Grčki listovi pišu o situaciji na KiM, posebno o barikadama

"Katimerini" se pita da li bar postoji klima, ako ne približavanje i spremnost za smislen dijalog sa obe strane?

List navodi da sudeći po retorici njihovih lidera, "sve bledi u magloviti pejzaž" i u tom kontekstu ukazuje na diplomatski sukob predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

 Katimerni navodi da je Vučić Kurtija nazvao "terorističkim ološem", a da je Kurti zapretio da je "Priština spremna da svim silama odgovori na srpsku agresiju ako Beograd pokuša da pošalje trupe na Kosovo". U tekstu se napominje i da se Priština stalno naoružava britanskim samohodnim projektilima i tenkovima.

Kako ocenjuje dnevnik, situcija se izgleda rasplamsava i inteviziraju se diplomatske aktivnosti na relaciji Priština-Beograd.

"Evropljani i Amerikanci žure u dve prestonice, gde vrše pritisak u nastojanju da spreče eskalaciju srpsko-albanskog sukoba oko severa Kosova, što bi izazvalo domino efekat opasnih dešavanja širom Balkana", navodi "Katimerini".

List podseća na barikade koje su Srbi postavili zbog hapšenja sunarodnika na KiM, te navodi da se intenziviraju napori međunarodnih aktera da se pronađe obostrano prihvatljiva formula koja će normalizovati odnose Prištine i Beograda.

S obzirom na novi rastući talas tenzija i moguće geopolitičke preokrete u širem regionu, međunarodni akteri žure da okončaju stvar i u tom pravcu su se aktivirali Brisel, Amerikanci, Britanci, Francuzi, Nemci, dok je povodom poslednjih epizoda intervenisala i Moskva, koja je preko svog predstavnika Dmitrija Peskova preporučila rešavanje problema diplomatskim putem, navodi dnevnik.

"Katimerini" piše da se sada nade polažu u francusko-nemački plan, jedini koji je na stolu, a koji izgleda otvara pukotinu.

Situacijom na KiM i srpsko-grčkim odnosima bavi se i "Elas džurnal", koji ocenjuje da Beograd "balansira na zategnutom konopcu" zahvaljujući veštini popularnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je, kako konstatuje list, uspeo da razgovara sa Zapadom, a da nikada nije narušio svoj odnos sa Rusijom.

"Nemci, ali i američke demokrate koji slede pogubnu Klintonovu politiku ne ostavljaju Srbe na miru, oni se žure da pokrenu, čujte, pristupanje takozvanog Kosova Evropskoj uniji", navodi u autorskom tekstu za "Elas džurnal" Jorgos Harvaljas.

I iz tog razloga, navodi dnevnik, oni zatvaraju oči pred stalnim provokacijama Albanaca sa KiM koji čine sve da terorišu i na kraju proteraju srpsku manjinu iz regiona koji se smatra istorijskom i verskom kolevkom srpske nacije.

Grlki list osvrće se i na odluku Prištine da podnese zahtev za članstvo u EU nazivajući takav potez drskim.

"Uz ostale besmislice, 'premijer' i 'predsednik' razbojničke države slikali su se i sa mapama velike Albanije koja seže čak do Prevezea, uključujući Krf", navodi dnevnik.

Harvaljas primećuje i da umesto prekora zbog "šale o velikoj Albaniji“ zvaničnici grčke vlade sve češće posećuju  Prištinu bez ikakvog očiglednog razloga.

Danas pet zemalja članica EU ne priznaje takozvano Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, jedna od njih je i Grčka, a svako od nas razume i zašto, ističe "Elas dzurnal".

U autorskom tekstu Harvaljas ocenjuje da će grčki premijer Kirjakois Micotakis izazvati neviđeno nepoštovanje osećanja velike većine grčkog naroda ukoliko razmišlja o promeni konzistentne grčke politike o „nepriznavanju“.

Nekada kada se njegov dalji rođak Elefterios Venizelos našao u sličnoj dilemi, odbio je da proda Srbiju rekavši da je „Grčka suviše mala država da bi počinila tako veliko nečasno delo“, podseća autor.

"Iskreno, ne znam Kirijakosove koncepte časti, ali ako bude učinio ovu stratešku grešku, ući će u crne stranice istorije", istakao je Harvaljas u autorskom tekstu za "Elas džurnal".