Dokumenti o delegatima Velike narodne skupštine u Novom Sadu
– Muzeju Vojvodine ovih dana se javilo dvadesetak potomaka učesnika Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, koji su sačuvali od zaborava fotografije i dokumenta svojih predaka kao vrednu uspomenu i sad ih žele ustupiti Muzeju prisajedinjenja u susret obeležavanja velikog jubileja – navodi za „Dnevnik” kustos-istoričar arhivski savetnik Zoran Veljanović.
– Dobijamo mejlove u kojima ljudi izražavaju želju i volju da obeležavaju taj veliki jubilej i da nam tim povodom stave na raspolaganje istorijski materijal skriven od očiju javnosti na tavanima, u podruma ili fijokama. Potomci nas pitaju kako da nam dostave istorijsku građu.
Primećuje da je očigledno da je akcija „Dnevnika” naišla na dobar odziv građana i imamo i prve razultate. Kao primer zainteresovanosti ljudi, pokazuje nam imejl Milivoja Jovkića iz sela Lalić.
– I stariji i mlađi ljudi nam se javljaju. Neko želi da Muzeju pokloni svoju zaostavštinu, neko želi da je otkupimo. S njima sklapamo ugovor o otkupu u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima. Tekst u „Dnevniku” je odškrinuo vrata i nadamo se što većem odzivu jer je prikupljanje muzejskih predmeta dugotrajan proces koji zapravo nikad ne staje – ističe Veljanović.
Kao primer, navodi da prikupljanje izložbenih predmeta za Muzej Vojvodine traje i danas. Kaže da je njegova zbirka nastala iz zbirke Matice srpske koje se počelo prikupljati 1840. godine. Prvi veliki dobrotvor je bio Sava Tekelija, iz čije zbirke je počelo sve da se umnožava i to traje do danas.
– Nadamo se da će tako biti i s prikupljanjem izložbenog materijala za Muzej prisajedinjenja – ističe Veljanović.
Kaže da im se javljaju ljudi iz raznih krajeva Vojvodine. Zasad je najveći broj potomaka iz Novog Sada, čiji preci su živeli u raznim krajevima Bačke, Banata i Srema. Tako je Muzeju pristigao istorijski materijal i iz sela Opova. Donela ga je baš uoči našeg dolaska docentkinja novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta dr Desanka Kostić. Njen deda je živeo u Opovu i bio učesnik Velike narodne skupštine iz tog sela, jednog od 211 mesta u kojima je birano 757 delegata za taj veliki događaj u Novom Sadu, koji je promenio tok istorije na ovim prostorima. Dr Desanka Kostić je sačuvala zaostavštinu dede koji je vodio zapisnik na zboru Srba, Bunjevaca i Slovaka u Opovu.
– Njen deda je sve ispisao rukom, i to je prvorazredni dokument. Penzionisani sudija Vlada Stanojev, koji nam je takođe ustupio dedinu zaostavštinu, isto živi u Novom Sadu. I njegov deda Kuzman Marković je bio učesnik Velike narodne skupštine. Njegovu fotografiju možemo pronaći i u knjizi Bore Mirosavljevića „Antologija fotografije Vojvodine” – navodi Veljanović.
Eksluzivno nam kaže da su došli i do veoma zanimljivog materijala iz Banatske Subotice. Radi se o zapisniku koji samo na prvoj strani sadrži dvadesetak ženskih imena, što govori o velikoj demokratičnosti zborova na kojima su birani delegati za Veliku narodnu skupštinu, ali i o svesti i želji žena da uzmu sudbinu u svoje ruke, da imaju svoj glas i pravo da odlučuju.
„Pročitao sam tekst u ’Dnevniku’ i javni poziv potomcima poslanika Velike narodne skupštine iz 1918. godine u vezi s pripremama za obeležavanje jubileja i otvaranje Muzeja. S tim u vezi, obaveštavam vas da ću pripremiti određen materijal, fotografije itd. koji se odnose na mog dedu Milivoja Jovkića iz sela Lalića u Bačkoj, koji je bio poslanik u Velikoj narodnoj skupštini te da ću vam staviti na raspolaganje.”
Muzejsku građu obogaćuju i savremeni umetnici iz Vojvodine. Tako je Sava Halugin iz Subotice poklonio Muzeju bistu Kralja Petra, koja će, kao odraz pristupa savremenog umetnika, biti takođe izložena u Muzeju prisajedinjenja pored biste vajara Đorđa Jovanovića iz1921. godine koja je rađena po akademskom realizmu.
„Dnevnik” će pokušati da u narednom periodu kontaktira s potomcima koji su ponudili zaostavštinu Muzeju da bi ispričali priču o svojim precima, slavnim delegatima Velike narodne skupštine u Novom Sadu.
E. Marjanov