DNEVNIK NA PRUZI BEOGRAD–BUDIMPEŠTA Vijadukt u Bešku stiže iz Rusije
Gradnja pruge za vozove velikih brzina na relaciji Beograd–Budimpešta, prve pruge za brzine do 200 kilometara na sat u regionu, u ovom trenutku najveći je železnički investicioni projekat u Evropi.
Projekat modernizacije i izdradnje brze pruge na našoj teritoriji – između Beograda i Subotice, podeljen je na tri deonice: Beograd–Centar – Stara Pazova (34,5 km), Stara Pazova – Novi Sad (40,4 km) i Novi Sad – Subotica (108,1 km), ali radovi nisu počeli tim redom.
Realizacija tog grandioznog projekta otpočela je pre nešto više od dve godine na drugoj deonici, gradnjom vijadukta i tunela u Čortanovcima, za šta je zadužena ruska kompanija „RŽD internešenel“. Ta dva infrastrukturna objekta spadaju u najzahtevnije i jedinstevene na srpskoj železnici.
Po rečima direktora projekta i odgovornog izvođača radova na tunelu i vijaduktu Vidoja Melentijevića, tunel se sastoji od dve cevi, čija ukupna dužina je 2.242 metra. Leva tunelska cev je duga 1.156 metara, a desna je nešto kraća – 1.086. Kopa se istovremeno iz svih smerova i očekuje se da će biti završen dogodine. Da bi se stekla slika o veličini projekta, osim kada se on sagleda na terenu, ponekad su dovoljne i brojke. Tako je samo, na primer, za potrebe osiguranja tunela pobijeno 1.012 šipova.
– Vijadukt dug oko tri kilometra sastoji se od dve konstrukcije pa se može reći da ga čine dva mosta od tri kilometra – napominje Melentijević. – Konstrukcija je podeljena na pet segmenata, s više od 59 stubnih mesta. Većina tih stubnih mesta ima po dva stuba, koji se oslanjaju na naglavne grede, za koje su u zemlju položena 1.322 šipa, čija ukupna dužina je 40 kilometara. Radilo se u vrlo složenim geološkim uslovima. Najviši stub ima 26 metara, računajući do donje ivice rasponske konstrukcije. Na početku konstrukcije naspram 20 stubnih mesta obavljena je zaštita od klizišta u vidu 20 konstrukcija po sedam šipova raspoređenih u vidu latiničnog slova V. Završeni su radovi na svim šipovima, temeljima stubova i sva stubna mesta. Sada se radi na rasponskim konstrukcijama, i to u dve smene. Praktično, radno vreme traje do sat posle ponoći, i posao se odvija u skladu sa zacrtanom dinamikom.
Tunel i vijadukt u Čortanovcima samo su dva od više od 60 objekata koji se grade na toj deonici. Gradnja tih objekata predmet je aneksa ugovora koji je sklopljen s kompanijom „RŽD internešenel“ u novembru 2017. godine. Većina pomenutih objekta je u radu. Završena je galerija, odnosno denivelacija šidskih i novosadskih koloseka, kao i putnički pothodnik u Inđiji. U tom mestu u toku su radovi na jednom od podvožnjaka za prolazak vozila, pešaka i biciklista u Ulici Branka Radičevića, dok će drugi, planiran u Ulici vojvode Putnika, početi da se gradi kada prvi bude gotov.
Kako saznajemo od direktora projekta brze pruge na deonice Stara Pazova – Novi Sad Zlatibora Kurucića, osim tog najdužeg vijadukta na toj deonici, u Čortanovcima, na 59. kilometru pruge od Beograda, grade se još dva manjih dimenzija. Prvi je na 51. kilometru pruge, u Beški. Njegova gradnja je počela u decembru prošle godine i, po Kurucićevim rečima, odmiče u skladu s predviđenom dinamikom. Biće dug oko pola kilometra. U toku je dopremanje čeličnih rasponskih konstrukcija iz Voronježa u Rusiji. Kako napominje, za jedan raspon potrebno je četiri segmenta od deset metara.
Drugi vijadukt, na 55. kilometru, gradi se od aprila u Čortanovcima, nedaleko od nekadašnje železničke stanice. Taj vijadukt biće nešto kraći, oko 320 metara, i nosiće ga devet stubova.
– Novoprojektovana pruga, otprilike do 50. kilometra prati staru trasu pruge, a od Beške drastično menja putanju – kaže Kurucić. – Za potrebe gradnje nove trase u Beški će biti srušeno 19 kuća. Na mestu doskorašnjeg pružnog prelaza u tom mestu projektovana je izgradnja podvožnjaka, dok se na približno 54. kilometru, gde je planirana železnička stanica, uveliko izvode radovi.
Na trasi nove pruge neće biti ukrštanja pruge s drumskim saobraćajnicama i svih deset biće denivelisano, što će biti slučaj i s pomenutim u Beški.
Na teritoriji karlovačke opštine radovi na trasi buduće brze pruge se odvijaju od februara, kada je obustavljen železnički saobraćaj.
Letos je počelo formiranje trase nove pruge u Karlovcima, koja će u odnosu na nekadašnju zadirati malo više u nebranjenu zonu. Radovi i dalje teku na pešačko-biciklističkom pothodniku. U septembru je na tom objektu nastavljen iskop zemlje do zgrade nekadašnjeg Saveznog centra za mehanizaciju, gde će biti ulaz u pothodnik. Prošlog meseca je izbetoniran i prvi raspon na nadvožnjaku namenjenom za motorna vozila i njihovo kretanje do obale Dunava. Radovi se izvode i na mestu gde će biti nova železnička stanica, gde je prethodno izgrađen peronski pothodnik, zatim na pojedinim propustima, kao i na ulazu u Sremske Karlovce iz smera Inđije, u blizini Lipovačkog potoka, gde je predviđena gradnja manjeg mosta.
I na deonici od Karlovaca prema Petrovaradinu počelo je da se radi. Propusti su prvi objekti koji se grade. Gradnja triju je u toku, a materijal – šine i pragovi, i mehanizacija spremni čekaju polaganje u železničkoj stanici u Petrovaradinu.
Zorica Milosavljević
Rekonstrukcija i modernizacija otvorene pruge između Stare Pazove i Novog Sada počela je marta 2018. godine i do sada je položeno više od 20 kilometara šina. Ceo posao, po ugovoru, treba da bude završen do kraja 2021. godine, a finansira se iz ruskog kredita.