Дијалог БГ и ПР се наставља у Паризу?

Приштински медији спекулишу о томе да би до сусрета председника Србије Александра Вучића и челника косовских привремених институција Хашима Тачија могло доћи 11. септембра у Паризу, али српска страна одбија могућност да, ако се то чак и деси, разговор добије било какву званичну форму. 

Преговори Београда и Приштине су у застоју пошто Вучић, због провокација албанске стране 7. септембра у Бриселу није желео с Тачијем да седне за исти сто. Но, и поред тога, и сада истиче да не одустаје од става да су разговори неминовност, те каже да очекује да очекује да ће се састати с Тачијем у Бриселу ове године.

Приштинска телевизија Клан Косова тврди да ће се председник Србије и Тачи срести 11. новембра у Паризу с Емануелом Макроном и немачком канцеларком Ангелом Меркел. Та телевизија је чак навела да наводно „постоји велика могућност” да се наредног дана њих двојица састану поново, али тог пута с председником САД Доналдом Трампом и председником Русије Владимиром Путином, који ће такође у Паризу присуствовати манифестацији обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да то што ће председник Србије Александар Вучић и Тачи бити на истом догађају не значи да ће разговарати. 

– Не верујем да ће се тада разговарати о питању Косова – рекао је Дачић.

Председник Вучић је тим поводом недавно изјавио да је спреман да разговара са свима, али да му је чудно што ће Хашим Тачи бити присутан у Паризу јер „тамо иду силе победнице Светског рата, са чиме он нема никакве везе”.

Председник Вучић летос је био гост првог човека француске Емануела Макрона, који је после њиховог разговора у четири ока изјавио да ће Париз помоћи Србији у решавању најосетљивијих питања на путу ка Европској унији. Вучић је тада рекао да смо „добили подршку од Макрона за проналажење компромисног решења с Албанцима на Косову да обезбедимо трајни мир за све људе који живе на нашим просторима”.

– Захвалан сам Макрону зато што Србија и регион поново гледају у Париз и Француску, а он је заслужан за то јер је Француска значајнија за наш регион и Европу него што је била у неким ранијим временима – казао је Вучић.

–- Он ће на маргину, а онда ја мало да прошетам до маргине, па га можда и видим. Надам се да ће до тада бити неких разговора, али ако и не буде, ја ћу да прошетам до маргине, није ми тешко – рекао је Вучић поводом спекулација о састанку у Паризу.

Prеthodno је Тачи изјавио да је добио подршку француског председника да „Косово и Србија треба да постигну обавезујући споразум на међународном нивоу, с реалном могућношћу о корекцији границе између две земље”. На то је Вучић предочио да „термин разграничење значи да имамо границе између Срба и Албанаца које данас не знамо где су”.

– Јесу ли оне тамо где кажемо ми, Албанци, Руси, Американци, Кинези, Немци...? Не знамо, и нико у свету тачно не зна где су оне. Сматрао сам да је важно да то сазнамо зарад наше будућности и да имамо мир с Албанцима наредних 200 година. Нисам успео, грађани сматрају да је боље да будемо ни на небу ни на земљи и моје је да поштујем вољу народа, мада се с тиме не слажем. Наставићу да разговарам с Албанцима, на столу је све дозвољено, свако нека каже шта мисли, па да видимо можемо ли доћи договора – закључио је он.

Пре неколико дана, у разговору за агенцију „Блумберг”, није желео да открије какво решење за КиМ припрема Србија, истичући да ће, ако до договора и дође, то бити „тежак компромис”. Ипак додаје:

– Учинићу све да дођем ближе решењу јер је то нешто што ће спасти Србију у будућности, спасти многе животе.

Председник Вучић изјавио је први пут пре нешто више од два месеца да се залаже за разграничење с Албанцима на Косову.

– Ја се залажем, и то је моја политика, за разграничење с Албанцима. То да имамо територију за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада, то је увек извор потенцијалних сукоба – рекао је Вучић.

С друге стране, Тачи је најављивао иницијативу о корекцији границе Косова и Србије, што би, како напомиње, подразумевало припајање Прешевске долине Косову, а никако поделу, размену територија или аутономију за Србе.

Најоштрије се било каквој причи о границама противи немачка канцеларка Ангела Меркел. Званичници у Берлину су у неколико наврата изјављивали да би подела Косова могла довести до стварања потенцијалних дестабилизирајућих ефеката у региону и шире, због чега је та држава категорички против поделе.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић изјавио је да је за косовско питање неопходно „одрживо и дугорочно решење”, и подсетио на то да је његова партија СДПС предложила план решавања у три фазе. Прва би подразумевала уклањање економских баријера, друга фаза решавање имовинских питања, формирање заједнице српских општина и решавање проблема културне баштине на Косову, док би трећа подразумевала учлањење Косова у међународне организације, изузев Уједињених нација. Каже да би након тога требало видети шта би Србија добила заузврат, али и да је онда потребна међународна конференција, нека врста „Дејтона”, где би се у потпуности отворило питање Косова, односно тражило коначно решење за статус.

На новинарско питање да ли је споразум који укључује промену граница прихватљив за ЕУ, портпаролка шефице европске дипломатије Маја Коцијанчич је рекла да је Брисел „поставио параметре веома јасно”.

– То је споразум који мора да буде међусобно договорен, да је заснован на међународном праву и да има подршку међународне заједнице, мора да буде одржив, реалистичан и изводљив – поручила је Маја Коцијанчич. – У овом тренутку споразума нема и свакако нећу спекулисати о томе шта би могло бити у њему, а шта не би.

Ипак, Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио је половином месеца Нацрт извештаја о Србији, у којем се први пут помиње и корекција граница између Србије и такозваног независног Косова. Корекција граница увршћена је у извештај као један од 27 амандмана, а у њему се каже да се подржава дијалог у којем посредује ЕУ као оквир за постизање свеобухватног договора између Србије и Косова. Иако је утицај Европског парламента на спољну и безбедносну политику ЕУ мали, усвајање амандмана о корекцији граница у дијалогу Београда и Приштине за аналитичаре је било знак да Америка покушава у ту идеју да убеди јаке чланице ЕУ. Истовремено, приликом недавног боравка у Москви, Вучић је изјавио да је наишао на разумевање и искрени и пријатељски став председника Русије Владимира Путина и Руске Федерације по питању Косова и Метохије.

С. Станковић