Izvestilac EU za Kosovo Fon Kramonova potpuno neobjektivna

Brnabić je tako odgovorila u Skupštini Srbije, u delu sednice predviđene za pitanja poslanika članovima Vlade, o tome da je Fon Kramon pozvala Savet EU da se da zeleno svetlo za viznu liberalizuju građana Kosova i uputila apel i zemljama koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova.

 

Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević konstatovao je da se stvara atmosfera pritiska na Srbiju i na evropske institucije i clanice EU koje nisu priznale Kosovo i upitao premijerku da li će naša diplomatija krenuti u ofanzivni nastup da se objasni da su takvi potezi, izjave i odluke nisu samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU u pregovaračkom procesu nego da direktno narušavaju pregovore, kao i mir i stabilnost u regionu.

 

Brnabić je kazala da kao što u parlamentu Srbije svaki poslanik može da proklamuje stavove koji nisu stavovi vlade, tako i u EP evropski poslanici mogu da zastupaju stavove iza kojih ne stoji EK.

 

''''Objektivnost Fon Kramon nije neupitna, ona je stopostotno neobjektivna, daleko je odmakla od bilo kakvog diplomatskog protokola i ponašanja i otvoreno je neprijateljski raspoložena prema Srbiji. Meni je drago što je otvorena, jer da je drugačije možda bi neko mogao da dovede u pitanje njenu objektivnost, ali za Fon Kramon je to neupitno'''', rekla je premijerka.

 

Naglasila je da stavovi Fon Kramon, na koje ona ima pravo, nisu stavovi EU i ne mogu biti stavovi EK koja, kako je objasnila, mora da poštuje stavove država članica EU, među kojima je pet zemalja koje ne priznaju jednosglasno proglašenu nezavisnost Kosova.

 

Brnabić je kazala da Beograd takođe podržava viznu liberalizaciju građana sa KiM, jer je to u interesu njenih građana.

 

''''Možda će Fon Kramon odustati od vizne liberalizacije kad to čuje, jer ona ne deli nikakve stavove sa Srbijom, ni kada su pošteni, u skladu sa međunarodnim pravom, normama i istinom'''', rekla je Brnabić.

 

Ona smatra da do vizne liberalizacije neće brzo doći jer, kako je rekla, većina članica EU zna da bi se u tom slučaju građani sa KiM, pre svega albanske nacionalnosti, napustili KiM i preselili se u te zemlje.

 

Brnabić je kazala da se time što Fon Kramon radi narušava pregovarački proces o KiM i pokazuje koliko kao izvestilac poštuje, odnsono ne poštuje, pregovarački proces i EK.

 

''''Mislim da je baš briga za pregovarački proces i žao mi je zbog toga, jer to najviše šteti građanima KiM, jer oni bez dogovora sa Beogradom nemaju nikakvu perspektivu, najmanje evropsku'''', istakla je premijerka.

 

Poručila je da će se Srbija boriti za svoje interese, a to je, između ostalog, i regionalna stabilnost.

 

 

Samostalni poslanik Vladan Glišić pitao je danas premijerku, koja je sa ministrima došla u Skupštinu Srbije da odgovara na pitanja poslanika, o javnoj raspravi u vezi sa promenom prostoronog plana i izgradnji deponije.

 

Brnabić je svim građanima Srbije, posebno Loznice, rekla da će najveća pažnja biti posvećena elaboratu o zaštiti životne sredine i da će od kompanije ''''Rio Tinto'''' biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda.

 

“Javna rasprava je održana, što ne znači da neće dodatno da se razgovara”, rekla je Brnabić i pozvala Glišića na sastanak tim povodom, što je on prihvatio.

 

Ona je dodala da je u toku studija procene uticaja na životnu sredinu, navodeći da bi trebalo da se završi do juna ove godine, a dok se to ne završi, kako kaže, neće biti donate finalne odluke o daljem toku projekta.

 

Prema njenim rečima, rudnik koji se planira bi bio podžemni i neće ugroziti obradive površine, a kada je reč o deponiji, razgovara se, kaže, o dve lokacije.

 

''''To će biti čvrsti otpad i neće ugroziti životnu sredinu, naročito reku”, rekla je Brnabić i napomenula da je otvorena da razgovara i sa lokalnim stanovništvom o tome.

 

Brnabić je kazala da je javni interes ulaganje kompanije od preko 1,5 milijardi evra, i to što nalazište Srbiji obezbeđuje 10 odsto svetskih rezervi litijuma, a ''''Rio Tinto'''' dobija pravo na eksploataciju.

 

“Biće nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu, moramo da pravimo poluproizvod ili finalni proizvod da bi mogla ekonomija da se razvija”, rekla je premijerka i objasnila da bi Srbija mogla da postane evropski centar za proizvodnju baterija, električnih automobila i drugih proizvoda od litijuma.

 

“I sama investicija od preko 1,5 milijardi evra uz maksimalno poštovanje svih životnih standarda je prilika za Srbiju koju ne smemo da propustimo”, rekla je Brnabić.

 

Ona je dodala da kada ''''Rio Tinto'''' bude prodavao litijum, moraće da dokaže da su poštovali sve stadarde životne sredine.

 

Na pitanje o povećanju rudne rente, Brnabić je odgovorila da je i ministarka Zorana Mihajlović pokrenula to pitanje, da se razmišlja o tome, ali i da je važno da postoji stabilan okvir za investiture.

 

 

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je važnost gasovoda "Balkanski tok" višestruka za Srbiju, jer time dobijamo više gasa, širi se gasovodna mreža kroz celu zemlju, važan je za nove investicije, za zaštitu životne sredine, a njime smo postali i tranzitna zemlja za gas.

 

Brnabić je tako odgovorila na pitanje narodnog poslanika Stranke pravde i pomirenja (SPP) Jahja Feharovića u Narodnoj skupštini zašto je Balkanski tok važan za Srbiju.

 

Izrazila je zadovoljstvo što je Srbija završila izgadnju tog gasovoda kroz našu zemlju u roku i što je pušten 1. januara ove godine.

 

"Balkanski tok znači dve stvari. Prva je da imamo još jedan izvor gasa, znači imamo i veće količine gasa u Srbiji, a to znači da smo energetski bezbedniji i stabilniji. Takođe, znači da smo obezbedili jedan važan energent za dalji razvoj privrede, ali i izuzetno važan energent u oblasti zaštite životne sredine", istakla je Brnabić.

 

Druga stvar, navodi premijerka, Balkanski tok omogućio je Srbiji da od zemlje koja kupuje gas, postane tranzitna zemlja za gas i naplaćuje tranzitnu taksu koja će ulaziti u naš budžet.

 

Ističe da će Balkanski tok omogućiti da se gasovodna mreža širi po Srbiji, a posebno, naglašava, u onim mestima u kojima do sada nije bilo investicija.

 

"Želimo do tih mesta da dovedemo gas, kako bismo mogli da privučemo investitore", rekla je Brnabić.

 

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović podsetio je da se u proteklih mesec dana radilo na izmeni pravilnika vezano za priključke na gasovod kako bi cena za domaćinstva bila niža.

 

"Oko 95 odsto korisnika gasa su mala domaćinstva do 400 kvadratnih metara, zbog toga moramo da im olakšamo da se priključe na gasovod", rekao je Momirović.

 

Saglasio se sa premijerkom Brnabić da bez gasovoda, kakav je Balkanski tok, nema ni industrije, te ističe da je u tom smislu napravljen veliki korak.

 

 

 

 Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da će izgradnja metroa u Beogradu početi krajem godine i da je novac u budžetu obezbeđen i za studije izvodljivosti i za početak gradnje.

 

Brnabić je tako odgovorila na pitanje narodnog poslanika Stranke pravde i pomirenja (SPP) Jahja Feharovića u Narodnoj skupštini kada će početi izgradnja beogradskog metroa.

 

Podsetila je da je Vlada Srbije potpisala predugovore sa kineskim i francuskim kompanijama koje će raditi na izgradnji metroa, ali i da je budžetom za ovu godinu obezbedila novac za početak izgradnje, studije izvodljivosti i projektno-tehničku dokumentaciju.

 

"Sada možemo da kažemo da će do kraja godine početi izgradnja metroa u Beogradu", rekla je Brnabić.

 

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović kazao je da će u novembru početi radovi na izgradnji depoa za beogradski metro u Makišu, a da će nakon toga krenuti izgradnja prve linije metroa od Železnika do Mirijeva.

 

Dodao je da će za dve godine početi izgradnja druge linije od Zemuna do Mirijeva.

 

Istakao je da je vrednost investicije za prve dve linije metroa 4,4 milijarde evra, a da je, dodaje, u planu da se gradi i treća.

 

Govoreći o završetku radova na obe linije, Momirović je naveo da će prva linija biti završena do 2028. godine, a druga do 2030. godine.

 

Momirović je rekao da je izgradnja metroa najveća investicija u istoriji Beograda.