Igor Mirović: Ekonomski razvoj u prvom planu

sa direktnim ulaganjima iz republičkog budžeta iznositi i više od 7,3 procenata od budžeta republike, a ustavna obaveza je 7 procenata. To je dobar znak i signal za ekonomski razvoj pokrajine u 2017. godini, verujem i već predvidiv model razvoja u godinama koje dolaze nakon 2017. godine, izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

On ističe da će predloženi budžet za 2017. godini biti u nominalnom delu veći za 10 procenata uodnosu na ovodogišnji.

- U realnom iznosu je za nekoliko procenata manji, ali svakako će dati prilično veliki prostor za vođenje onih javnih politika u sektorima koji Vojvodini mnogo znače, pre svega u poljoprivredi sa više od osam milijardi dinara do sada i to je nominalno i realno najveći budžet do sada za poljoprivredu u poslednjih nekoliko decenija u Vojvodini. Zajedno sa delom budžeta Srbije koji će biti uložen u poljoprivredu Vojvodine imaćemo izuzetan impuls koji ćemo koristiti i u tehnološkom osavremenjivanju poljoprivrede, u diversifikaciji proizvoda, podsticanju viših nivoa prerade, podsticanju onih poljoprivrednih sektora koji najbrže mogu da donesu dobit.

Jedan od problema nove pokrajinske vlasti je nasleđeni dug Vojvodine po osnovu raznih zaduživanja. Kako će kroz predlog budžeta biti to regulisano?

- Budžet je povećan ne samo zahvaljujući odluci Vlade Srbije da izdvoji dodatna sredstva, već smo zahvaljujući našim unutrašnjim rezervama uspeli da završimo prvo fazu refinansiranja duga pokrajine koji smo nasledili. Prethodna Pokrajinska vlada, iako je za to imala mogućnosti gotovo dve godine, nije posezala za tim finansijskim instrumentom i plaćala je veoma visoke iznose kamata na zaduženja po osnovu Uredbe o pomoći i finansiranju građevinske industrije, za „Kamenicu 2“ i za sanaciju Razvojne banke Vojvodine. Osim za „Kamenicu 2“ u ova dva sektora se može reći da ništa konkretno od tog zaduženja nismo videli, a ni za „Kamenicu 2“ se ne može reći da je ulaganje u ekonomski razvoj, iako jeste opravdano ulaganje. Isto tako ne može se reći da je taj novac trošen racionalno. Kada se pogleda suma novca koja je potrošena u odnosu na prosečne cene u realizaciji tog posla, vidi se da se radilo o, u najmanju ruku, poslovima koji su finansirani po često nerealno uvećavanim cenama. Mi ćemo krajem decembra ili početkom januara 2017. godine ući u drugu fazu refinansiranja duga i ukupan dug od 9,5 milijardi ćemo prebaciti na kamatne stope koje su s kamatom od 2,9 odsto i niže, nadam se, i na taj način ćemo uštedeti više stotina miliona dinara, a taj novac ćemo uložiti odmah u razvojne projekte.

U više navrata isticali ste i ulogu republičke vlade za bolju finansijsku situaciju u planu pokrajinske kase za narednu godinu?

- Informacija koja nam je znatno olakšala i uštedela sredstva i dodatno ih usmerila za ekonomski razvoj jeste da je Republika, preko svog budžeta, preuzela finansiranje završetka radova na izgradnji Žeželjevog mosta. Preuzela je i deo svojih obaveza na izgradnji Narodnog pozorišta u Subotici i preuzela takođe deo svojih obaveza na izgradnji nove zgrade Radio-televizije Vojvodine. Kada je reč o Žeželjevom mostu ta sredstva će biti transferisana preko budžeta Vojvodine, ali su ona izvorno iz republičkog budžeta. To je ogromna pomoć, jer smo mi 800 miliona dinara uštedeli i upotrebićemo ih za druge razvojne projekte. 

Gledajući na budžet sa kojim raspolažete u godini na izmaku i data obećanja na početku vašeg mandata, kako ste zadovoljni ostvarenim?

- Ako napravimo kratku retrospektivu šestomesečnog finansijskog delovanja, odnosno realizacije u odnosu na obećanja koja smo dali, videćete da je u toku javna nabavka za tri angio sale, javna nabavka za početak uklanjanja zgrade Radio-televizije Vojvodine. U toku su zajedničke investicije sa više od 20 opština i gradova u oblasti izgradnje vodovoda i kanalizacije. U toku je i priprema nabavke medicinske opreme za gotovo sve regionalne bolnice, na samom kraju je priprema projektne dokumentacije za pančevačku regionalnu bolnicu čija su odeljenja u najgorem stanju. Sve ono što smo obećali prvoga dana mandata Pokrajinske vlade realizuje se u planiranim rokovima.

Šta će građani Vojvodine moći da vide u narednoj godini kao rezultat ovako koncipiranog budžeta?

- Poljoprivredni proizvođači će imati više bespovratnih sredstava, kroz razdeo koji se tiče sekretarijata za privredu i turizam mnogo više sredstava biće za direktne podsticaje, bespovratna sredstva za mala i srednja preduzeća. Imaćemo dvostruko veći budžet za Turističku organizaciju Vojvodine. Do sada smo regionalno promovisali Vojvodinu od Bijeljine, preko Maribora i Segedina, a hoćemo da izađemo u Evropu i svet. To košta, ali i donosi značajne prihode. Želimo da promovišemo potencijale za dolazak domaćih i stranih investitora. Ulagaćemo u industrijske zone, u Sombor, Titel, Kikindu, Šid… i mnoga druga mesta. Dakle, imaćemo aktivniju ulogu u tom delu, jer smo princip ekonomskog razvoja, rasta svih ekonomskih parametara stavili u prvi plan. Zbog toga smo definisali i ulaganja. U mnogim opštinama ćemo, u odnosu na planove lokalnog ekonomskog razvoja, sarađivati sa opštinama. Već smo napravili zajedničke dogovore sa gradovima poput Subotice i Novog Sada. Očekuju nas veliki projekti i u 18 manje razvijenih opština, što je bio predmet posebnog interesovanja na zajedničkoj sednici dve vlade. U tih 18 manje razvijenih, od ukupno 45 opština u Vojvodini, treba investirati mnogo više, jer želimo da ih polako vraćamo u onu grupu srednje razvijenih i razvijenih opština. Tek kada tu prepreku savladamo, moći ćemo da govorimo o Vojvodini koja je uspešnija. Biće puno i drugih pitanja po kojima će 2017. ostati zapamćena.

Da li je ovo poslednji budžet koji će biti usvojen bez postojanja zakona o finansiranju Vojvodine?

- Mislim da jeste. Nadam se. Bolje da imamo i nesavršen zakon, nego da ga uopšte nemamo. Nepostojanje zakona je upravo i uzrokovalo ovu voluntarističku, potpuno nespecifičnu situaciju u kojoj se Vojvodina nalazi i to je pogodovalo da se sredstva sa kojima su naši prethodnici gazdovali upotrebljavaju, najblaže rečeno, na neracionalan način. Moramo da definišemo izvore prihoda i ugradimo ih u zakon i da definišemo obaveze pre svega kada je reč o ustanovama, organizacijama, oblastima, poverenim poslovima i čitavom nizu drugih pitanja u kojima će Pokrajinska vlada i Skupština Vojvodine imati svoju nadležnost. Kada se na jednom mestu kroz zakon obuhvati ceo spektar tih pitanja, mislim da će nam biti lakše ne samo da napravimo predvidiv višegodišnji model razvoja AP Vojvodine, već i da izbegnemo sve zamke dogovaranja i sporazumevanja oko nečega što treba da bude definisano zakonom. A dogovaranje i sporazumevanje rađalo je, videli ste to na primeru Vojvodine proteklih godina, obrasce koji su doveli do velikih problema, do gubitaka sredstava, do ulaganja u one oblasti koje nisu mogle da odraze dobit i da ga vrate u budžet direktno ili indirektno i to mora biti praksa koja će ostati iza nas. Zato je važno donošenje zakona o finansiranju. Pre toga se moraju analizirati nadležnosti, utvrditi potpuno i trajno njihov obim i suština i zato i pozdravljam najavu Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije, koji je u izlaganju pred poslanicima Narodne skupštine jasno rekao da nas taj posao očekuje verujem već u 2017. godini.

Povoljan politički momenat za vas je i činjenica da je na republičkom i pokrajinskom nivou na vlasti, praktično, isti politički sastav i da je komunikacija na relaciji Nemanjina 11 – Banovina dobra. Šta očekujete od saradnje dva nivoa vlasti i možemo li očekivati još zajedničkih sednica za ovog mandata?

- Sigurno je već u narednih godinu dana da ćemo imati prilike za narednu sednicu. Ako ništa drugo, biće važno da u odnosu na zaključke koje smo doneli na minuloj sednici podnesemo odgovarajući izveštaj, analizu i da usvojimo neke nove, zajedničke planove za budućnost. Važno je da postoji dnevna komunikacija i zaista u svim ministarstvima imamo sagovornike koji rešavaju one probleme sa kojima se Vojvodina suočava. Verujem da su i ministarstvima isto tako dragoceni kvalitetni saradnici u našim pokrajinskim sekretarijatima. Ovde se, zaravo, radi o pitanju šta je to politika i ko su političari? Da li su to ljudi koji će u svom dnevnom angažovanju reagovati izjavama, zauzimati stavove i raditi samo to? Jednim delom to jeste politika, razmena mišljenja, argumenata, zauzimanje stavova o važnim pitanjima, ali ja sam duboko ubeđen da je politika u značajnoj meri ispunjavanje određenih planova sa određenim segmentima takvih politika koje treba da doprinesu boljem životu građana. Takvih malih tačaka u velikim političkim pitanjima ima mnogo. U poslednjih 10 dana mi smo za više od 25 ustanova u osnovnom i srednjem obrazovanju i ustanovama za socijalno staranje obezbedili sredstva za njihovu sanaciju, uređenje toaleta, popravljanje kuhinja, nabavku savremene opreme… i to nije bilo planirano budžetom za 2016. godinu. Ali smo štednjom uspeli da neka sredstva realizujemo i postavlja se pitanje šta ćemo sa njima? Ja sam rekao da moramo da idemo za onim mestima i tačkama gde građani zaista to s pravom očekuju, gde su njihova deca, njihovi najmiliji u poznim godinama. Politika mora da sublimira više tih elemenata i mi se tako ponašamo. Želimo da u svakoj oblasti života i rada imamo bolje stanje u 2017. nego u 2016. godini i da takav kontinuitet imamo u svim godinama koje dolaze. I moji saradnici na taj način funkcionišu i verujem  da ćemo već tokom leta, kada budemo podnosili izveštaj o prvoj godini svog mandata, imati više desetina, ako ne i više stotina takvih tačaka u ukupnom miljeu javnih politika za koje je Vojvodina nadležna, a koje ćemo podeliti sa vama i sa svim građanima Vojvodine.

Aleksandar Savanović

Nećemo da se obrukamo

Pokrajinska vlada uspostavila je saradnju sa Novim Sadom na brojnim projektima od značaja za grad i pokrajinu.

- Mi smo sa Gradom Novim Sadom definisali zajedničke pravce, što je prvi put u istoriji da Pokrajina i Novi Sad nastupaju zajedno na mnogim pravcima. Ali to nije pitanje politike, već odnosa prema gradu u kojem ste rođeni, stasali, definisali sebe, svoju porodicu i tako to doživljavam. I mi i, pretpostavljam, rukovodstvo grada. Okupili smo se oko nekoliko važnih projekata koji će imati zajednički pečat, a trajno će ostati kao vrednost Novosađanima, svim Vojvođanima i celoj naciji. I kroz nove bulevare, nove objekte, i kroz zajedničku pripremu 2021. godine kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture…

Budžet za 2017. i socijalna davanja

- Sve neophodne javne politike koje su već ugrađene i u višegodišnjem su pregledu rashoda budžeta Vojvodine imaćemo, opredeljene za čitavu narednu godinu, što nije bio slučaj sa budžetom u 2016. godinu. Recimo, u aktuelnom ovogodišnjem budžetu nismo imali kompletno bilansiran iznos za podršku porodicama sa trećim detetom, ni za regresiranje prevoza učenika posebno u malim i manje razvijenim opštinama, kao i mnoge druge pozicije koje smo morali da nadoknađujemo u rebalansu - istakao je Mirović.