Значај женског стваралаштва кроз историју
Пројекат „Арс е femmina”, у оквиру програмског лука „Хероине”, спој је више видова уметности, чији је циљ да Нови Сад представи као језгро мултиетничности, образовања и културе, али и да подсети на важност женске улоге у свету уметности и стварања.
Пројекат се састоји од четири целине: „Писма Европи”, „Девет Војвођанки”, „Писма далекој драгој” и „Новинари питају хероине”, а његови идејни творци су оперска певачица Агота Виткаи Кучера и пијанисткиња Јелена Симоновић Ковачевић.
Прва целина „Писма Европи” указује на значај женског стваралаштва кроз историју, рушећи парадигму да је „свет одувек био мушки”. Писма приказују портрете хероина Новог Сада: Милеву Марић Ајнштајн, Милицу Стојадиновић Српкињу, Марију Трандафил и Милицу Томић, а садрже и њихове потписе.
– Делиле смо их значајним женама из културе код нас и у иностранству, желећи да она ођекну широм света, те да добијемо одговор у виду фотографија када их приме – рекла је Јелена Симоновић Ковачевић, додавши да је један део написан на српском, а други на енглеском језику.
Како откривају ауторке програма, дуго су размишљале шта би било интересантно да прикажу граду, а да буде висока уметност и карактеристично за поднебље у ком живимо.
– То су, свакако, мултинационалност и мултијезичност – рекла је Агота Виткаи Кучера. – У оквиру друге целине окупиле смо девет жена из различитих сфера уметности и националности Војводине. Свака се представила на матерњем језику, износећи и историјске чињенице. Публика се путем презентација упознала с великим богатством ког није била ни свесна. Одзив је био велик и шаролик: суграђани од пет до 95 година.
Трећи део „Писма далекој драгој” организован је у сарадњи са Спомен-збирком Павла Бељанског, а уметнице су у пројекат, осмишљен
поводом 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена, овом приликом имплементирале домаће уметнике. Сцена је била претворена у војвођански дворац Шлос, где је, према причама, Бетовен долазио својој драгој Жанет де Хонтар. Двоје глумаца понело је двоструке улоге: Бетовена и Жанет, али и двоје младих из садашњости, упоредивши начине опхођења у комуникацији заљубљених. Причу је Срђан Радојевић преточио у три кратка филма, а текст је писао Михајло Витезовић.
Четврти део „Новинари питају хероине” осмишљен је као конференција за штампу. Новинарке Наташа Ракетић и Весна Фаркаш постављале су питања глумицама Емини Елор, Јасни Ђуричић, Гоци Ђурђевић Димић и Наташи Нинковић, које су тумачиле Милеву Марић Ајнштајн, Марију Трандафил, Милицу Томић и Милицу Стојадиновић Српкињу. Питања су постављана из перспективе данашњице, док су уметнице одговарале из угла прошлости, узимајући у обзир историјске чињенице и биографске податке ових хероина.
Две уметнице увелико раде и на новим пројектима „Србија нас спаја” и „Музички мозаик”, у које ће бити уврштени композитори бивше СФРЈ, али и композитори који су до 2000. године стварали и радили на Академији уметности у Новом Саду.
Драгана Клашња