Dnevnik u Senti: Varoš na Tisi velikih razvojnih šansi

Predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi podseća na to da je poznato da u austrijskoj prestonici postoji natpis da je Beč spasen u bici kod Sente.

Osim velike bitke po kojoj se pročula na planeti, Senta je iznedrila i značajne istorijske ličnosti Srba i Mađara jer iz ovog grada su rodom pisac srpske himne „Bože pravde” i utemeljivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Jovan Đorđević i jedan od najznamenitijih srpskih književnika Stevan Sremac. Za Sentu se može s pravom reći da je uz bogato istorijsko i višenacionalno kulturno nasleđe varoš s velikim razvojnim potencijalima.   

"Bitka kod Sente je ogroman istorijski događaj, zbog toga datum bitke proslavljamo kao Dan grada", naglašava Cegledi. 

Prema njegovim rečima,  važno je da Senćanskoj bici i datumu kada se odigrala damo dosta prostora u razvoju grada, a posebno može mnogo značiti u segmentu turizma.

"Senćansku bitku nastojimo da podignemo na nivo koji zaslužuje, pogotovo kada se zna da je s turske strane u njoj učestvovalo više od 100.000 vojnika, na drugoj strani je bilo preko 60.000 boraca hrišćanske vojske. Taj deo ostavljamo da istražuju istoričari na naučnoj konferenciji koja se održava u okviru proslave Dana grada, ali je evidentno da je u istorijskom kontekstu i vojno u pitanju jedna od najznačajnijih bitaka u istoriji Evrope", kaže Cegledi.

"Senta se formirala i razvijala kao regionalni centar severnog Potisja, kao motor ekonomskog razvoja i u nadgradnji, pre svega u obrazovanju, zdravstvu i kulturi, pa u tim oblastima nastojimo da se razvija u narednom periodu. U gradu postoje četiri srednje škole, na senćansku bolnicu je upućeno više od 100.000 stanovnika iz regiona. I sportska hala koju smo izgradili kapacitetom treba da ima značaj za region Potisja, za šta treba da animiramo okolne opštine. Ali, temelj za razvoj neophodne nadgradnje je u ekonomskom razvoju, otvaranju novih fabrika i radnih mesta", ističe Cegledi.

Senta raspolaže svom neophodnom infrastrukturom za intenzivniji razvoj jer je železnicom povezana sa Suboticom i Kikindom, razvijen je i rečni saobraćaj s najznačajnijom lukom na našoj deonici Tise, dobre su drumske i železničke veze prema Koridoru 10, a drumsko-železničkim mostom i prema Banatu.

"Nama je i te kako važno da većina industrije koja je ranije razvijana i dalje radi i razvija se. „Žitopromet–Mlin” u domaćem vlasništvu je jedna od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbija, a imali smo sreću da su u naš grad kao investitori došle velike multinacionalne kompanije, kao što su japanska duvanska kompanija JTI i amarički „Altek”, u metalskoj industriji radi nekadašnji TAMP, dosta ljudi uposleno je u firmi „Tisa automotiv”, a došlo je i više manjih firmi. U poslovni inkubator došla su tri privredna subjekta, koji će uposliti više od 100 radnika, takođe je važno da pregovaramo s nekoliko potencijalnih ulagača u industrijskom parku. Bolna tačka nam je u prethodnom periodu bila neuspela privatizacija nekadašnjeg AD „Poljoprivreda”, koje je posle stečaja dobilo novog vlasnika, ali mi u lokalnoj samoupravi mislimo da novi vlasnik ne razvija bivši poljoprivredni kombinat kako smo očekivali. Očekivali smo brži razvoj, čini mi se da ima nekog zastoja, ili smo odviše nestrpljivi", kaže Cegledi.

Lokalna samouprava i dalje radi na tome da stvorimo ambijent da što više privrednika dolazi i pokreće biznis u Senti, ali oni, na drugoj strani, treba da uvaže i shvate da na neki način moraju menjati navike kada su u pitanju plate, uslovi rada i drugo, da bismo zajednički mogli ublažiti migraciju radne snage u zemlje Evropske unije – ukazuje Cegledi.

Nema podataka o tome koliko ljudi odlazi, ali brojka nije zanemarljiva. Po nezvaničnim saznanjima, prošle godine je zbog odlaska s roditeljima u inostranstvo, iz osnovnih škola ispisano 60 đaka.

"Nadamo se da je odlazak velikog broj sugrađana privremenog karaktera i da će se u dogledno vreme vraćati jer se prilikom odlaska ne ođavljuju s dosadašnjih adresa. Ljudi ne odlaze ukoliko imaju pristojne plate i uslove rada. Treba zajedno s privrednicima da radimo na tome da dokažemo da ovaj grad i region Potisja može živeti nekim normalnim ritmom, da ljudi imaju pristojnu egzistenciju. Privrednici moraju da shvate da u pogledu onoga što pružaju zaposlenima moraju da se utrkuju s privrednicima Mađarske, Nemačke i drugih zemalja EU jer će nam u suprotnom radna snaga otići", predočava Cegledi.

U lokalnoj samoupravi kažu da teško dolaze do podataka o tome koliko je trenutno zaposlenih u opštini, ali je zato opipljiv podatak o broju nezaposlenih. U zavisnosti od sezonskih radova, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je od 1.000 do 1.200 nezaposlenih, ali pre nekoliko godina ih je bilo i tri puta više.

Za potrebe tri srednje škole, koje su u zgradi Senćanske gimnazije staroj više od veka, obezbeđeno je, uz pomoć Vlade Republike Srbije, 150 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju, za šta je u toku javna nabavka. Osim Senćanske gimnazije, u toj zgradi su još Ekonomsko-trgovačka i Srednja medicinska škola, pa je u planu da se nekim sadržajima proširi, a za taj deo ulaganja od 42 miliona dinara, koje je obezbedila Vlada Mađarske, javna nabavka je završena i potpisan ugovor pa će izvođači uskoro prionuti na posao. Obnavlja se i zgrada Osnovne škole „Turzo Lajoš”, koja je stara 104 godine, za šta je u prvi mah obezbeđeno 15 miliona dinara, a uz podršku Vlade Republike Srbije još 25 miliona.

U zdravstvu iz pokrajinske kase je investirano u centralnu sterilizaciju, uz najavu da će se nastaviti modernizacija i nabavka najsavremenije opreme za dijagnostiku, kao i otvaranje onkološkog odeljenja, a iz državne kase, posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima pri Vladi Srbije, u toku je rekonstrukcija zgrade Doma zdravlja „Senta” vredna 50 miliona dinara. Sutra, za Dan grada, biće osvećena memorijalna spomen-crkva Male Tereze, čija je gradnja započeta povodom obeležavanja 300-godišnjice Senćanske bitke i trajala punih 20 godina.

Sve je lakše uz pomoć Republike i Pokrajine

Sve zacrtane ciljeve na stvaranju boljih uslova života u Senti, predsednik opštine Rudolf Cegledi i njegovi saradnici iz lokalne samouprave očekuju da ostvaruju zajednički s Pokrajinskom i Republičkom vladom

"Mogu samo da se pohvalim saradnjom s Pokrajinskom i Republičkom vladom. Mi stvarno imamo dosta projekata koje zajednički radimo, delimično ih i mi finansiramo iz buyeta lokalne samouprave, a većinom iz Pokrajinske i Republičke kase. U pokrajinskim i republičkim institucijama stvarno imamo dobre partnere, zajedno radimo i formiramo projektne zadatke ili za naše projekte dobijamo finansijsku podršku. Mislim da na način saradnje koji imamo u rukovodstvu lokalne samouprave, takođe i saradnjom s pokrajinskim i republičkim institucijama možemo da se razvijamo mnogo brže nego u prethodnom periodu ", naglašava Rudolf Cegledi.

Milorad Mitrović