„Dnevnik“ u Pećincima: U Šimanovcima 70 firmi, u planu nova zona

– Na blizu 1.000 hektara industrijske zone u Šimanovcima, koja je počela da se razvija pre desetak godina i u koju je uloženo preko 700 miliona evra, nalazi se oko 70 firmi, pa nam svako jutro samo iz Beograda pristiže na posao 2.000 ljudi, zbog čega je uvedena linija GSP-a koja na 50 minuta saobraća od 4 do 23 časa – kaže za “Dnevnik”  predsednik opštine mr Željko Trbović. – S obzirom na to da kompanijama odgovaraju lokacije uz auto-put, došli smo na ideju da otvorimo još jednu zonu u Sibaču, na oko 200 hektara, na kojoj je već izgrađena pristupna saobraćajnica.

Kad razgovara sa potencijalnim investitorima, kaže, uvek se potegne pitanje raspoloživosti radne snage, među kojom se najviše traže vozači, magacioneri, inženjeri i pravnici.

– U opštini Pećinci je preko 7.000 zaposlenih, što nije dovoljno pa su angažovani i žitelji Zemuna, Surčina, Pazove, Rume, a ne samo Beograđani, dok vlasnicima staklenika pristižu sezonski radnici čak iz Šapca. Tačno je da imamo oko 700 ljudi na birou, od toga vrlo malo stručne radne snage kakvu traže kompanije. Posla ima za svakog ko hoće da radi, što potvrđuju uvek otvoreni konkursi. Jednom godišnje, u šimanovačkom hotelu „Evropa” organizujemo Sajam zapošljavanja, gde radno mesto nađe 100-150 ljudi – dodaje Trbović.

U opštini je registrovano oko 2.100 gazdinstava, od toga 1.900 aktivnih, a na 36.000 hektara obradive zemlje u poslednje vreme podignuti su mnogi staklenici, zbog čega bi u budućnosti trebalo ulagati u finalnu proizvodnju i hladnjače za lagerovanje. Državno zemljište moguće je uzeti u zakup i na 30 godina za zasade traženih poljoprivrednih kultura.

– Usluge SMS servisa Udruženja poljoprivrednih proizvođača, koje su uvedene prošle godine, već koristi oko 800 gazdinstava, dobijajući tako obaveštenja o podsticajnim programima i subvencijama. Pomažemo im i u prikupljanju dokumentacije neophodne pri apliciranju za subvencije, jer ima ljudi koji nisu vični tome. Po selima se organizuju i sastanci sa bankarima, od kojih dobijaju informacije o mogućnostima kreditiranja – kaže on.

Budući da je pećinački turizam u začecima, u fokusu im je razvijanje prirodnih potencijala: Obedske bare, 42 kilometra reke Save i nekadašnjih Naftagasovih bušotina iz kojih izvire termalna voda.

U zdravstvo uloženo 60 miliona dinara

Dve trećine ambulanata pećinačkog Doma zdravlja dobilo je novo ruho.

– U poslednjih pet-šest godina, oko 60 miliona uloženo je u zdravstvo, što u opremu, što u obnovu objekata. Ambulante u devet naselja su renovirane, dok su Sremski Mihaljevci i Brestač dobili nove. Pošto su mesta razuđena, a ima dosta staračkih domaćinstava, nabavili smo četiri vozila za patronažnu službu, jedno sanitetsko i mobilni ultrazvuk zajedno sa vozilom, te će sada moći da se pojača rad na terenu – navodi Trbović.

– Već imamo dosta posetilaca i turističku organizaciju koja je vrlo aktivna u promociji srednjovekovnog utvrđenja Kupinik, crkve Svetog Luke, etno-kuća u Kupinovu i Ogaru, Srpskog muzeja hleba, replike svinjarske kolebe u Donjem Tovarniku, crkve Majke Angeline... – nabraja Trbović. – Iako sama opština nema interes da gradi banjski kompleks, može ponuditi lokaciju ili logistiku. Zašto ići u Sloveniju ili Mađarsku kad sami posedujemo takvo bogatstvo blizu prestonice i aerodroma?

Dobra stvar, koja ide u prilog borbi protiv bele kuge i odliva stanovništva na Zapad, jeste to što usled konkurencije rastu li?ni dohoci. Sa prose?nom platom od blizu 60.000 dinara nalaze se pri vrhu liste.

– Kao i u celoj Srbiji, ima dosta praznih kuća, koje smo popunjavali uglavnom izbeglim i raseljenim licima. S tim u vezi, u Šimanovcima smo ugovorili sa Komesarijatom 15 stanova, a ovih dana dobili smo informaciju da će biti podignuta još jedna zgrada. Posebnog priliva stanovništva nema, ali s ekspanzijom privrede možemo ga očekivati. Nekretnine nisu skupe, pa za petnaest-dvadeset hiljada evra možete naći izuzetno dobro domaćinstvo sa pomoćnim objektima i pola jutra zemlje, dok su stanovi u Šimanovcima 600-700 evra po kvadratnom metru – ističe.

U Pećincima rade tri javna komunalna preduzeća: „Vodovod i kanalizacija”, „Putevi opštine Pećinci” i „Sava”, koje vodi računa o uređenju grobalja, odnošenju smeća i daljinskom grejanju.

– Divlje deponije je teško zaustaviti, ali smo zato jedni od retkih koji ne izlivaju otpadne vode u reku Savu. Imamo po jedan prečistač u Šimanovcima i Pećincima, koji pokrivaju 11 naselja, dok će ostala četiri mesta dobiti mini-prečistače. Što se tiče nove kanalizacije, ona je završena u četiri mesne zajednice, u petoj je uvođenje u toku, a u narednih pet godina biće zamenjena stara infrastruktura – kaže predsednik opštine.

Kao socijalno senzibilisana sredina sa pretežno srpskim stanovništvom, imaju čak tri romska naselja, i to u Popincima, Donjem Tovarniku i Obrežu, u kojima živi većina pripadnika ove nacionalne manjine.

- Imaju struju i vodu, a ono što su sagradili pomažemo im da legalizuju. Pokušavamo koliko možemo da ih uvedemo u sve tokove života lokalne zajednice, kao i da sprečimo osipanje romske dece iz obrazovnog sistema. Radno sposobnim nezaposlenim građanima preko Kancelarije za smanjenje siromaštva omogućavamo da kroz društveno koristan rad zarade za svoje potrebe, kako ne bi živeli samo od socijalne pomoći – naglašava. 

Slađa Milačić

Foto: S. Šušnjević/ Opština Pećinci