Игор Мировић: Економски развој у првом плану

са директним улагањима из републичког буџета износити и више од 7,3 процената од буџета републике, а уставна обавеза је 7 процената. То је добар знак и сигнал за економски развој покрајине у 2017. години, верујем и већ предвидив модел развоја у годинама које долазе након 2017. године, изјавио је у интервјуу за „Дневник“ председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Он истиче да ће предложени буџет за 2017. години бити у номиналном делу већи за 10 процената уодносу на оводогишњи.

- У реалном износу је за неколико процената мањи, али свакако ће дати прилично велики простор за вођење оних јавних политика у секторима који Војводини много значе, пре свега у пољопривреди са више од осам милијарди динара до сада и то је номинално и реално највећи буџет до сада за пољопривреду у последњих неколико деценија у Војводини. Заједно са делом буџета Србије који ће бити уложен у пољопривреду Војводине имаћемо изузетан импулс који ћемо користити и у технолошком осавремењивању пољопривреде, у диверсификацији производа, подстицању виших нивоа прераде, подстицању оних пољопривредних сектора који најбрже могу да донесу добит.

Један од проблема нове покрајинске власти је наслеђени дуг Војводине по основу разних задуживања. Како ће кроз предлог буџета бити то регулисано?

- Буџет је повећан не само захваљујући одлуци Владе Србије да издвоји додатна средства, већ смо захваљујући нашим унутрашњим резервама успели да завршимо прво фазу рефинансирања дуга покрајине који смо наследили. Претходна Покрајинска влада, иако је за то имала могућности готово две године, није посезала за тим финансијским инструментом и плаћала је веома високе износе камата на задужења по основу Уредбе о помоћи и финансирању грађевинске индустрије, за „Каменицу 2“ и за санацију Развојне банке Војводине. Осим за „Каменицу 2“ у ова два сектора се може рећи да ништа конкретно од тог задужења нисмо видели, а ни за „Каменицу 2“ се не може рећи да је улагање у економски развој, иако јесте оправдано улагање. Исто тако не може се рећи да је тај новац трошен рационално. Када се погледа сума новца која је потрошена у односу на просечне цене у реализацији тог посла, види се да се радило о, у најмању руку, пословима који су финансирани по често нереално увећаваним ценама. Ми ћемо крајем децембра или почетком јануара 2017. године ући у другу фазу рефинансирања дуга и укупан дуг од 9,5 милијарди ћемо пребацити на каматне стопе које су с каматом од 2,9 одсто и ниже, надам се, и на тај начин ћемо уштедети више стотина милиона динара, а тај новац ћемо уложити одмах у развојне пројекте.

У више наврата истицали сте и улогу републичке владе за бољу финансијску ситуацију у плану покрајинске касе за наредну годину?

- Информација која нам је знатно олакшала и уштедела средства и додатно их усмерила за економски развој јесте да је Република, преко свог буџета, преузела финансирање завршетка радова на изградњи Жежељевог моста. Преузела је и део својих обавеза на изградњи Народног позоришта у Суботици и преузела такође део својих обавеза на изградњи нове зграде Радио-телевизије Војводине. Када је реч о Жежељевом мосту та средства ће бити трансферисана преко буџета Војводине, али су она изворно из републичког буџета. То је огромна помоћ, јер смо ми 800 милиона динара уштедели и употребићемо их за друге развојне пројекте. 

Гледајући на буџет са којим располажете у години на измаку и дата обећања на почетку вашег мандата, како сте задовољни оствареним?

- Ако направимо кратку ретроспективу шестомесечног финансијског деловања, односно реализације у односу на обећања која смо дали, видећете да је у току јавна набавка за три ангио сале, јавна набавка за почетак уклањања зграде Радио-телевизије Војводине. У току су заједничке инвестиције са више од 20 општина и градова у области изградње водовода и канализације. У току је и припрема набавке медицинске опреме за готово све регионалне болнице, на самом крају је припрема пројектне документације за панчевачку регионалну болницу чија су одељења у најгорем стању. Све оно што смо обећали првога дана мандата Покрајинске владе реализује се у планираним роковима.

Шта ће грађани Војводине моћи да виде у наредној години као резултат овако конципираног буџета?

- Пољопривредни произвођачи ће имати више бесповратних средстава, кроз раздео који се тиче секретаријата за привреду и туризам много више средстава биће за директне подстицаје, бесповратна средства за мала и средња предузећа. Имаћемо двоструко већи буџет за Туристичку организацију Војводине. До сада смо регионално промовисали Војводину од Бијељине, преко Марибора и Сегедина, а хоћемо да изађемо у Европу и свет. То кошта, али и доноси значајне приходе. Желимо да промовишемо потенцијале за долазак домаћих и страних инвеститора. Улагаћемо у индустријске зоне, у Сомбор, Тител, Кикинду, Шид… и многа друга места. Дакле, имаћемо активнију улогу у том делу, јер смо принцип економског развоја, раста свих економских параметара ставили у први план. Због тога смо дефинисали и улагања. У многим општинама ћемо, у односу на планове локалног економског развоја, сарађивати са општинама. Већ смо направили заједничке договоре са градовима попут Суботице и Новог Сада. Очекују нас велики пројекти и у 18 мање развијених општина, што је био предмет посебног интересовања на заједничкој седници две владе. У тих 18 мање развијених, од укупно 45 општина у Војводини, треба инвестирати много више, јер желимо да их полако враћамо у ону групу средње развијених и развијених општина. Тек када ту препреку савладамо, моћи ћемо да говоримо о Војводини која је успешнија. Биће пуно и других питања по којима ће 2017. остати запамћена.

Да ли је ово последњи буџет који ће бити усвојен без постојања закона о финансирању Војводине?

- Мислим да јесте. Надам се. Боље да имамо и несавршен закон, него да га уопште немамо. Непостојање закона је управо и узроковало ову волунтаристичку, потпуно неспецифичну ситуацију у којој се Војводина налази и то је погодовало да се средства са којима су наши претходници газдовали употребљавају, најблаже речено, на нерационалан начин. Морамо да дефинишемо изворе прихода и уградимо их у закон и да дефинишемо обавезе пре свега када је реч о установама, организацијама, областима, повереним пословима и читавом низу других питања у којима ће Покрајинска влада и Скупштина Војводине имати своју надлежност. Када се на једном месту кроз закон обухвати цео спектар тих питања, мислим да ће нам бити лакше не само да направимо предвидив вишегодишњи модел развоја АП Војводине, већ и да избегнемо све замке договарања и споразумевања око нечега што треба да буде дефинисано законом. А договарање и споразумевање рађало је, видели сте то на примеру Војводине протеклих година, обрасце који су довели до великих проблема, до губитака средстава, до улагања у оне области које нису могле да одразе добит и да га врате у буџет директно или индиректно и то мора бити пракса која ће остати иза нас. Зато је важно доношење закона о финансирању. Пре тога се морају анализирати надлежности, утврдити потпуно и трајно њихов обим и суштина и зато и поздрављам најаву Александра Вучића, председника Владе Србије, који је у излагању пред посланицима Народне скупштине јасно рекао да нас тај посао очекује верујем већ у 2017. години.

Повољан политички моменат за вас је и чињеница да је на републичком и покрајинском нивоу на власти, практично, исти политички састав и да је комуникација на релацији Немањина 11 – Бановина добра. Шта очекујете од сарадње два нивоа власти и можемо ли очекивати још заједничких седница за овог мандата?

- Сигурно је већ у наредних годину дана да ћемо имати прилике за наредну седницу. Ако ништа друго, биће важно да у односу на закључке које смо донели на минулој седници поднесемо одговарајући извештај, анализу и да усвојимо неке нове, заједничке планове за будућност. Важно је да постоји дневна комуникација и заиста у свим министарствима имамо саговорнике који решавају оне проблеме са којима се Војводина суочава. Верујем да су и министарствима исто тако драгоцени квалитетни сарадници у нашим покрајинским секретаријатима. Овде се, зараво, ради о питању шта је то политика и ко су политичари? Да ли су то људи који ће у свом дневном ангажовању реаговати изјавама, заузимати ставове и радити само то? Једним делом то јесте политика, размена мишљења, аргумената, заузимање ставова о важним питањима, али ја сам дубоко убеђен да је политика у значајној мери испуњавање одређених планова са одређеним сегментима таквих политика које треба да допринесу бољем животу грађана. Таквих малих тачака у великим политичким питањима има много. У последњих 10 дана ми смо за више од 25 установа у основном и средњем образовању и установама за социјално старање обезбедили средства за њихову санацију, уређење тоалета, поправљање кухиња, набавку савремене опреме… и то није било планирано буџетом за 2016. годину. Али смо штедњом успели да нека средства реализујемо и поставља се питање шта ћемо са њима? Ја сам рекао да морамо да идемо за оним местима и тачкама где грађани заиста то с правом очекују, где су њихова деца, њихови најмилији у позним годинама. Политика мора да сублимира више тих елемената и ми се тако понашамо. Желимо да у свакој области живота и рада имамо боље стање у 2017. него у 2016. години и да такав континуитет имамо у свим годинама које долазе. И моји сарадници на тај начин функционишу и верујем  да ћемо већ током лета, када будемо подносили извештај о првој години свог мандата, имати више десетина, ако не и више стотина таквих тачака у укупном миљеу јавних политика за које је Војводина надлежна, а које ћемо поделити са вама и са свим грађанима Војводине.

Александар Савановић

Нећемо да се обрукамо

Покрајинска влада успоставила је сарадњу са Новим Садом на бројним пројектима од значаја за град и покрајину.

- Ми смо са Градом Новим Садом дефинисали заједничке правце, што је први пут у историји да Покрајина и Нови Сад наступају заједно на многим правцима. Али то није питање политике, већ односа према граду у којем сте рођени, стасали, дефинисали себе, своју породицу и тако то доживљавам. И ми и, претпостављам, руководство града. Окупили смо се око неколико важних пројеката који ће имати заједнички печат, а трајно ће остати као вредност Новосађанима, свим Војвођанима и целој нацији. И кроз нове булеваре, нове објекте, и кроз заједничку припрему 2021. године када ће Нови Сад бити Европска престоница културе…

Буџет за 2017. и социјална давања

- Све неопходне јавне политике које су већ уграђене и у вишегодишњем су прегледу расхода буџета Војводине имаћемо, опредељене за читаву наредну годину, што није био случај са буџетом у 2016. годину. Рецимо, у актуелном овогодишњем буџету нисмо имали комплетно билансиран износ за подршку породицама са трећим дететом, ни за регресирање превоза ученика посебно у малим и мање развијеним општинама, као и многе друге позиције које смо морали да надокнађујемо у ребалансу - истакао је Мировић.