Dijalog BG i PR se nastavlja u Parizu?

Prištinski mediji spekulišu o tome da bi do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i čelnika kosovskih privremenih institucija Hašima Tačija moglo doći 11. septembra u Parizu, ali srpska strana odbija mogućnost da, ako se to čak i desi, razgovor dobije bilo kakvu zvaničnu formu. 

Pregovori Beograda i Prištine su u zastoju pošto Vučić, zbog provokacija albanske strane 7. septembra u Briselu nije želeo s Tačijem da sedne za isti sto. No, i pored toga, i sada ističe da ne odustaje od stava da su razgovori neminovnost, te kaže da očekuje da očekuje da će se sastati s Tačijem u Briselu ove godine.

Prištinska televizija Klan Kosova tvrdi da će se predsednik Srbije i Tači sresti 11. novembra u Parizu s Emanuelom Makronom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Ta televizija je čak navela da navodno „postoji velika mogućnost” da se narednog dana njih dvojica sastanu ponovo, ali tog puta s predsednikom SAD Donaldom Trampom i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji će takođe u Parizu prisustvovati manifestaciji obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da to što će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Tači biti na istom događaju ne znači da će razgovarati. 

– Ne verujem da će se tada razgovarati o pitanju Kosova – rekao je Dačić.

Predsednik Vučić je tim povodom nedavno izjavio da je spreman da razgovara sa svima, ali da mu je čudno što će Hašim Tači biti prisutan u Parizu jer „tamo idu sile pobednice Svetskog rata, sa čime on nema nikakve veze”.

Predsednik Vučić letos je bio gost prvog čoveka francuske Emanuela Makrona, koji je posle njihovog razgovora u četiri oka izjavio da će Pariz pomoći Srbiji u rešavanju najosetljivijih pitanja na putu ka Evropskoj uniji. Vučić je tada rekao da smo „dobili podršku od Makrona za pronalaženje kompromisnog rešenja s Albancima na Kosovu da obezbedimo trajni mir za sve ljude koji žive na našim prostorima”.

– Zahvalan sam Makronu zato što Srbija i region ponovo gledaju u Pariz i Francusku, a on je zaslužan za to jer je Francuska značajnija za naš region i Evropu nego što je bila u nekim ranijim vremenima – kazao je Vučić.

–- On će na marginu, a onda ja malo da prošetam do margine, pa ga možda i vidim. Nadam se da će do tada biti nekih razgovora, ali ako i ne bude, ja ću da prošetam do margine, nije mi teško – rekao je Vučić povodom spekulacija o sastanku u Parizu.

Prethodno je Tači izjavio da je dobio podršku francuskog predsednika da „Kosovo i Srbija treba da postignu obavezujući sporazum na međunarodnom nivou, s realnom mogućnošću o korekciji granice između dve zemlje”. Na to je Vučić predočio da „termin razgraničenje znači da imamo granice između Srba i Albanaca koje danas ne znamo gde su”.

– Jesu li one tamo gde kažemo mi, Albanci, Rusi, Amerikanci, Kinezi, Nemci...? Ne znamo, i niko u svetu tačno ne zna gde su one. Smatrao sam da je važno da to saznamo zarad naše budućnosti i da imamo mir s Albancima narednih 200 godina. Nisam uspeo, građani smatraju da je bolje da budemo ni na nebu ni na zemlji i moje je da poštujem volju naroda, mada se s time ne slažem. Nastaviću da razgovaram s Albancima, na stolu je sve dozvoljeno, svako neka kaže šta misli, pa da vidimo možemo li doći dogovora – zaključio je on.

Pre nekoliko dana, u razgovoru za agenciju „Blumberg”, nije želeo da otkrije kakvo rešenje za KiM priprema Srbija, ističući da će, ako do dogovora i dođe, to biti „težak kompromis”. Ipak dodaje:

– Učiniću sve da dođem bliže rešenju jer je to nešto što će spasti Srbiju u budućnosti, spasti mnoge živote.

Predsednik Vučić izjavio je prvi put pre nešto više od dva meseca da se zalaže za razgraničenje s Albancima na Kosovu.

– Ja se zalažem, i to je moja politika, za razgraničenje s Albancima. To da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba – rekao je Vučić.

S druge strane, Tači je najavljivao inicijativu o korekciji granice Kosova i Srbije, što bi, kako napominje, podrazumevalo pripajanje Preševske doline Kosovu, a nikako podelu, razmenu teritorija ili autonomiju za Srbe.

Najoštrije se bilo kakvoj priči o granicama protivi nemačka kancelarka Angela Merkel. Zvaničnici u Berlinu su u nekoliko navrata izjavljivali da bi podela Kosova mogla dovesti do stvaranja potencijalnih destabilizirajućih efekata u regionu i šire, zbog čega je ta država kategorički protiv podele.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je da je za kosovsko pitanje neophodno „održivo i dugoročno rešenje”, i podsetio na to da je njegova partija SDPS predložila plan rešavanja u tri faze. Prva bi podrazumevala uklanjanje ekonomskih barijera, druga faza rešavanje imovinskih pitanja, formiranje zajednice srpskih opština i rešavanje problema kulturne baštine na Kosovu, dok bi treća podrazumevala učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, izuzev Ujedinjenih nacija. Kaže da bi nakon toga trebalo videti šta bi Srbija dobila zauzvrat, ali i da je onda potrebna međunarodna konferencija, neka vrsta „Dejtona”, gde bi se u potpunosti otvorilo pitanje Kosova, odnosno tražilo konačno rešenje za status.

Na novinarsko pitanje da li je sporazum koji uključuje promenu granica prihvatljiv za EU, portparolka šefice evropske diplomatije Maja Kocijančič je rekla da je Brisel „postavio parametre veoma jasno”.

– To je sporazum koji mora da bude međusobno dogovoren, da je zasnovan na međunarodnom pravu i da ima podršku međunarodne zajednice, mora da bude održiv, realističan i izvodljiv – poručila je Maja Kocijančič. – U ovom trenutku sporazuma nema i svakako neću spekulisati o tome šta bi moglo biti u njemu, a šta ne bi.

Ipak, Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je polovinom meseca Nacrt izveštaja o Srbiji, u kojem se prvi put pominje i korekcija granica između Srbije i takozvanog nezavisnog Kosova. Korekcija granica uvršćena je u izveštaj kao jedan od 27 amandmana, a u njemu se kaže da se podržava dijalog u kojem posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova. Iako je uticaj Evropskog parlamenta na spoljnu i bezbednosnu politiku EU mali, usvajanje amandmana o korekciji granica u dijalogu Beograda i Prištine za analitičare je bilo znak da Amerika pokušava u tu ideju da ubedi jake članice EU. Istovremeno, prilikom nedavnog boravka u Moskvi, Vučić je izjavio da je naišao na razumevanje i iskreni i prijateljski stav predsednika Rusije Vladimira Putina i Ruske Federacije po pitanju Kosova i Metohije.

S. Stanković