ŽIVOTNA PRIČA: Miholjka Arsić,slepa od svoje 27. godine

Rođena je 12. oktobra 1938. godine u Bosni, a sa sedamnaest godina je došla u Novi Sad. S devetnaest, usled kratkovidosti, počeo je naglo da joj slabi vid.

– U to vreme sam radila u fabrici za proizvodnju konzervi, a s 29 godina sam u potpunosti izgubila vid – navodi na početku razgovora ta hrabra žena.

Miholjka ističe da nije odustajala od pokušaja da povrati vid.

– Dolazio je dr Albert Bela iz Budimpešte – priseća se naša sagovornica. – Posle pregleda mi je rekao da ne može ništa da učini jer su lekari pre njega napravili grešku dajući mi injekcije u oči, koje su ubrzale gubitak vida. Po gubitku vida muž me je napustio, navodeći da mu treba zdrava žena. Tako sam ostala sama sa četvorogodišnjom ćerkom.

Nije joj bilo lako, ali je znala da ne sme da se preda. U jednom trenutku se jako razbolela te je bilo upitno da li će preživeti.

– Ljubav prema detetu i volja za životom dali su mi snagu da nastavim dalje – naglašava Miholjka. – Najteže je bilo savladati kućne poslove, ali kada nešto nisam mogla da uradim, pomogla bi mi komšinica. U početku sam bila depresivna jer sam mislila da sam jedina s tim problemom. Međutim, kada sam počela da dolazim u Savez slepih, upoznala sam mnogo ljudi s istim hendikepom i bilo mi je lakše da na život gledam s vedrije strane.

U ime Saveza slepih Vojvodine, 1964. godine otišla je na smotru Saveza slepih Srbije, koja se sastojala od muzičke smotre i izložbe.

– Posle toga je bio sastanak žena na kojem sam predložila da sve organizacije pokrenu sekcije žena – priseća se tih dana Miholjka, koju odmilja zovu baka Mila. – Predlog je bio lepo prihvaćen i za kratko vreme organizovane su sekcije štrikanja i kuvanja. Često smo putovale na izložbe, sarađujući na taj način sa ženama iz drugih organizacija, učeći jedne od drugih i razmenjujući iskustva.

Sredinom osamdesetih učestvovala je s još nekoliko žena iz organizacije na takmičenju iz ručnog rada i kulinarstva u Subotici.

– Članovi žirija su bili iznenađeni kada su videli da sam slepa, a da prilikom kuvanja tačno znam gde je u činiji udubljenje za kutlaču – kaže baka Mila. – Nekoliko meseci od tog takmičenja pozvale su me da dođem na takmičenje, ali da se ne zna da je kuvala slepa osoba. Zanimalo ih je kako će rad biti ocenjen. U pitanju je bila međunarodna izložba. Otišla sam s koleginicom Nezom i od tada smo svake godine išle na izložbe i osvajale medalje sve do 1996. godine. Miholjka je osvojila brojne medalje i diplome s međunarodnih takmičenja iz štrikanja i kulinarstva. Kao svoj najveći životni uspeh, navodi to što je u takvim okolnostima uspela da odhrani i iškoluje svoju devojčicu u zrelu ženu. Njena mezimica Zorica sada je uspešna poslovna žena, supruga i majka Bojane koja je doktorirala matematiku. Svi žive u harmoničnoj zajednici, a kako sama navodi, njena porodica joj je pokazatelj da su se njena muka i trud isplatili. 

Milica Ćirić