(Intervju) Meho Omerović: Musliju pali zapaljivu situaciju

Kaže da smo videli da Musliju ponovo iritira izjavama i dodatno zapaljuje već ionako zapaljivu situaciju

Kako ističe, „to je veoma opasno i veoma loše po mir i stabilnost u regionu jer svako ko iole ima ikakve informacije i bavi se politikom, zna da ono što oni zagovaraju, a što se zove velika Albanija, ne može proći bez ratnih sukoba na prostoru Zapadnog Balkana“.

– Po meni, nije problem da neko regiju u kojoj živi naziva njenim imenom, pošto, recimo, Sandžak neki zovu Raška oblast, jug Srbije Preševskom dolinom... od toga niko neće imati neke preterano velike štete. Ali problem je kada vi, ako živite ovde, ako ste naš državljanin i imate pasoš Srbije, tvrdite da vam ni Aleksandar Vučić nije predsednik, niti Srbija vaša država. Naprotiv, tvrdite da je vaš predsednik Edi Rama i pozivate se na nekakav tobožnji ustav Albanije da je Rama predsednik svih Albanaca u svetu. Lično mislim da to čak ne piše u Ustavu Albanije, već je samo pokazatelj i dokaz da Musliju želi da od sebe napravi nekakvu političku zvezdu i dobije svakodnevnu podršku i prostor u medijima pa da se predstavi kao lider svih Albanaca koji žive na jugu Srbije.

Zbog čega se pridaje toliki značaj njegovoj izjavi, kao lokalnom lideru?

– Veoma loše i opasno za sve nas je to što on to govori s pozicije predsenika Albanskog nacionalnog veća. Možete li da zamislite da sutra, recimo, predsednici bošnjačkog, bugarskog, hrvatskog ili mađarskog nacionalnog veća – da ne nabrajam sve 23 nacionalne manjine koje žive u Srbiji – kažu da njih baš briga za državu Srbiju, da ih ne interesuje Vlada Srbije, već da odaju počast predsedniku države-matice? Posebno je zanimljivo i vrlo indikativno da taj nacionalni savet, kao i svi ostali, prima pare za funkcionisanje iz buyeta Srbije. Postavlja se logično pitanje da li su građani Srbije onda toliko naivni da finansiraju te koji rade protiv njih?

Šta mislite, zašto je ovaj momenat bio pogodan da se ponovo lansira ta priča o velikoj Albaniji?

– Ne bih govorio o momentu, već o nečemu što je očigledan i jasan signal da postoji neka koordinacija. Prvo smo čuli izjavu albanskog predsednika Edija Rame, potom Hašima Tačija, za njima i Jonaza Muslijua. E, sad, ono što je vrlo zanimljivo, za razliku od Rame, pa čak i Tačija, koji su na neki način reterirali posle vrlo jasnih poruka EU i Johanesa Hana, Musliju je nastavio da doliva ulje na vatru. Zašto on to radi? On je samo jedan od predstavnika albanskih partija na jugu Srbije. Od 72 odbornika, koliko u Preševu, Bujanovcu i Medveđi imaju Albanci, on je predsednik partije koja ih ima samo četiri. Dakle, on naprosto koristi trenutak ne bi li kod Albanaca ojačao poziciju i obezbedio više glasova na nekim narednim izborima. Ima on pravo da se bori za sebe i svoju partiju, ali me veoma zanima, i ne mogu sebi da objasnim, jeste nereagovanje Tužilaštva. Čuo sam čak i od direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da Tužilaštvo ne treba da reaguje jer  bi napravili od Jonuza Muslijua mučenika i heroja.

Neću u Živkovićevu zamku

Kako ocenjujete poziv pojedinih opozicionih poslanika, upućen demonstrantima, da dođu u Skupštinu Srbije i s galerije prate zasedanja?

– Po skupštinskom Poslovniku, svako ko ima želju, ko je najavljen na ovaj ili onaj način, čak i od jednog jedinog poslanika, može biti prisutan na galeriji. Međutim, za to postoje procedura i rokovi. Ne možete vi, ako je danas u 10 sati zakazana sednica, u 9 da pošaljete zahtev da 48 ljudi hoće na galeriju. Nije po proceduri da na sednici koja je u toku predlažete posete vezane za galeriju, već su sledeći dani prostor i prilika da svako ko želi da ima nekakve goste, kako mi to kažemo po Poslovniku, može da ih najavi. Mi smo imali desetine i desetine sednica Skupštine kada su na galeriji bili razni gosti, od učenika, studenata, do predstavnika nevladinih organizacija, učesnika manifestacija... To je nešto što je legitimno i dobro za transparentnost parlamenta. Međutim, ono gde ja vidim problem, evo, da sam ja adresa koju traže, ne znam s kime bih razgovarao, ko predstavlja te demonstrante. Ne želim da upadnem u zamku Zorana Živkovića, uvaženog poslanika opozicije, koji je onako, da bi dobio određene političke poene, prijavio da će predstavnici demonstranata doći u Skupštinu, a oni su ga odbili, da ne kažem, dali mu „crveni karton“.

Kako optužbe da je bilo krađe glasova u Sanyaku, nakon čega je usledilo i prebrojavanje listića pred kamerama, deluje na političku situaciju u tom delu Srbije?

– Za tu celu priču, neutemeljenu, s nekim paušalnim ocenama, mogu samo da kažem da je rekla-kazala. Sve partije i grupe građana koje su učestvovale na predsedničkim izborima imale su svoje predstavnike u biračkim odborima. Na kraju krajeva, svi oni su i potpisali zapisnike. Nemojte mene pitati zašto je predstavnik ove ili one opcije potpisao zapisnik u kojem je njegov kandidat dobio određeni broj glasova, da bi posle nekoliko dana tvrdio da se desila nekakva krađa. Ako je neko bio nezadovoljan uslovima koji su prethodili izborima, mogao je da na njima ne učestvuje. Ti „prigovarači“ izgleda hoće građanima Srbije da kažu – da je rezultat bio dobar, njihovi se ne bi ni žalili. Pa predsednike biračkih odbora na više od 600 biračkih mesta u Sanyaku birali su predstavnici političkih partija, a RIK je polovinu članova biračkih odbora dodelio predstavnicima opozicije. Ako imate potpisane sve zapisnike, da je sve bilo regularno, o čemu onda to pričamo? Ovde je reč o klasičnoj političkoj manipulaciji i zameni teza.

S. Stanković