Документи о делегатима Велике народне скупштине у Новом Саду

– Добијамо мејлове у којима људи изражавају жељу и вољу да обележавају тај велики јубилеј и да нам тим поводом ставе на располагање историјски материјал скривен од очију јавности на таванима, у подрума или фијокама. Потомци нас питају како да нам доставе историјску грађу.

Примећује да је очигледно да је акција „Дневника” наишла на добар одзив грађана и имамо и прве разултате. Као пример заинтересованости људи, показује нам имејл Миливоја Јовкића из села Лалић. 

– И старији и млађи људи нам се јављају. Неко жели да Музеју поклони своју заоставштину, неко жели да је откупимо. С њима склапамо уговор о откупу у складу са Законом о културним добрима. Текст у „Дневнику” је одшкринуо врата и надамо се што већем одзиву јер је прикупљање музејских предмета дуготрајан процес који заправо никад не стаје – истиче Вељановић. 

Као пример, наводи да прикупљање изложбених предмета за Музеј Војводине траје и данас. Каже да је његова збирка настала из збирке Матице српске које се почело прикупљати 1840. године. Први велики добротвор је био Сава Текелија, из чије збирке је почело све да се умножава и то траје до данас.

– Надамо се да ће тако бити и с прикупљањем изложбеног материјала за Музеј присаједињења – истиче Вељановић.

Каже да им се јављају људи из разних крајева Војводине. Засад је највећи број потомака из Новог Сада, чији преци су живели у разним крајевима Бачке, Баната и Срема. Тако је Музеју пристигао историјски материјал и из села Опова. Донела га је баш уочи нашег доласка доценткиња новосадског Природно-математичког факултета др Десанка Костић. Њен деда је живео у Опову и био учесник Велике народне скупштине из тог села, једног од 211 места у којима је бирано 757 делегата за тај велики догађај у Новом Саду, који је променио ток историје на овим просторима. Др Десанка Костић је сачувала заоставштину деде који је водио записник на збору Срба, Буњеваца и Словака у Опову.

– Њен деда је све исписао руком, и то је прворазредни документ. Пензионисани судија Влада Станојев, који нам је такође уступио дедину заоставштину, исто живи у Новом Саду. И његов деда Кузман Марковић је био учесник Велике народне скупштине. Његову фотографију можемо пронаћи и у књизи Боре Миросављевића „Антологија фотографије Војводине” – наводи Вељановић.

Екслузивно нам каже да су дошли и до веома занимљивог материјала из Банатске Суботице. Ради се о записнику који само на првој страни садржи двадесетак женских имена, што говори о великој демократичности зборова на којима су бирани делегати за Велику народну скупштину, али и о свести и жељи жена да узму судбину у своје руке, да имају свој глас и право да одлучују.

„Прочитао сам текст у ’Дневнику’ и јавни позив потомцима посланика Велике народне скупштине из 1918. године у вези с припремама за обележавање јубилеја и отварање Музеја. С тим у вези, обавештавам вас да ћу припремити одређен материјал, фотографије итд. који се односе на мог деду Миливоја Јовкића из села Лалића у Бачкој, који је био посланик у Великој народној скупштини те да ћу вам ставити на располагање.”

Музејску грађу обогаћују и савремени уметници из Војводине. Тако је Сава Халугин из Суботице поклонио Музеју бисту Краља Петра, која ће, као одраз приступа савременог уметника, бити такође изложена у Музеју присаједињења поред бисте вајара Ђорђа Јовановића из1921. године која је рађена по академском реализму.

„Дневник” ће покушати да у наредном периоду контактира с потомцима који су понудили заоставштину Музеју да би испричали причу о својим прецима, славним делегатима Велике народне скупштине у Новом Саду.

Е. Марјанов