OBELEŽAVANJE PRISAJEDINJENJA Ljudi i dela trajno otrgnuti od zaborava

– Dobro promišljeno obeležavanje velikog jubileja, čiji smo svedoci bili, starim i novim generacijama je dalo Muzej prisajedinjenja u Novom Sadu, koji u Dunavskoj 35 obogaćuje znanje i čuva sećanje na te važne istorijske događaje i velikane koji su pre sto godina izvojevali nacionalnu slobodu. 

– Mesto nezaborava odavno su zaslužili naši velikani i njihovo veliko neprolazno delo – rekao je predsednik Pokrajinske vlade na otvaranju te ustanove u nedelju, dodajući da je upravo nezaborav najmanje što smo im dužni za sve ono što su za nas učinili. – Evo mesta na kojem će svi koji dolaze u naš grad, u našu Vojvodinu, i u našu Srbiju, moći da vide ko su bili svi ti veliki ljudi, šta su sve radili u jednom teškom, ali velikom vremenu i kako su još tada definisali budućnost, koju mi danas živimo i koju će živeti oni koji će doći posle nas.

U Muzeju prisajedinjenja se može videti više od 500 eksponata i dokumenata koji svedoče o tom vremenu i velikanima tog vremena. Tamo su i portreti 21 važnog delegata Velike narodne skupštine, među njima i sedam žena koje su prve u svetu imale pravo da biraju, ne računajući Englesku i Novi Zeland, gde su žene takođe imale pravo glasa  U Muzeju se može videti i originalna vojnička uniforma iz Velikog rata, pocepana šajkača, kakvu je nosio i vojvoda Putnik. Tamo je i slika Velike narodne skupštine 25. novembra 1918. godine, zatim punomoć koji su imali svi delegati kao dokaz da su izabrani u svojoj sredini da zastupaju mesto iz kojeg dolaze na Veliku narodnu skupštinu. Izloženo je i zvonce koje je korišćeno tokom Skupštine i, naravno, tamo stoji i portret kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je dobio i svoj spomenik na Trgu republike. Muzej prisajedinjenja otkriva važne dokumente stare 100 godina, kao i reči Jaše Tomića: „Sve šta god nam ne kopa oči, daćemo od srca narodima, koji s nama žive, a nisu Srbi”.

– Dobro je što je Muzej prisajedinjenja otvoren jer on šalje jasnu političku poruku savremenim političkim elitima, generacijama, susedima da je momentom prisajedinjenja Vojvodina trajno srpska, imajući u vidu stare istorijske aspiracije – ocenio je Ristić.

On je kazao da su institucije poput Muzeja prisajedinjenja velike, a retke su i u Evropi, i da su, uz obeležavanje prisajedinjenja, koje je bilo dobro promišljeno, redak primer kako je trebalo raditi u slučaju nekih drugih jubileja jer nam se često dešava da nas veliki jubileji iznenađuju pa se tek te godine setimo da je neka stogodišnjica.

– To je bilo dobro promišljeno, zasnovano na istorijskim činjenicama, bez strasti, na dostojanstven način, uz obogaćivanje znanja i ostavljanja trajnog traga, pre svega kroz institucije – istakao je Ristić.

Istoričar je rekao i da proizvodimo obrazovno hendikepirane građane, a da često u ustanovama kulture nema sadržaja. On je istakao da svedočimo zatvaranju ustanova kulture pa je otvaranje svake nove institucije kulture u Srbiji veliki poduhvat.

– To jeste redak primer dobre prakse, ali ne treba se zadržati na tome, već podržati da se slično dešava širom Srbije – kazao je Ristić.

Istoričar Dejan Ristić kaže da nas istorija uči da nije suština u granicama, one su vrlo promenljive, već se treba fokusirati na ono što će biti vezivno tkivo što nijedna granica neće moći da naruši i neće zavisiti od granica.

– To su identitet, prosveta, kultura i nauka, koje ne poznaju granice – poručio je Ristić.

Govoreći o odluci o prisajedinjenju, ocenio je da je ona istorijska i pravno legitimna i legalna, predstavljala je izraz istorijske volje i poslednju etapu u dugom istorijskom procesu prisajedinjenja stare srpske istorijske oblasti matici, matičnoj zemlji Kraljevini Srbiji. 

– Vojvodina je oduvek bila mulitetnička, i to je njena glavna vrednost i karakteristika i lepota – kazao je Ristić. – To je čini bogatom i lepom i omogućava suživot i mir u Vojvodini, u kojoj je izražena doza vekovne tolerancije, koja je narušavana samo u nekoliko prilika u istoriji, ali su žitelji Vojvodine posle svakog tog perioda uspevali da obnove taj visoki stepen tolerancije i da se vrate suživotu.

Kazao je i da taj pozitivan primer iz Vojvodine kao multietničke oblasti, multikonfescionalne, nešto što je dobro i dobro je što je takva kao deo Srbije – zrači mirom, tolerancijom i suživotom.

E. Marjanov