Ђорђе Милићевић: Сајам Наука за привреду допринос бржем економском развоју

Председник организационог одбора манифестације Ђорђе Милићевић, потпредседник Покрајинске владе, у интервјуу за „Дневник” каже да је влада иницирала увођење те сајамске манифестације као корак ка чвршћем повезивању науке и привреде у циљу бржег економског развоја 

Сам назив манифестације опредељује суштину онога што желимо да урадимо, каже Милићевић. Суштина је да сви научни потенцијали, сва научна теничко-технолошка достигнућа и иновације до којих наши признати научници и истраживачи долазе на факултетима и научним институтима, буду што више примењени у привреди и дају допринос бржем економском развоју. То је  идеја и циљ овог сајма. 

Какво је интересовање за овај сајам?

Засад имамо потврду три универзитета, 14 факултета и три научна института да ће учествовати на сајму.

Упутили смо позив и другим универзитетима и научним установама у Србији и очекујемо добар одзив.

Верујемо да ће на Сајму учешће узети компаније које у свом саставу имају истраживачка одељења и која су у свом раду примениле одређена иновативна решења.

Позвали смо и међународне партнере, попут Француске регије Вал Д’Оаз, чија је делегација недавно била у посети Војводини, Новом Саду и Новосадском универзитету, с којим регија Вал Д’Оаз има добру сарадњу. Верујемо да ће се и они одазвати и бити почасни гости првог сајма „Наука за привреду”.

Упутили смо позив и делегацији Владе Републике Српске. Имамо потврду да ће њена министарства с великим интересовањем учествовати на сајму.

Сви универзитети, факултети и институти ће бити заправо излагачи на сајму.

Очекујемо и велику заинтересованост привреде, као неке врсте конзумента услуга које пружају факултети и научни институти.

Које ефекте очекујете?

Циљ нам је, пре свега, да се спозна потреба што чвршћег повезивања науке и привреде.

Држава је у prеthodnih неколико година агилном и ангажованом политиком Владе Републике Србије учинила значајне помаке у економским реформама.

То се огледа кроз важне мере фискалне консолидације, одговорно вођење јавних финансија и континуиран раст бруто друштвеног производа, чему је значајно допринео раст индустријске производње и услужних делатности. 

На том фону је била и политика Покрајинске владе у prеthodnih 15 месеци.

Предузимамо значајне мере у оквиру својих надлежности и усмеравамо их ка привреди, у циљу убрзаног економског развоја. Верујем да дајемо евиндентан допринос укупној економској политици која се води у Србији.

Сад смо у фази кад је потребно додатно индуковати раст привреде и економије, дати додатни подстицај том расту и пронаћи инструменте који ће омогућити у наредном периоду нови значајан раст српске економије.

Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић недавно је примио политичко-привредну делегацију Италије, коју је предводио члан Европског парламента Марко Цани.

О том сусрету каже да су италијански привредници заинтересовани за то да, осим у пољопривреду, улажу и у текстилну индустрију у Војводини:

Италијански привредници су желели да се упознају с условима инвестирања у Покрајини. Пре свега су заинтересовани за текстилну индустрију, конфекционарство. Велики број италијанских фирми из те области већ ради у Војводини. Имамо врло квалитетну радну снагу, надалеко познату. Не знам да ли је широј јавности познато да се светски брендови, пре свега за западноевропско тржиште, производе управо у Србији. Италија је најзначајнији спољнотрговински  партнер Србије и наша највећа робна размена се остварује с њом. У прошлој години та робна размена је износила око 3,7 милијарде долара, од тога је размена Војводине с Италијом била око милијарду долара.

Сматрате ли да ће тај додатни подстицај за раст српске економије дати управо чвршћа веза између науке и привреде?

Верујем да ће све то што наука свакодневно даје бити један од начина проналажења механизама и модела који ће омогућити српској економији да у наредним годинама значајно расте кроз примену нових технологија, нових техничко-технолошких и иноватних решења у привреди.

Практична примена тих нових научно-технолошких решења треба као резултат да да већу продуктивност, већу ефикасност у производњи уз ниже трошкове пословања.

Значајан искорак се мора направити и у већем коришћењу обновљивих извора енергије.

То би, заправо, требало да буде ефекат споја науке и привреде. Држава Србија, Покрајина и локалне самоуправе много улажу у образовање, од основог и средњег до високог.

Имамо веома квалитетне универзитете и била би права штета не искористити сва та знања у практичне сврхе.

Какве су процене, колико тај сајам може допринети повећању запослености и колико ће заинтересовати младе?

За државу је веома важно да млади људи који се образују на универзитетима остану овде и да овде граде своју пословну и приватну каријеру.

Важно је да знање које стичу у наредним годинама и деценијама имплементирају пре свега у својој земљи. То је жеља свих нас.

У томе ћемо успети ако знање поставимо на оно место које му и припада.

Верујем да је то добра порука младима и да ће то бити један у низу подстрека, да добре пословне и животне каријере могу и треба да стварају пре свега овде, не замерајући онима који се, трагајући за стручним усавршавањима, определе за живот негде другде.

Као одговорно друштво, морамо стварати услове да младе генерације овде проналазе будућност на професионалном и приватном плану.           

Ержебет Марјанов