Brnabić: Činovnici na akademiji, elektronski servis potiskuje šalter

našeg resora – najavljuje u razgovoru za „Dnevnik” ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, dodajući na podugačak spisak planova koje je zacrtala u novom mandatu i osnaživanje lokalnih samouprava da samostalno pokreću inicijative koje će dovesti do većeg ekonomskog razvoja na lokalu, privlačenja investitora i boljeg nivoa usluga. – Formiraćemo i Akademiju za javnu upravu kao nacionalnu instituciju za kontinuiranu obuku državnih službenika i službenika u lokalnim samoupravama. Razlika u uslugama koje pružaju opštine i veliki gradovi treba da bude minimalna i ja ću se zalagati za to da svi građani u Srbiji imaju istu, standardizovanu uslugu.

Kako je podsetila, borba protiv sive ekonomije jedan je od prioriteta Vlade Srbije, a u njenom resoru je koordinacija svih inspekcija, „što je, uz dobar rad Poreske uprave, jedna od osnova za smanjenje obima sive ekonomije”.

– Potreban nam je veći broj edukovanih inspektora, a uvodimo još jedan elektronski servis – E-inspektor, koji će ukrštati podatke i putem kojeg će država moći brže da reaguje, a rad inspekcija da bude transparentniji i standardizovaniji. Iniciranje bržeg razvoja IT sektora u Srbiji sam doživela kao specijalan zadatak i tu osećam duplu odgovornost – prema premijeru koji mi je taj zadatak poverio i, istovremeno, prema uspešnim IT firmama i stručnjacima, jer ne želim da izneverim njihova očekivanja. Radiću na tome da na tom putu država i privatni sektor idu ruku podruku – kaže naša sagovornica.

* Mnogo rasprave vođeno je o Predlogu zakona o finasiranju lokalne samouprave, da li je gotova konačna verzija koja će ići pred poslanike i koji procenti vezani za porez na zarade su sada u opticaju?

– Tačno je da se o tom zakonu mnogo pričalo u javnosti i za mene je ta javna rasprava dodatni kvalitet jer smo tako došli do rešenja kojim su svi zadovoljni. Porez na zarade deli se tako da 74 odsto ukupne mase pripada opštinama, a u slučaju gradova, to je 77 odsto. Beogradu, kao najvećem gradu, koji ima najviše mogućnosti da nadomesti umanjene prihode, sada ide 66 odsto, umesto 70 kako je bilo ranije. MMF je imao ideju da se ti troškovi značajnije iseku, ali smo kroz dijalog došli do tog rešenja koje u državnu kasu vraća veći deo prihoda ranije, a s duge strane, lokalne samouprave ne ostavlja bez prihoda i one mogu da održe postojeći nivo usluga, na čemu ćemo insistirati.

* Kako će se rešiti pitanje opština čiji budžet je velikom minusu?

– Nema „čarobnog štapića” kojim se taj problem može rešiti momentalno. Važno je da svi budemo svesni toga da je zakonski okvir obavezujući za sve i da poštovanje zakona ne može biti stvar nečije volje. Nakon Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, sledi usvajanje zakona o nakadama, na kojem radi Ministarstvo finansija i uz koji treba da zaokružimo sistem finansiranja lokalnih samouprava i kontrolu trošenja novca na lokalu. Ja bih rekla da je odgovorno ponašanje JLS-a jedini pravi put i da je sve drugo izuzetak koji će biti sankcionisan.

* Pokrajina i NALED su potpisali ugovor o saradnji, šta to konkretno donosi Vojvodini?

– To je veoma važan korak za Pokrajinu i očekujem da će taj sporazum vojvođanskim gradovima i opštinama pomoći da ojačaju sopstvene kapacitete za ekonomski razvoj. To je način da se pokreću javne i privatne investicije, da se u većoj meri iniciraju i sprovode javno-privatna partnerstva, da se osigura pristup izvorima finansiranja i da građani sve to vide kroz veći priliv investicija, nova zapošljavanja i bolju administraciju koja će te promene pratiti.

* Bliži li se državna uprava željenom broju zaposlenih i koliko smanjenje broja činovnika očekujete do kraja godine?

– Prethodna Vlada je dosta uradila na rashodnoj strani budžeta, proces racionalizacije se nastavlja, ali u drugačijim okolnostima pa sada pre svega govorimo o kvalitetu rada državnih službenika. To znači optimizaciju broja radnih mesta i najbolji ljudi na ključnim mestima, bez kompromisa kada je kvalitet usluge u pitanju. Procenu optimalnog broja ljudi ćemo verovatno imati u oktobru, kada je i poseta misije MMF-a. Uz podršku Svetske banke i EU završili smo i funkcionalne analize koje se fokusiraju na to kako da unapredimo rad ministarstava. Treba reći da postoje službe u kojima je evidentan nedostatak ljudi, poput Uprave za agrarna plaćanja, a nedostaju nam i inspektori. Građane sve te promene ne treba da interesuju, oni će promene osetiti kroz bolju i efikasniju uslugu i promenjen odnos države prema njima.

* Šta je sa Zakonom o zabrani zapošljavanja, nazire li se kraj njegovoj primeni na kraju 2016. godine?

– Komisija Vlade Srbije koja se bavi novim zapošljavanjima ima pregled nad svim zapošljavanjima u upravi i mislim da će ona ostati u funkciji sve dok se proces raconalizacije ne završi. Uporedo s uvođenjem novih usluga, poput e-uprave, aplikacija na mobilnim telefonima namenjenih građanima, kreiraće se potrebe za novim kadrovima i samim tim će Komisija zadržati važnu ulogu kontrolnog mehanizma da se ne bi napravio neki disbalans.

* Formirana su četiri tima Vlade, koji će se fokusirati na ostvarivanje prioriteta. Koja će biti uloga vašeg ministarstva u tome?

– Vlada definiše četiri cilja da bi unapredila međuresornu komunikaciju koja je nužna da bismo sve strateške prioritete ostvarili efikasno i radeći kao jedan tim. Uloga ovog ministarstva je da zadrži fokus na odnos države prema građanima, što se vidi kroz usluge koje se građanima pružaju.

Svetlana Stanković

Velika čast i obaveza

* U Vladu ste došli kao nestranačka ličnost, da li takav status otežava ili olakšava poziciju?

– Osećam potrebu da i sada ponovim da je biti deo reformske Vlade velika čast i obaveza. Obaveza prema premijeru, koji mi je dao priliku da sve kritike koje sam izlagala u prethodnom periodu sada pretočim u dela, ali i prema građanima, koji su glavni arbitar uspešnosti nečijeg rada. Kada se mandat bude privodio kraju, meriće se isključivo rezultati, dok će pripadnost stranci biti važna za profesionalne političare, koji će želeti u novi izborni ciklus. Meni je najvažnije da na kraju mandata mogu sebi da kažem da je to bila dobra odluka, uprkos brojnim izazovima na koje ću sigurno naići u međuvremenu.

Razdvajanje lokala i Republike

* Najavili ste da vaše ministarstvo radi na strategiji decentralizacije, u kojem pravcu će ići te promene?

– Sa Stalnom konferencijom gradova i opština, koja je naša partnerska organizacija, radimo na tome da se nadležnosti između lokala i Republike jasno razdvoje, po ugledu na iskustva razvijenih evropskih zemalja. Lokalne samouprave će dobiti samostalnost koja podrazumeva odgovornost za lokalni ekonomski razvoj i brigu o životu građana u lokalu, pre svega.