OGNJAN KRSTIĆ: Očuvanje identiteta jedinstvom i dobrom organizovanošću

Parlamentarni izbori održani prošle nedelje u Rumuniji, na kojima su pripadnici srpske manjine i njihovi prijatelji svoj glas dali kandidatu Saveza Srba u Rumuniji pa će nastaviti kontinuitet i imati svog poslanika u Parlamentu susedne zemlje, daju im novi polet, da zajedno istraju da im dobro bude bolje. Predsednik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić, koji će u narednom mandatu predstavljati interese srpske manjine u Palamentu Rumunije, ističe za “Dnevnik” da sve ono što je do sada učinjeno i ostvareno na očuvanju nacionalnog identiteta, pripadnici srpske zajednice su uradili zajedno, a da je Savez Srba u Rumuniji kao krovna institucija uticajna, poštovana i primer u pogledu sabornosti, jedinstva i organizovanosti, ne samo u domicilnoj Rumuniji nego i matici Srbiji.   

- Sve priznate manjine u Rumuniji, tako i Savez Srba kao krovna organizacija srpske manjine, imaju benefit zakona o pozitivnoj diskriminaciji tako da je broj glasova potreban jednom manjinskom poslaniku manji od broja glasova za jednog regularnog poslanika. Postoji izborni prag za mandate poslanika manjina, s tim što se procenat odnosi na izlaznost na izborima. Na proteklim izborima izlaznost je bila nezapamćeno mala tako da je izborni prag za manjinske poslanike bio oko 1.200 glasova. Sve manjine dosta­vljaju kandidature na nacionalnom nivou i učestvujemo u svim izbornim jedinicama u Rumuniji i dijaspori. Savez Srba je dobio preko 4.700 glasova i veoma nam je bitno da su to glasovi naše srpske manjine i mi na te glasove najviše računamo. Naravno, tu ima i prijatelja Rumuna koji poštuju sve što Savez radi na očuvanju nacionalnog identiteta svoje zajednice, pogotovo tri naj­važnija stuba inentiteta: ve­re, jezika i kulture - naglašava Ognjan Krstić.

U Rumuniji po zadnjem popisu iz 2011. godine živi nešto više od 18.000 Srba i prema rečima Krstića, sa zebnjom se očekuje novi popis koji bi trebao da bude naredne godine, pošto je pripadnika srpske manjine sve manje, što se vidi u hramovima Srpske pravo­slavne crkve, školama i mestima gde žive.

- Praktično u Rumuniji, sem nekoliko izuzetaka, nemamo više čista srpska mesta. Drastično je opao broj Srba, ne prinudnom asimilacijom, nego je to proces koji neminovno traje, a glavni uticaj je bela kuga. Srbi u Rumuniji su rasprostranjeni u rumunskom istorijskom Banatu i nama je Temišvar “najveće srpsko selo”, tako volimo da kažemo, ima nas u 55 naselja četiri županije: Arad, Timiš, Karaš-Severin i Medinci. Najdramatičnije je u mestima u okolini Temišvara gde su nam praktično iščezla sela, gde se konstatuje migracija prema velikom gradu i u tim sredinama ostarela je populacija, što je i bio faktor slabije izlaznosti na ovim izborima, zato što su uglavnom starije osobe u tim mestima naše biračko telo, pa u otežanim uslovima i strahom od korone se uzdržano odnosile prema izborima - objašnjava Krstić.

Srbija brine o srpskoj manjini u Rumuniji i imamo priliku da apliciramo sa raznim programima i projektima, koji se tiču promovisanja srpske kulture i to redovno koristimo, kao dodatnu mogućnost za naše finansiranje. Ali, većinu sredstava za našu delatnost koristimo iz državnog buyeta Rumunije. Dobro sarađujemo sa SANU, Maticom srpskom, Narodnom bibliotekom Srbije, Narodnim muzejom Srbije, Arhivom Srbije... kaže Ognjan Krstić.

Savez Srba u Rumuniji brine o kulturnim, duhovnim i prosvetnim potrebama srpske zajednice, a Krstić ističe da se kao krovna organizacija angažuje i politički, kako u lokalnim zajednicama, tako i na nacionalnom nivou. On takođe ocenjuje da Savez Srba u Rumuniji sa preko 30 godina postojanja dokazuje da je uticajna i poštovana institucija, kako u matici Srbiji tako i u domicilnoj Rumuniji. U svim mestima gde žive Srbi, nezavisno od brojnosti, Savez ima svoje mesne organizacije, tako da uz Srpsku pravoslavnu crkvu koja ima duboke korene na ovim prostorima, Krstić konstatuje da je Savez Srba u Rumuniji institucija koja najduže traje, kao institucija društveno socijalnog organizovanja.

- Nisu to samo mesne organizacije, nego u svojoj organizaciji Savez je vodio računa o infrastrukturnim ulaganjima, tako da pored Temišvara ima još regionalne centre u županijama Karaš Severin, Medincu i Aradu, koji su ispunjeni sadržajem, kulturnim, duhov­nim i edukativnim aktivnostima, okupljajući pod jednim krovom sve Srbe. Takvi  regionalni centri funkcionišu u Velikom Semiklošu, Temišvaru, Staroj Moldavi,

Svinjici i Aradu. Poput regionalnog centra u Temišvaru koji je svojim programom prerastao i više od toga, da ne budu samo centar okupljanja, već i centri događanja, sve aktivnosti se odvijaju pod okriljem Saveza i u godini ima preko 170 akcija i projekata, koji su namenski duhovnog, kulturno-umetničkog, književnog i edukativnog tipa. U letnjim kampovima folklora, tradicije i duhovnosti okulja se preko 800 dece koja aktivno učestvuju u našim programima, jer je bitno da vaspitamo našu decu u srpskom duhu, duhu očuvanja i poštovanja onog što su njihovi preci bili - kaže Krstić.  

Okosnica informisanja je nedeljnik „Naša reč“ koji prati sva događanja u srpskoj zajednici u Rumuniji, ali široka je lepeza i periodičnih izdanja poput „Novog temišvarskog vesnika“ koji nastavlja tradiciju prvog časopisa na srpskom u Rumuniji, zatim „Književni život“, „Banatski almanah“ i naučni časopis „Ishodište“ u oblasti istraživanja jezika, lingvistike, tradicije i kulture Srba. 

Prvi čovek Saveza Srba u Rumuniji naglašava da u ovoj zemlji postoji tradicija obrazovanja na maternjem jeziku. Prema rečima Ognjana Krstića pripadnici srpske manjine su uz ostale velike manjine, mađarsku i nemačku, jedna od tri koje u kontinuitetu vrše obrazovanje u institucionalnoj formi. Zakonom je obezbeđena nastava na maternjem jeziku, ali Krstić ukazuje, da nažalost, broj đaka u srpskim školama se smanjuje, kao što opada i broj stanovnika.

- Trudimo se da očuvamo naše škole, prema onome što omogućava sistem obrazovanja u Rumuniji, da se nastava u celosti odvija na srpskom jeziku za šta imamo jednu jedinstvenu školu „Dositej Obradović“ u Temišvaru koja prima učenike od nultog pa do 12-tog razreda do završetka srednje škole i trenutno ima 176 đaka. Imamo nekoliko naselja naše škole na srpskom jeziku sa primarnim razredima od prvog do četvrtog razreda, a ostalim naseljima u dvojezičnim školama, odnosno u rumunskim školama se srpski jezik izučava kao nastavni premdet i tu imamo oko 600 đaka obuhvaćeno tim nastavnim programom. Trudimo se da obezbedimo uybenike za naše đake, da im obezbedimo adekvatne uslove i da celokupnu vanškolsku aktivnost koje te škole imaju, kroz projekte i materijalno podržimo. Na fakultetima u Bukureštu i Temišvaru postoje i opstaju dve katedre za srpski jezik, koje imaju svoj nastavni kadar i studente - objašnjava Krstić, nagla­šavajući da Savez Srba u Rumuniji priprema i obezbeđuje kadrove za potrebe obrazovanja i rukovodioce kulturno umetničkih društava, a nije

zanemarljivo i književno stvaralaštvo i izdavačka delatnost, jer se svake godine objavi preko 14 knjiga autora koji su uglavnom članovi esnafskih udruženja pisaca i Rumunije i Srbije, pri čemu je dragocena komponenta i prevodilaštvo.

Milorad Mitrović