiti dostignuća i odluke Majske skupštine iz 1848. godine. Predsednik Pokrajinske vlade je najavio i izdavanje kapitalne edicije „Srpska književnost u Velikom ratu”. O toj temi s više aspekata će u Matici srpskoj biti održan naučni skup. 

Veliki jubilej je povod i da se prisajedinjenje ovekoveči i igranim filmom, koji će premijerno biti prikazan u novembru, kao i pozorišnom predstavom, a dobiće i posebno mesto na društvenim mrežama kroz projekat tridesetak kratkih dokumentarno-igranih filmova o ličnostima i događajima koji su odlučujuće doprineli ostvarenju nacionalnog sna o prisajedinjenju. Mirović je naveo da će u Novom Sadu u novembru biti otkriven spomenik kralju Petru Prvom Oslobodiocu, biće održana svečana sednica Skupštine Vojvodine i svečana akademija u Srpskom narodnom pozorištu. Obeležavanje jubileja na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića će se zaokružiti velikom akademijom u Beogradu.

Mirović se na predstavljanju edicije „Prečanski Srbi do sloma Autrougarske” zahvalio na velikom i značajnom poduhvatu kao i učešću u promociji članovima organizacionog Odbora, članovima Pokrajinske vlade i autorima.  

„Velika mi je čast da se obratim svima vama na promociji edicije „Prečanski Srbi do sloma Austrougarske”, jednog zaista značajnog kapitalnog izdavačkog poduhvata koji je danas ovde pred nama u zgradi Pokrajinske vlade i predstavlja se javnosti“, rekao je Mirović.

Edicija obuhtava deset knjiga u izdanju novosadskog „Prometeja” i RTV-a. Autori Dejan Mikavica, Goran Vasin, Nenad Ninković i Saša Marković u svojim knjigama govore o najznačajnijim javnim istupima i političkom delovanju srpskih prvaka Jaše Tomića, Svetozara Miletića, Jovana Subotića, Laze Kostića, Svetozara Pribićevića, Nikanora Grujića, Vase Stajića, Tihomira Ostojića, Jovana Joce Laloševića u njihovoj požrtvovanoj borbi za ostvarenje nacionalnih ideala, čime popunjavaju deo srpske istoriografije o Prečanskim Srbima u Austrougarskoj monarhiji.      

„Svi pomenuti i mnogi drugi naši velikani su bili istrajni neimari i preteče onoga što se dogodilo 25. novembra 1918. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji, kojom je označen početak epohe slobode i sveobuhvatnog prosperiteta čije plodove svi mi i danas uživamo“, istakao je Mirović.

„Zato je obeležavanje stogodišnjice tog grandioznog događaja, kojem ćemo posvetiti celu ovu 2018. godinu, ne samo naš vojvođanski projekat nego i svesrpski.“

Kako je naveo, zato je počasni predsednik organizacionog Odbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zato se u većinu projekata koje Pokrajina priprema uključilo Ministarstvo kulture i informisanja.

„Zato su, najzad, u tom obeležavanju s nama svi kojima su na srcu sloboda, napredak i mir, bez obzira na to kojoj naciji ili veri pripadaju“, naglasio je predsednik Pokrajinske vlade.       

Dužnost da razvijemo pravu meru poštovanje

Direktor „Prometeja” Zoran Kolunyija je rekao da je u prošlosti napravljena provalija između predaka i potomaka i da je taj jaz ogroman.

„Napor koji čine Pokrajinska vlada, Muzej Vojvodine, RTV i naši autori zaslužuje primerenu afirmaciju. Uveren sam u to da je naša dužnost da gradimo jednu istorijsku i moralnu vertikalu, da govorimo o onima koji su bili, da znamo šta govorimo deci koji dolaze i da razvijemo pravu meru ljubavi i poštovanje prema onom što je dobro.“

Direktor novosadske izdavačke kuće „Prometej” Zoran Kolundžija je ocenio da su knjige pravi i dostojan spomenik i zahvalnost onima koji su se žrtvovali za naše dobro. On je naveo i da veći deo naroda ni danas ne zna kako se ovde živelo pred Prvi svetski rat i zato je veoma važno da se svi zajedno borimo protiv neznanja. Jer, kako je dodao, kroz veći deo 20. veka nije se dozvoljavalo da se mnoge stvari iz prošlosti znaju već je mnogo toga bilo zasnovano na takozvanoj dogovorenoj istoriji.

„Akcenat na bratstvu i jedinstvu je gurao pod tepih istorijske činjenice i nije dozvoljavao da se formira prava istorijska svest u narodu“, rekao je Kolundžija.

„Bezmalo je trebalo da se stidimo etničkog porekla i borbe i žrtava naših predaka za bolji položaj i život.“

Generalni direktor RTV-a dr Miodrag Koprivica je rekao da je Radio-televizija Vojvodine preko tog projekta prepoznala potrebu da se uključi u obeležavanje 100 godina prisajedinjenja. Takođe je videla i profesionalnu mogućnost i izazov da ono što je u predstavljenim knjigama zapisano, bude zabeleženo u dokumentarnom filmu, eventualno u nekoj kraćoj seriji i radio-drami.

Na promociji edicije govorili su i Dejan Mikavica i Goran Vasin.

E. Marjanov