U FOKUSU ODRŽIVI RAZVOJ
PREDSEDNIK JUHAS SA AMBASADORKOM NORVEŠKE Dve regije imaju zajedničke interese u ekologiji, poljoprivredi, IT industriji...
NOVI SAD: Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas razgovarao je danas sa ambasadorkom Kraljevine Norveške u Republici Srbiji nj.e. Kristin Melsom o saradnji AP Vojvodine i norveških regija, očuvanju životne sredine i obnovljivim izvorima energije i velikim potencijalima Vojvodine u oblasti poljoprivrede i IT industrije.
Predsednik Juhas istakao je dugogodišnju i prijateljsku saradnju sa norveškom regijom Nordland koja ima potencijala da se proširi i konkretizuje u oblastima koje su od zajedničkog interesa za obe regije poput ekologije, poljoprivrede i IT industrije.
„AP Vojvodina je primarno poljoprivredna regija, ali imamo i veoma razvijenu IT industriju. Novi Sad je najveći IT centar u našoj zemlji, a veoma smo ponosni na sinergiju Univerziteta u Novom Sadu, Pokrajinske vlade, preduzetnika, Biosens instituta, Naučno-tehnološkog parka iz koje nastaju izuzetni projekti i rezultati“, istakao je Juhas.
On je dodao i da Republika Srbija i AP Vojvodina nastoje da doprinesu globalnoj borbi za očuvanje životne sredine i upoznao ambasadorku Melsom sa subvencijama koje postoje na lokalnom i pokrajinskom nivou za energetsku efikasnost, a koje građanima, pored ekoloških prednosti, daju i finansijski benefit.
„Mišljenja sam do moramo od građana napraviti partnere na ovom putu. Bez obzira na usvajanje deklaracija, građenje infrastrukrue, vetroparkova, ako nemamo partnerestvo sa građanima, nećemo puno postići u okviru zelene tranzicije“, rekao je Juhas.
Ambasadorka Melsom istakla je da postoje IT kompanije koje posluju u Srbiji i Novom Sadu i naglasila da su zaposleni u ovim kompanijama izuzetni stručnjaci koji su veoma posvećeni svom poslu. Ona je dodala da je Norveška daleko odmakla u pogledu ekoloških standarda i da su spremni za razmenu iskustava i primera dobre prakse.
Predsednik Juhas je istakao i da Norvešku i Srbiju veže i zajednička istorija, te da je veoma važno negovati kulturu sećanja na period kada je tokom Drugog svetskog rata veliki broj ljudi iz naše zemlje deportovano u Norvešku kako bi gradili puteve i pruge na severu ove zemlje, pa tako i čuveni „Krvavi put“. Ambasadorka Melsom istakla je da ministarstvo kulture Norveške izuzetno vodi računa o svim spomen-obeležjima stradalima u ovom periodu kojih je mnogo, kao i da je taj period napravio neraskidive veze između dva naroda.