Brnabić: Uspesi u zdravstvu i privredi-neka nova Srbija
BEOGRAD: BEOGRAD: Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je Srbija uspela u ovom teškom periodu koje je obeležila pandemija kovida-19 da uradi dve fascinantne stvari - da ima najmanji pad BDP u Evropi u 2020. i da smo trenutno drugi u Evropi po broju vakcinisanih, a prvi po broju revakcinisanih odnosno ukupno zaštićenih građana.
"To je neka nova Srbija, to je zaista nešto što nismo mogli ni da zamislimo do pre samo par godina kada govorimo o Srbiji, da smo prvi ili drugi u ovako nekim stvarima, osim da to nije sport ili matematika, fizika ili nekada muzika", rekla je Brnabić na predstavljanju 13. izdanja Sive knjige NALED-a.
Srbija je sada zaista potpuno drugačija zemljla, poručila je Branbić.
Istakla je da to vladi daje vetar u leđa za dalje reforme, kao i da se ti uspesi nisu desili slučajno.
Brnabić je rekla da je sve to postignuto zahvaljujući reformama i finansijskoj kosolidaciji zemlja u prethodnom periodu.
Zahvalila je NALED -u na dugogodišnjoj podršci u reformama i pomoći da vlast identifikuje ključne stvari i da ih implementira.
"Sve sa ciljem da Srbija postane zemlja u kojoj će biti lakše posloavanje i veći kvalitet života građana", naglasila je Branabić.
Podseća da je 2020. bila veoma teška godija za Srbiju i ceo svet, sa izazovima koje niko nije očekivao.
Premijerka je rekla da će i 2021. biti godina sa puno izazova, kao i da je tokom ove krize vlada pokušavala da nađe najbolji balans između zdravlja građana i zaštite zdravstvenog sistema i privedne aktivnosti, ekonoije i života, to jest mentalnog zdravlja nacije.
"Tokom čitave 2020. smo se trudili da to uradimo i to ćemo raditi još do polovine 2021. ili čak i do kraja ove godine. Videćemo kako bude išla imunizacija i u Evropi i u svetu, jer nismo ostrvo za sebe, ako naši susedi i partneri tu nemaju uspeha onda ćemo i mi trpeti posledice", rekla je Brnabić.
Kaže da smo imali do sada ukupno 10 izmena protokola kako bi što efikasnije lečili obolele od kovida 19.
"Kupili smo dovoljno testova i stalno ih nabavljamo", naglasila je Brnabić.
Navela je da su zaposleni novi zdravstveni radnici u kriznoj godini, kao i da je zdravstvenim radnicima zaključno sa 1. januarom 2021. povećana plata za ukupno 15 odsto. Za njih je, dodaje, obezbeđeno i po 10.000 dinara.
Tako da smo postigli najbolje rezultate u zdravstvu u 2020. godini, a i u privredi smo imali najbolje rezutlate u Evropi, s obzirom da je pad BDP-a naše zemlje bio svega jedan odsto, navela je Brnabić.
Čak je industrijska proizvodnja povećana u 2020. za 0,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, a i bilo je za preko 50.000 više registrovanih zaposlenih.
Kako je rekla, u najgorim vremenima kada su svi u svetu gubili posao, imali smo postavljanje kamenta temeljca za nove fabrike i to su su bili u pitanju investitori iz "konzervativnih zemalja" kao što su Japan i Nemačka.
To najbolje govori koliko vere neko ima u budućnost naše zemlje, naglasila je Brnabić.
Podseća da su povećane i plate i penzije, kao i minimalna zarada, a da je javni dug ostao ispod nivoa od 60 odsto BDP-a.
"Uveli smo elektronsku razmenu podataka zahvaljujući čemu su od 1. juna 2017. organi državne uprave i lokalne samouprave su razmeni međusobno 22 miliona podataka, što znači 22 miliona puta naši građani nisu išli na šalter", navela je Brnabić.
Ona je istakla da će i u 2021. godini biti nastavljena podrška privredi i građanima i podsetila da uskoro počinje realizacija trećeg paketa pomoći države koji je vredan 250 milijardi dinara.
Ukazala je da ukupna podrška države kroz sva tri paketa pomoći za privredu i građane iznosi osam milijardi evra.
Pored borbe sa koronom, Brnabić navodi da su izazovi države dalji rast i razvoj privrede, rast plata i penzija, građenje infrastrukture, ali i nastavak digitalizacije.
U tom smislu, Brnabić je najavila digitalizaciju zdravstva u okviru koje bi bile razvijene elektronske usluge poput e-zdravstvenog kartona, e-uputa i e-bolovanja.
Podsetila je da je osnovano Koordinaciono telo za digitalizaciju komplenog zdrvstvenog sistema čiju su, između ostalih, članovi i predstavnici NALED-a.
U planu je, ističe predsednica vlade, i proširenje obuhvata sezonskih radnika na turizam i građevinu kroz elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika kako bi se smanjila siva ekonomija.
U okviru Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, Brnabić je najavila da će biti sprovedene neke ključne refomre, a jedna od njih je uvođenje socijalnih karata za koje je nedavno usvojen Zakon u Narodnoj skupštini.
"Sada idemo u implementaciju tog Zakona, tu ne smemo da omašimo i pogrešimo, jer je to jedna od ključnih reformi za najugroženije stanovnike u Srbiji", rekla je Brnabić.
Najavila je i rad na donošenju Zakona o nestandardnim radnim odnosima.
U oblasti borbe protiv sive ekonomije, Brnabić je najavila onlajn fiskalizaciju koja je definisana kroz nedavno doneti Zakon o fiskalizaciji.
Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je danas, na predstavljanju 13. izdanja Sive knjiga NALED-a, da Srbija može da bude među prvih 10 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke, ako je već uspela da zauzme deveto mesto u svetu po izdavanju građevinskih dozvola.
Mihajlović, koja je i predsednica vladine Radne grupe za unapređenje pozicije Srbije na Duing biznis listi SB, rekla je da je sigurna da je sigurna da će naredne godine u Sivoj knjizi biti manje preporuka za regulatornu reformu koje treba sprovesti.
"Mislim da smo pokazali svake godine da možemo da popravimo uslove poslovanje. Zajednički smo radili na tome sa NALED-om", navela je Mihajlović.
Podseća da je 2020. godina bila veoma teška, ali da je i pored toga Vlada Srbije donela Akcioni plan za dalje poboljsasnje Srbije na DB listi u zaperiod od 2021. do 2023. godine.
Dodaje da je već dosta urađen o i po pitanju Zakona o stečaju i uvođenja elektronskog.
Mihajlović je naglasila da nijedan da nijedan invetitor iz Srbije nije otišao tokom prethodne godine i da to govori o uslovima poslovanja u našoj zemlji.
Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da se neće dozvoliti gradnja malih derivacionih hidroelektrana u zaštićenim zonama.
Mihajlović je, na predstavljanju 13. Sive knjige NALED-a, rekla da će uskoro biti doneta četiri zakona u oblasti rudarstva i energetike, među kojima je i Zakon o obnovljivim izvorima energije.
"Vodili smo računa i o čuvenim MHE i nećemo dozvoliti da se grade male derivacione hidroelektrane u zonama zaštite, jer one nam neće toliko obezbediti energetsku bezbednost, a mozemo sačuvati životnu sredinu", poručila je Mihajlović.
Dodaje da predstoje nova ulaganja u srednje i velike hidroelektrane.
"Moramo u narednom periodu korak po korak da smanjujemo proizvodnju iz termolektrana odnosno iz niskokvalitetnog lignita i to je ono što nas čeka u decenijama ispred nas", rekla je Mihajlović.
Ističe da je vizija da kroz petnaestak godina imamo bar 40 odsto energije iz obnovljivih izvora, a 2050. da imamo potpuno "zelenu Srbiju".
"Prvi put Zakon o obnovljivim izvorima energije da povećamo proizvodnju električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora.
Kaže da je uključen novi pojam aukcija, dakle konkurencije između proizvođača obnovljive energije.
"Takođe, potrošači mogu da budu i proizvođači, hoćemo da vidimo te solarne panele i na srpostkim halama i na kućama i stambenim zagradama i budemo prepoznati po obnovlljivim izvorima energije", navela je ministarka.
Mihajlović kaže da je nacionalni cilj da se smaji potrošnja energije i da će država maksimalno pomoći građanima kroz Fond za energetsku efikasnost.
Reforme u Srbiji, uprkos pandemiji korona virusa, nisu stale i institucije u Srbiji su uspele da sprovedu 13 preporuka Sive knjige, dve u potpunosti i 11 delimično, rekao je danas predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić na predstavljanju 13. Sive knjige, koja sadrži 100 novih i inoviranih preporuka za bolje poslovanje.
Najviše preporuka NALED-a je, kaže Đokić, usvojilom Ministarstvo finansija koje je brojne procedure prenelo u digitalni svet.
“Stupio je na snagu novi zakon i uspostavljen portal elektronskih javnih nabavki. Nakon višegodišnjeg zalaganja NALED-a, usvojen je i Zakon o fiskalizaciji koji predstsvlja značajan pomak u pravcu njene digitalizacije i u završnoj fazi je uvođenje sistema eFaktura”, naveo je Đokić na predstavljanju najnovijeg izdanja Sive knjige.
Kaže da je statistici potpuno realizobvanih preporuka Sive knjige dopronelo i Ministartsvo građevinarstva u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom i to kroz uvođenje elektronske dostave rešenja katastra u eSandučiće građana na portal eUprave.
“Ovo rešenje će doneti značjane birokratske olakšice za oko 500.000 građana koji svake godine prometuju nepokretnosti”, rekao je Đokić.
Otpočeo je, kaže, i rad na proširenju veoma uspešnog sistema elektrosnke prijave sezonskih i povremenih radnika u poljoprivredi na sektore pomoći u kući, turizma i građevinasrtva, što je značajan korak u borbi protiv rada na crno.
Poztivne primere dali su, navodi, i Ministartsvo zdravlja pripremom plana optimizacije ustanova zdravstvene zaštite i zaustavljanjem spirale dugovanja državnih apoteka, a Ministarstvo trgovine i Ministartsvo državne uprave kroz dalji razvoj eUprave.
Novo izdanje Sive knjige se, kaže, razlikuje od prethodnih i po tome što donosi 15 preporuka označenih kovid-19 bedžom kako bi se ukazlao na najčešće adminisrrativne prepreke sa kojima se suočavaju građni i privreda u doba pandemije.
“Ovi predlozi se primarno odnose na potrebu digitalizacije i unapređenja zdravstvenog sistema, regulisanja rada od kuće i durgih fleksibilnih oblika angažovanja i smanjenja poreskog opterećenja privrede”, kaže Đokić.
Najnovije izdanje Sive knjige donosi i novih 13 preporuka za Vladu Srbije, a ponovo su izdojeno 10 prioritetnih.
Među njima su, kaže, i dugogodišnje inicijative za smanjenje poreskog opterećenja zarada i usppstvaljanje javnog elektronskog registra neporeskih nameta.
Podsetio je da je odmah po proglašenju vanrednog stanja NALED predložio set 10 prioritetnih mera za podršku privredi, kao i više desetina sektorskih preporuka i uspostavljena je platforma za prikupljanje donacija najugrožneijim lokalnim samoupravama.
Naveo je da je u proteklih 12 godina usvojena gotovo polovina od 268 preporuka NALED-a, koliko je do sada izloženo u toj publikaciji.
Direktor Kancelarije za IT i državnu upravu Mihailo Jovanović izjavio je danas da su sledeće elektronske usluge koje će zaživeti biti upis đaka u srednju školu, podizanje kredita, ali i praćenje školovanja svih đaka kroz jedinstveni infromacioni sistem prosvete.
Na predstavljanju preporuka iz "Sive knjige 2021" NALED-a, Jovanović je kazao da je danas moguće razvijati takve elektronske usluge jer su u poslednje tri do četiri godine doneti određeni zakoni, ali i unapređena infrastruktura za razvoj elektronske uprave.
Naveo je da su među elektronskim uslugama koje su pokrenute u poslednjih nekoliko godina e-beba, e-katastar, e-recept i dodao da je cilj elektronske uprave da skrati vreme čekanja građana na šalterima.
Pored toga, cilj je i da zaposleni na šalteru sve potrebe građana urade koristeći elektronske sisteme.
"Pogled u budućnost nazvao bih totalnom elektronskom upravom i novom generacijom elektronske uprave. Sada kada imamo zakone i infrastrukturu imamo i mogućnost da dodatno razvijamo usluge koje će biti dostupne putem interneta", rekao je Jovanović.
Govoreći o elektronskim uslugama koje će u narednom periodu biti pokrenute, Jovanović je naveo da je jedna od njih elektronski upis u srednju školu.
Jovanović kaže da će taj sistem omogućiti da roditelji od izražvanja želja do upisa neće morati da dolaze u školu, već će to sve moći da završe elektronski.
Istakao je da će taj sistem zaživeti već ove godine.
U planu je, dodaje Jovanović, i da se privredi i bankama stave na raspolaganju podaci javne uprave kako bi građani mogli da podignu kredit bez odlaska na šalter.
Treća elektronska usluga koja je u planu, navodi Jovanović, jeste da i strani državljani budu u mogućnosti da koriste prednosti naše e-uprave i da i oni postanu e-građani.
Uskoro se, ističe Jovanović, očekuje i puštanje u rad jedinstvenog informacionog sistema prosvete na kojem se, kaže, radi dve godine.
Taj sistem pratio bi školovanje i uspešnost đaka od vrtića do univerziteta.
Za nekoliko nedelja, kaže Jovanović, biće puštena u rad usluga ePlaćanje.
Mnoge zemlje se sada suočavaju sa potrebom novih radnih angažmana koji u 20. veku nisu bili prepoznati kao važni, a oni su u Srbiji porasli za 53 odsto u odnosu na 2010. godinu, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.
Na predstavljanju 13. Sive knjige NALED-a, Kisić Tepavčević je navela da je poraslo i angažovanje za nepuno radno vreme, ali je ono sa 10 odsto učešća kod nas i dalje manje nego u Evropskoj uniji, gde iznosi 19 odsto.
To, prema njenim rečima, znači da i kod nas treba očekivati porast ovakvog načina angažovanja i pripremati se za to.
To će se uraditi kroz izmene zakona, a pre svega krovnog Zakona o radu, čije izmene, kako je najavila ministarka, valja očekivati u narednom periodu.
Istakla je da je sve više onlajn angažmana, čitav niz poslova se radi od kuće što je posebno izraženo u doba kovida.
"Da bismo regulisali jedan veoma važan segmet tog rada, ministarstvo je napravilo vodič za bezbedan rad od kuće", rekla je ministarka Darija Kisić Tepavčević.
Dodala je da regulisanje novih oblika radnog anagažovanja podrazumeva delovanje ne samo Ministarstva za rad nego i drugih ministarstava u Vladi Srbije.
Naglasila je da su postignuti odlični rezultati pojednostavljenog elektronskog načina prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi, pa je na ovaj način 2019. godine prijavljeno 27.000 radnika, što je deset puta više u odnosu na pre godinu dana.
Od toga je velike koristi imao i budžet Srbije u koji se na konto ovih prijava sliko 245 miliona dinara.
Ministarka je ukazala da je cilj da se sada uspešan primer poljoprivrede primeni i na druge delatnosti, pre svega građevinarstvo, ugostiteljstvo, poslovi pomoći kod kuće.
"Radi se na izradi nacrta zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju i u ovim delatnostima. Radna grupa je formirana u decembru", rekla je Kisić Tepavčević.
Dodala je da je izrada nacrta zakona u finalnoj fazi i da usvajanje valja očekivati u narednom periodu.
Digitalizacija je kao karika koja povezuje reforme, a Srbija treba digitalnu reformu prihvati i usmeri je u pravom pravcu, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i navodi da Srbija ima jak IT sektor.
Na panelu posvećenom digitalizaciji “Zajedno za digitalnu ekonomiju”, u okviru predstavljanja 13. Sive knjige NALED-a, Fabrici je naglasio da su digitalizacija i zelena agenda prioriteti u EU, zajedno sa finansijskim planom za narednih sedam godina.
“Oko 60 do 70 odsto trgovine i investicija u Srbiji dolaze iz EU. Što više Srbija ulaže u svoju zelenu politiku i politiku digitalizacije, više se uklapa u plan ekonomskih reformi”, poručio je Fabrici.
Naveo je da digitalizacija pomaže pristupanju u EU i unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji i istakao velike ušstede koje donosi i digitalizacija i zelena reforma.
Fabrici je rekao da EU nastavlja da pruža podršku Srbiji na njenom putu ka Uniji, i naveo da se očekuje da Ekonomski investicioni pan za Zapadni Balkan mobiliše od 25 do 28 milijardi u ovom region za narednih sedam godina.
“Pošto Evropa raste, Srbija treba da nastavi da raste sa EU”, poručio je Fabrici.
Naveo je da su digitalizacija i zelena agenda glavni pokretači ekonomskog razvoja, a da Srbija dosta radi i na regionalnom tržištu i na tome da se region Zapadnog Balkana učini privlačnijim za investicije.
“Mnoge od preporuka NALED-a su i naše preporuke, i one su veoma korisne”, rekao je Fabrici.
Naveo je i da reforma javne uprave otvara put Srbiji ka pristupanju EU i ocenio da je potrebno redizajniranje odnosa između institucija i poslovnog okruženja i građana.
Naglasio je da je važno ponuditi građanima usluge, koje su i pitanje efikasnosti i smanjenja nepotrebnih administrativnih procedura.
Fabrici je govorio o važnosti digitalizacije u mnogim drugim oblastima.