Dačić: Ako ne pritisnu Prištinu neće biti ni dijaloga, ni rešenja

"Znate, kada bi bio potpisan Dejtonski sporazum da neko nije pritisnuo Aliju Izetbegovića...?", kaže Dačić za Tanjug povodom špekulacija, pa i "požurivanja" da se pitanje Kosova i Metohije reši ove godine.

Na pitanje očekuje li da će ipak neko rešenje, neki vid rešenja, u bilo kom formatu biti ponuđen u narednih godinu dana Dačić je siguran da neće, osim "ako neko ne pritisne Prištinu". 

"Ono sto mislim da je dobra stvar je to što sada moze da se vidi kakvo je realno stanje i ko ovde predstavlja problem. Ali, ni tu ne treba očekivati od nekih zemalja da sada menjajupolitiku koju su imale prema ovom prostoru. To je takozvana duboka država i različiti ljudi koji se nalaze na određenim funkcijama, različito deluju", kaže on i podseća na to da novi vrh američke administracije, na čelu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ima želju da reši ovo pitanje. 

 "Neki raniji predsednik bi napisao pismo Vučiću u kome bi rekao da mora da prizna Kosovo i reši problem. A Tramp je napisao da treba da se dođe do rešenja koje je u interesu i Srba i Albanaca, i to je ta velika promena", kaže Dačić.

Na pitanje na čiju podršku onda računa Priština kada se čvrsto drži stava da neće povući takse na srpsku robu, što je uslov Srbije za nastavak dijaloga, Dačić kaže da računaju na zapadne mentore, ali se pita - ko u svetu može da podržava ove mere i odbijanje da se uopste dođe do nekog kompromisa.

"Pročitao sam da Veselji ili Limaj kažu da će Tači biti dodatak novom pregovaračkom timu Prištine. Gde oni žive, jesu li oni svesni da šef tog pregovaračkog tima ( Fatmir Ljimaj), koji su oni napravili, može samo malo da svrati od Brisela do Haga, gde će uskoro i da završi? Pa, sa kim će oni da pregovaraju, pa ja ne razumem da li su oni svesni da oni mogu samo da idu sa Tačijem u pratnji, jer je format da se predsednik Vučić i gospodin Tači sreću kod Federike Mogerini", kaže ministar.

Oni, kaže Dačić, žive u kolektivnoj hipnozi. "Neko treba da ih probudi i ja mislim da sam ja dosta radio na tome", uveren je.

A brojne događaje u regionu koji su poslednjih meseci usmereni protiv interesa Srbije i pojačana retorika u kojoj se naša država otpužuje za navodnu kvarenje odnosa sa susedimaI predstavlja kao opasnost po stabilnost u regionu, ministar inostranih poslova Ivice Dačića vidi kao koordinisane akcije čiji je krajnji cilj - pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. 

Sve to, po mišljenju Dačića, ohrabruju oni žele slabu Srbiju i koji ne mogu da se pomire sa tim da je Srbija pitanje trajnog rešenje za Kosovo vratila na dnevni red.

„To je ono što Kosovo ne moze da podnese. Oni se protiv toga bune, i cela ova nestabilnost je ustvari samo zbog toga", kaže on.

Zato je nama, kako kaže, potrebna unutrašnja politička stabilnost i dobri odnosi sa najvećim svetskim silama i dodaje da se upravo zato Srbija ponaša konstruktivno I odgovorno.

“Mi želimo mir I stabilnost. I zato nismo preduzeli nijednu meru, ništa nismo uradili što bi išlo na štetu drugih”, kaže on, ali ističe da se ne može očekivati da Srbija vodi politiku koja je u interesu tuđih, a ne njenih nacionalnih interesa.



Na pitanje da li je odustao od daljih diplomatskih aktivnosti na povlačenju priznanja kosovskoj nezavisnosti, posle primedbi iz gotovo svih centara moći da ne treba ljutitiPrištinu, Dačić kaze: 

 „Taman posla da odustanemo, pa ja to više ne mogu ni da sprečim. To je proces koji je uzeo maha, to je nesto što neće moći da bude zaustavljeno”, kaže on i navodi da je čak i Kontakt grupa, na koju se gotovo zaboravilo da postoji, razgovarala u Prištini I da su zaključili da Srbija treba malo da stopira povlačenje, te da je to njemu I premijerki Ani Brnabić preneo i Ves Mičel. 

“Ali, pazite Kontakt grupa nas poziva da odustanemo, a jesu li oni odustali od pozivanja drugih zemalja da priznaju Kosovo? Pa, jesmo li mi glupi?, pita se Dačić . 

„Mada, nije lako. Izloženi smo pritiscima, pretnjama, prate nas šta radimo, prate moje posete pojedinim zemljama, salju im demarše, šalju im dopise da slučajno ne povlače priznanja u očekivanju mojih poseta i tako dalje, ali mi nastavljamo sa tim i želim da zahvalim svim zemaljama koje su povukle priznanje. To je velika stvar i to je veoma hrabar politički potez”, ističe Dačić.

On komentariše I omalovažavajuće opaske o tome koliko su te zemlje velike ili jake I navodi da 50 do 60 miliona ljudi živi u tih 12 zemalja, da je njihova površina milion kvadratnih kilometara, da su one 12, 13 puta veća od Srbije... 



“Suština je da se u međunarodnim organizacijama glas svake zemlje jednako važi. Zato nam je bitan svaki glas u UN i to je suština borbe. Uskoro ćemo imati manje od polovine članica UN koje su priznale Kosovo. Eto, ja sam to obećao i to će tako i biti”, kaže on. 

Dodaje, u šali, da ni Šerlok Holms ne može da utvrdi ko je sve priznao Kosovo, a ko nije, jer se na spisku Prištine, kako kaže, nalaze razne zemlje koje nemaju veze sa tim.

“Mi proveravamo, poslali smo pisma da vidim da li su te zemlje priznale ili ne. Ono što je sigurno je da je taj broj već sada skoro izjednačen, zaključuje Dačić.