Đorđe Milićević: Sajam Nauka za privredu doprinos bržem ekonomskom razvoju

Predsednik organizacionog odbora manifestacije Đorđe Milićević, potpredsednik Pokrajinske vlade, u intervjuu za „Dnevnik” kaže da je vlada inicirala uvođenje te sajamske manifestacije kao korak ka čvršćem povezivanju nauke i privrede u cilju bržeg ekonomskog razvoja 

Sam naziv manifestacije opredeljuje suštinu onoga što želimo da uradimo, kaže Milićević. Suština je da svi naučni potencijali, sva naučna teničko-tehnološka dostignuća i inovacije do kojih naši priznati naučnici i istraživači dolaze na fakultetima i naučnim institutima, budu što više primenjeni u privredi i daju doprinos bržem ekonomskom razvoju. To je  ideja i cilj ovog sajma. 

Kakvo je interesovanje za ovaj sajam?

Zasad imamo potvrdu tri univerziteta, 14 fakulteta i tri naučna instituta da će učestvovati na sajmu.

Uputili smo poziv i drugim univerzitetima i naučnim ustanovama u Srbiji i očekujemo dobar odziv.

Verujemo da će na Sajmu učešće uzeti kompanije koje u svom sastavu imaju istraživačka odeljenja i koja su u svom radu primenile određena inovativna rešenja.

Pozvali smo i međunarodne partnere, poput Francuske regije Val D’Oaz, čija je delegacija nedavno bila u poseti Vojvodini, Novom Sadu i Novosadskom univerzitetu, s kojim regija Val D’Oaz ima dobru saradnju. Verujemo da će se i oni odazvati i biti počasni gosti prvog sajma „Nauka za privredu”.

Uputili smo poziv i delegaciji Vlade Republike Srpske. Imamo potvrdu da će njena ministarstva s velikim interesovanjem učestvovati na sajmu.

Svi univerziteti, fakulteti i instituti će biti zapravo izlagači na sajmu.

Očekujemo i veliku zainteresovanost privrede, kao neke vrste konzumenta usluga koje pružaju fakulteti i naučni instituti.

Koje efekte očekujete?

Cilj nam je, pre svega, da se spozna potreba što čvršćeg povezivanja nauke i privrede.

Država je u prethodnih nekoliko godina agilnom i angažovanom politikom Vlade Republike Srbije učinila značajne pomake u ekonomskim reformama.

To se ogleda kroz važne mere fiskalne konsolidacije, odgovorno vođenje javnih finansija i kontinuiran rast bruto društvenog proizvoda, čemu je značajno doprineo rast industrijske proizvodnje i uslužnih delatnosti. 

Na tom fonu je bila i politika Pokrajinske vlade u prethodnih 15 meseci.

Preduzimamo značajne mere u okviru svojih nadležnosti i usmeravamo ih ka privredi, u cilju ubrzanog ekonomskog razvoja. Verujem da dajemo evindentan doprinos ukupnoj ekonomskoj politici koja se vodi u Srbiji.

Sad smo u fazi kad je potrebno dodatno indukovati rast privrede i ekonomije, dati dodatni podsticaj tom rastu i pronaći instrumente koji će omogućiti u narednom periodu novi značajan rast srpske ekonomije.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević nedavno je primio političko-privrednu delegaciju Italije, koju je predvodio član Evropskog parlamenta Marko Cani.

O tom susretu kaže da su italijanski privrednici zainteresovani za to da, osim u poljoprivredu, ulažu i u tekstilnu industriju u Vojvodini:

Italijanski privrednici su želeli da se upoznaju s uslovima investiranja u Pokrajini. Pre svega su zainteresovani za tekstilnu industriju, konfekcionarstvo. Veliki broj italijanskih firmi iz te oblasti već radi u Vojvodini. Imamo vrlo kvalitetnu radnu snagu, nadaleko poznatu. Ne znam da li je široj javnosti poznato da se svetski brendovi, pre svega za zapadnoevropsko tržište, proizvode upravo u Srbiji. Italija je najznačajniji spoljnotrgovinski  partner Srbije i naša najveća robna razmena se ostvaruje s njom. U prošloj godini ta robna razmena je iznosila oko 3,7 milijarde dolara, od toga je razmena Vojvodine s Italijom bila oko milijardu dolara.

Smatrate li da će taj dodatni podsticaj za rast srpske ekonomije dati upravo čvršća veza između nauke i privrede?

Verujem da će sve to što nauka svakodnevno daje biti jedan od načina pronalaženja mehanizama i modela koji će omogućiti srpskoj ekonomiji da u narednim godinama značajno raste kroz primenu novih tehnologija, novih tehničko-tehnoloških i inovatnih rešenja u privredi.

Praktična primena tih novih naučno-tehnoloških rešenja treba kao rezultat da da veću produktivnost, veću efikasnost u proizvodnji uz niže troškove poslovanja.

Značajan iskorak se mora napraviti i u većem korišćenju obnovljivih izvora energije.

To bi, zapravo, trebalo da bude efekat spoja nauke i privrede. Država Srbija, Pokrajina i lokalne samouprave mnogo ulažu u obrazovanje, od osnovog i srednjeg do visokog.

Imamo veoma kvalitetne univerzitete i bila bi prava šteta ne iskoristiti sva ta znanja u praktične svrhe.

Kakve su procene, koliko taj sajam može doprineti povećanju zaposlenosti i koliko će zainteresovati mlade?

Za državu je veoma važno da mladi ljudi koji se obrazuju na univerzitetima ostanu ovde i da ovde grade svoju poslovnu i privatnu karijeru.

Važno je da znanje koje stiču u narednim godinama i decenijama implementiraju pre svega u svojoj zemlji. To je želja svih nas.

U tome ćemo uspeti ako znanje postavimo na ono mesto koje mu i pripada.

Verujem da je to dobra poruka mladima i da će to biti jedan u nizu podstreka, da dobre poslovne i životne karijere mogu i treba da stvaraju pre svega ovde, ne zamerajući onima koji se, tragajući za stručnim usavršavanjima, opredele za život negde drugde.

Kao odgovorno društvo, moramo stvarati uslove da mlade generacije ovde pronalaze budućnost na profesionalnom i privatnom planu.           

Eržebet Marjanov