(Интервју) Мехо Омеровић: Муслију пали запаљиву ситуацију

Каже да смо видели да Муслију поново иритира изјавама и додатно запаљује већ ионако запаљиву ситуацију

Како истиче, „то је веома опасно и веома лоше по мир и стабилност у региону јер свако ко иоле има икакве информације и бави се политиком, зна да оно што они заговарају, а што се зове велика Албанија, не може проћи без ратних сукоба на простору Западног Балкана“.

– По мени, није проблем да неко регију у којој живи назива њеним именом, пошто, рецимо, Санџак неки зову Рашка област, југ Србије Прешевском долином... од тога нико неће имати неке претерано велике штете. Али проблем је када ви, ако живите овде, ако сте наш држављанин и имате пасош Србије, тврдите да вам ни Александар Вучић није председник, нити Србија ваша држава. Напротив, тврдите да је ваш председник Еди Рама и позивате се на некакав тобожњи устав Албаније да је Рама председник свих Албанаца у свету. Лично мислим да то чак не пише у Уставу Албаније, већ је само показатељ и доказ да Муслију жели да од себе направи некакву политичку звезду и добије свакодневну подршку и простор у медијима па да се представи као лидер свих Албанаца који живе на југу Србије.

Због чега се придаје толики значај његовој изјави, као локалном лидеру?

– Веома лоше и опасно за све нас је то што он то говори с позиције предсеника Албанског националног већа. Можете ли да замислите да сутра, рецимо, председници бошњачког, бугарског, хрватског или мађарског националног већа – да не набрајам све 23 националне мањине које живе у Србији – кажу да њих баш брига за државу Србију, да их не интересује Влада Србије, већ да одају почаст председнику државе-матице? Посебно је занимљиво и врло индикативно да тај национални савет, као и сви остали, прима паре за функционисање из buyеta Србије. Поставља се логично питање да ли су грађани Србије онда толико наивни да финансирају те који раде против њих?

Шта мислите, зашто је овај моменат био погодан да се поново лансира та прича о великој Албанији?

– Не бих говорио о моменту, већ о нечему што је очигледан и јасан сигнал да постоји нека координација. Прво смо чули изјаву албанског председника Едија Раме, потом Хашима Тачија, за њима и Јоназа Муслијуа. Е, сад, оно што је врло занимљиво, за разлику од Раме, па чак и Тачија, који су на неки начин ретерирали после врло јасних порука ЕУ и Јоханеса Хана, Муслију је наставио да долива уље на ватру. Зашто он то ради? Он је само један од представника албанских партија на југу Србије. Од 72 одборника, колико у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи имају Албанци, он је председник партије која их има само четири. Дакле, он напросто користи тренутак не би ли код Албанаца ојачао позицију и обезбедио више гласова на неким наредним изборима. Има он право да се бори за себе и своју партију, али ме веома занима, и не могу себи да објасним, јесте нереаговање Тужилаштва. Чуо сам чак и од директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића да Тужилаштво не треба да реагује јер  би направили од Јонуза Муслијуа мученика и хероја.

Нећу у Живковићеву замку

Како оцењујете позив појединих опозиционих посланика, упућен демонстрантима, да дођу у Скупштину Србије и с галерије прате заседања?

– По скупштинском Пословнику, свако ко има жељу, ко је најављен на овај или онај начин, чак и од једног јединог посланика, може бити присутан на галерији. Међутим, за то постоје процедура и рокови. Не можете ви, ако је данас у 10 сати заказана седница, у 9 да пошаљете захтев да 48 људи хоће на галерију. Није по процедури да на седници која је у току предлажете посете везане за галерију, већ су следећи дани простор и прилика да свако ко жели да има некакве госте, како ми то кажемо по Пословнику, може да их најави. Ми смо имали десетине и десетине седница Скупштине када су на галерији били разни гости, од ученика, студената, до представника невладиних организација, учесника манифестација... То је нешто што је легитимно и добро за транспарентност парламента. Међутим, оно где ја видим проблем, ево, да сам ја адреса коју траже, не знам с киме бих разговарао, ко представља те демонстранте. Не желим да упаднем у замку Зорана Живковића, уваженог посланика опозиције, који је онако, да би добио одређене политичке поене, пријавио да ће представници демонстраната доћи у Скупштину, а они су га одбили, да не кажем, дали му „црвени картон“.

Како оптужбе да је било крађе гласова у Sanyaku, након чега је уследило и пребројавање листића пред камерама, делује на политичку ситуацију у том делу Србије?

– За ту целу причу, неутемељену, с неким паушалним оценама, могу само да кажем да је рекла-казала. Све партије и групе грађана које су учествовале на председничким изборима имале су своје представнике у бирачким одборима. На крају крајева, сви они су и потписали записнике. Немојте мене питати зашто је представник ове или оне опције потписао записник у којем је његов кандидат добио одређени број гласова, да би после неколико дана тврдио да се десила некаква крађа. Ако је неко био незадовољан условима који су prеthodili изборима, могао је да на њима не учествује. Ти „приговарачи“ изгледа хоће грађанима Србије да кажу – да је резултат био добар, њихови се не би ни жалили. Па председнике бирачких одбора на више од 600 бирачких места у Sanyaku бирали су представници политичких партија, а РИК је половину чланова бирачких одбора доделио представницима опозиције. Ако имате потписане све записнике, да је све било регуларно, о чему онда то причамо? Овде је реч о класичној политичкој манипулацији и замени теза.

С. Станковић