Бошковић: Србија не може да утиче за нуклеарку, али може дати сугестије

о процени утицаја пројекта на животну средину јер се ради о нашем суседству, изјавила је данас министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

Министарка је демантовала информације да се ради о изградњи нове нуклеарне електране у Мађарској, наводећи да она тамо постоји већ 40 година и да се ради о замени постојећих блокова новим која би требало да буду спроведена у периоду од 2032. до 2037. године.

"Србија не може да забрани, нити осујети ову замену јер она је ствар енергетске политике суверене државе и енергетске политике ЕУ", рекла је министарка Бошковић за Танјуг.

Како је навела, Србија може и користи могућност учешћа у јавној расправи о урађеној Студији о процени утицаја пројекта на животну средину у контексту прекограничног утицаја јер се ради о нашем суседству.

Србија се, како је казала, сама укључила и пријавила за учешће у јавној расправи о студији и утицају пројекта на животну средину. Студију је, како је казала урадила Мађарска, односно експертске службе и објављена је на сајту министарства, а наша научна и стручна јавност и сви заинтересовани имали су могућност да је проуче и дају своје примедбе, сугестије и предлоге.

Богосављевић Бошковић је рекла да су ресорном министарсву достављане примедбе и сугестије два месеца које су прослеђене  надлежном мађарском министарству.

Јавна расправа о томе одржана је 5. и 6 новембра и целокупна стручна јавност је била обавештена о томе, истиче Бошковић, додајући да је позив за учешће у анализи студије послат на 41 адресу.

"Обавеститили смо САНУ, и универзитете и факултете које се баве овом проблематиком, невладине организације, надлежна министарства, а посебан допис упућен је посланицима, скупштинском Одбору за заштиту животне средине", казала је Бошковић.

Одбор је, како је навела, одредио свог представника, који је имао задатак да узме учешће у јавној расправи, али се он није одазвао позиву и тој обавези, истиче Бошковић.

Будући да је јавна расправа завршена, припрема се записник и до краја новембра, а најкасније почетка децембра, доставићемо наша мишљења, рекла је министарка.

- Тада би требало да се изјаснимо да ли је Студијом узето у обзир све оно што је са аспекта животне средине важно за Србију, додала је Бошковић.

"То је оно што можемо да урадимо. Нити можемо да забранимо, нити да осујетимо намеру мађарске владе да блокове замени са новим који су без сумње последња реч технологије и технике", рекла је она.

Студија се, истиче, припрема озбиљно, а предвиђена су четири нивоа заштите и ради се о најсавременијој технологији која се планира инсталирати кроз нове блокове од 2032. до 2037. године.

Мађарска је отпочела припрему неопходне документације за замену два блока, а укључивање нових блокова, уместо постојећих подразмева сложене процедуре и огроман посао за које је неопходно 15-ак година.

Ради се о уобичајеном поступку у замени блокова који имају свој рок трајања 50-60 година.

- Обзиром на период коришћења који је иза сада активних блокова и уобичајено време њиховог трајања, као и сложене и дуготрајне процедуре њихове замене, Мађари су започели на време припрему њихове замене, наводи министарка.

У овом поступку, најпре се ради Студија процене утицаја на животну средину, а тек потом припрема се техничка документација на основу које се спроводи изградња, тј укључивање нових уместо старих блокова.

Планирано је да постојећи блокови буду замењени најсавременијим и високобезбедним блоковима типа ВВР-1200, најновије руске технологије 3+.

У Студији су предвиђене мере заштите од удеса, које ће се спровести, као и мере одговора на удес, ако до њега дође, мере максималне контроле како се не би дозволило да дође до удеса већих размера, односно удеса који би могао имати штетне последице по наше становништво.

Предвиђена су  четири нивоа заштите од удеса, а рачунали су и на директан пад авиона, истиче Бошковић.

Србија је иначе једна од 11 земаља која се пријавила да буду укључена у разматрање Студије утицаја предложеног пројекта на животну средину.

(Танјуг)