Дневник у Сенти: Варош на Тиси великих развојних шанси

Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи подсећа на то да је познато да у аустријској престоници постоји натпис да је Беч спасен у бици код Сенте.

Осим велике битке по којој се прочула на планети, Сента је изнедрила и значајне историјске личности Срба и Мађара јер из овог града су родом писац српске химне „Боже правде” и утемељивач Српског народног позоришта у Новом Саду Јован Ђорђевић и један од најзнаменитијих српских књижевника Стеван Сремац. За Сенту се може с правом рећи да је уз богато историјско и вишенационално културно наслеђе варош с великим развојним потенцијалима.   

"Битка код Сенте је огроман историјски догађај, због тога датум битке прослављамо као Дан града", наглашава Цегледи. 

Према његовим речима,  важно је да Сенћанској бици и датуму када се одиграла дамо доста простора у развоју града, а посебно може много значити у сегменту туризма.

"Сенћанску битку настојимо да подигнемо на ниво који заслужује, поготово када се зна да је с турске стране у њој учествовало више од 100.000 војника, на другој страни је било преко 60.000 бораца хришћанске војске. Тај део остављамо да истражују историчари на научној конференцији која се одржава у оквиру прославе Дана града, али је евидентно да је у историјском контексту и војно у питању једна од најзначајнијих битака у историји Европе", каже Цегледи.

"Сента се формирала и развијала као регионални центар северног Потисја, као мотор економског развоја и у надградњи, пре свега у образовању, здравству и култури, па у тим областима настојимо да се развија у наредном периоду. У граду постоје четири средње школе, на сенћанску болницу је упућено више од 100.000 становника из региона. И спортска хала коју смо изградили капацитетом треба да има значај за регион Потисја, за шта треба да анимирамо околне општине. Али, темељ за развој неопходне надградње је у економском развоју, отварању нових фабрика и радних места", истиче Цегледи.

Сента располаже свом неопходном инфраструктуром за интензивнији развој јер је железницом повезана са Суботицом и Кикиндом, развијен је и речни саобраћај с најзначајнијом луком на нашој деоници Тисе, добре су друмске и железничке везе према Коридору 10, а друмско-железничким мостом и према Банату.

"Нама је и те како важно да већина индустрије која је раније развијана и даље ради и развија се. „Житопромет–Млин” у домаћем власништву је једна од водећих житомлинских компанија у Србија, а имали смо срећу да су у наш град као инвеститори дошле велике мултинационалне компаније, као што су јапанска дуванска компанија ЈТИ и амарички „Алтек”, у металској индустрији ради некадашњи ТАМП, доста људи упослено је у фирми „Тиса аутомотив”, а дошло је и више мањих фирми. У пословни инкубатор дошла су три привредна субјекта, који ће упослити више од 100 радника, такође је важно да преговарамо с неколико потенцијалних улагача у индустријском парку. Болна тачка нам је у prеthodnom периоду била неуспела приватизација некадашњег АД „Пољопривреда”, које је после стечаја добило новог власника, али ми у локалној самоуправи мислимо да нови власник не развија бивши пољопривредни комбинат како смо очекивали. Очекивали смо бржи развој, чини ми се да има неког застоја, или смо одвише нестрпљиви", каже Цегледи.

Локална самоуправа и даље ради на томе да створимо амбијент да што више привредника долази и покреће бизнис у Сенти, али они, на другој страни, треба да уваже и схвате да на неки начин морају мењати навике када су у питању плате, услови рада и друго, да бисмо заједнички могли ублажити миграцију радне снаге у земље Европске уније – указује Цегледи.

Нема података о томе колико људи одлази, али бројка није занемарљива. По незваничним сазнањима, прошле године је због одласка с родитељима у иностранство, из основних школа исписано 60 ђака.

"Надамо се да је одлазак великог број суграђана привременог карактера и да ће се у догледно време враћати јер се приликом одласка не ођављују с досадашњих адреса. Људи не одлазе уколико имају пристојне плате и услове рада. Треба заједно с привредницима да радимо на томе да докажемо да овај град и регион Потисја може живети неким нормалним ритмом, да људи имају пристојну егзистенцију. Привредници морају да схвате да у погледу онога што пружају запосленима морају да се утркују с привредницима Мађарске, Немачке и других земаља ЕУ јер ће нам у супротном радна снага отићи", предочава Цегледи.

У локалној самоуправи кажу да тешко долазе до података о томе колико је тренутно запослених у општини, али је зато опипљив податак о броју незапослених. У зависности од сезонских радова, на евиденцији Националне службе за запошљавање је од 1.000 до 1.200 незапослених, али пре неколико година их је било и три пута више.

За потребе три средње школе, које су у згради Сенћанске гимназије старој више од века, обезбеђено је, уз помоћ Владе Републике Србије, 150 милиона динара за комплетну реконструкцију, за шта је у току јавна набавка. Осим Сенћанске гимназије, у тој згради су још Економско-трговачка и Средња медицинска школа, па је у плану да се неким садржајима прошири, а за тај део улагања од 42 милиона динара, које је обезбедила Влада Мађарске, јавна набавка је завршена и потписан уговор па ће извођачи ускоро прионути на посао. Обнавља се и зграда Основне школе „Турзо Лајош”, која је стара 104 године, за шта је у први мах обезбеђено 15 милиона динара, а уз подршку Владе Републике Србије још 25 милиона.

У здравству из покрајинске касе је инвестирано у централну стерилизацију, уз најаву да ће се наставити модернизација и набавка најсавременије опреме за дијагностику, као и отварање онколошког одељења, а из државне касе, посредством Канцеларије за управљање јавним улагањима при Влади Србије, у току је реконструкција зграде Дома здравља „Сента” вредна 50 милиона динара. Сутра, за Дан града, биће освећена меморијална спомен-црква Мале Терезе, чија је градња започета поводом обележавања 300-годишњице Сенћанске битке и трајала пуних 20 година.

Све је лакше уз помоћ Републике и Покрајине

Све зацртане циљеве на стварању бољих услова живота у Сенти, председник општине Рудолф Цегледи и његови сарадници из локалне самоуправе очекују да остварују заједнички с Покрајинском и Републичком владом

"Могу само да се похвалим сарадњом с Покрајинском и Републичком владом. Ми стварно имамо доста пројеката које заједнички радимо, делимично их и ми финансирамо из buyеta локалне самоуправе, а већином из Покрајинске и Републичке касе. У покрајинским и републичким институцијама стварно имамо добре партнере, заједно радимо и формирамо пројектне задатке или за наше пројекте добијамо финансијску подршку. Мислим да на начин сарадње који имамо у руководству локалне самоуправе, такође и сарадњом с покрајинским и републичким институцијама можемо да се развијамо много брже него у prеthodnom периоду ", наглашава Рудолф Цегледи.

Милорад Митровић