Značaj ženskog stvaralaštva kroz istoriju
Projekat „Ars e femmina”, u okviru programskog luka „Heroine”, spoj je više vidova umetnosti, čiji je cilj da Novi Sad predstavi kao jezgro multietničnosti, obrazovanja i kulture, ali i da podseti na važnost ženske uloge u svetu umetnosti i stvaranja.
Projekat se sastoji od četiri celine: „Pisma Evropi”, „Devet Vojvođanki”, „Pisma dalekoj dragoj” i „Novinari pitaju heroine”, a njegovi idejni tvorci su operska pevačica Agota Vitkai Kučera i pijanistkinja Jelena Simonović Kovačević.
Prva celina „Pisma Evropi” ukazuje na značaj ženskog stvaralaštva kroz istoriju, rušeći paradigmu da je „svet oduvek bio muški”. Pisma prikazuju portrete heroina Novog Sada: Milevu Marić Ajnštajn, Milicu Stojadinović Srpkinju, Mariju Trandafil i Milicu Tomić, a sadrže i njihove potpise.
– Delile smo ih značajnim ženama iz kulture kod nas i u inostranstvu, želeći da ona ođeknu širom sveta, te da dobijemo odgovor u vidu fotografija kada ih prime – rekla je Jelena Simonović Kovačević, dodavši da je jedan deo napisan na srpskom, a drugi na engleskom jeziku.
Kako otkrivaju autorke programa, dugo su razmišljale šta bi bilo interesantno da prikažu gradu, a da bude visoka umetnost i karakteristično za podneblje u kom živimo.
– To su, svakako, multinacionalnost i multijezičnost – rekla je Agota Vitkai Kučera. – U okviru druge celine okupile smo devet žena iz različitih sfera umetnosti i nacionalnosti Vojvodine. Svaka se predstavila na maternjem jeziku, iznoseći i istorijske činjenice. Publika se putem prezentacija upoznala s velikim bogatstvom kog nije bila ni svesna. Odziv je bio velik i šarolik: sugrađani od pet do 95 godina.
Treći deo „Pisma dalekoj dragoj” organizovan je u saradnji sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog, a umetnice su u projekat, osmišljen
povodom 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, ovom prilikom implementirale domaće umetnike. Scena je bila pretvorena u vojvođanski dvorac Šlos, gde je, prema pričama, Betoven dolazio svojoj dragoj Žanet de Hontar. Dvoje glumaca ponelo je dvostruke uloge: Betovena i Žanet, ali i dvoje mladih iz sadašnjosti, uporedivši načine ophođenja u komunikaciji zaljubljenih. Priču je Srđan Radojević pretočio u tri kratka filma, a tekst je pisao Mihajlo Vitezović.
Četvrti deo „Novinari pitaju heroine” osmišljen je kao konferencija za štampu. Novinarke Nataša Raketić i Vesna Farkaš postavljale su pitanja glumicama Emini Elor, Jasni Đuričić, Goci Đurđević Dimić i Nataši Ninković, koje su tumačile Milevu Marić Ajnštajn, Mariju Trandafil, Milicu Tomić i Milicu Stojadinović Srpkinju. Pitanja su postavljana iz perspektive današnjice, dok su umetnice odgovarale iz ugla prošlosti, uzimajući u obzir istorijske činjenice i biografske podatke ovih heroina.
Dve umetnice uveliko rade i na novim projektima „Srbija nas spaja” i „Muzički mozaik”, u koje će biti uvršteni kompozitori bivše SFRJ, ali i kompozitori koji su do 2000. godine stvarali i radili na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Dragana Klašnja