Vredne ruke čistile Šodroš
Oko 50 Novosađana okupilo se na Šodrošu da bi učestvovali u akciji čišćenja tog dela grada, koju je organizovalo Ekološko udruženje „Zeleni sad” u saradnji s Javnim komunalnim preduzećem „Čistoća” i uz podršku mesne zajednice Južni Telep.
U 11 časova zainteresovani građani, kako s Telepa, tako i iz drugih delova grada, timski su započeli čišćenje tog područja uz Dunav i s rukavicama i velikim kesama u rukama, posle sata rada sakupili su više od 60 yakova smeća. Predsednica Ekološkog udruženja „Zeleni sad” Sara Pavkov odrasla je na Šodrošu, a za „Dnevnik” ističe cilj jučerašnje akcije čišćenja.
„Želimo da probudimo građanima svest o zaštiti životne sredine na lokalu, na nečemu što je u njihovom dvorištu, što je u njihovom okruženju i na šta mogu zaista da utiču, i, konkretno, danas to i rade“, kazala je Sara Pavkov.
„Mislim da pokazujemo da je radna akcija, timski rad i zajedništvo nešto što građanima zaista fali. Kroz takve akcije hoćemo da probudimo ono što je nekad postojalo u staroj Jugoslaviji – radne akcije, na kojima su se ljudi i zaljubljivali, uživali, a i svađali.“
Jedna od učesnica jučerašnje akcije čišćenja, a ujedno i radnica u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Jasmina Predojević, ističe da situacija po tom pitanju nikad nije bila gora, ali da se sve može rešiti ukoliko postoji volja, s obzirom na to da, kako kaže, način zasigurno postoji.
„Ja sam rođena Novosađanka, ja znam svoj grad, ja znam Šodroš i znam da nikad nije bilo prljavije“, kazala je naša sagovornica.
„Novi Sad postaje neprepoznatljiv grad. Pitanje je da li je migracija stanovništva mnogo veća pa nemaju dovoljno kapaciteta za čišćenje ili je svest ljudi na vrlo niskom nivou pa kad popiju ili pojedu nešto, bacaju ambalažu gde stignu i ostave je. Postoje raznorazne mogućnosti da se sve to poboljša jer je otpad resurs koji se može koristiti.“
Đorđe Stevanić se ovog proleća pridružio Udruženju „Zeleni sad” jer je, kako kaže, hteo da doprinese gradu koliko god je to moguće. On se osvrnuo na dobrobiti akcija poput ove, i istakao da je to dobar način da se učini nešto korisno, da se očisti priroda, a samim tim i poboljša svest građana koja, po njegovom mišljenju, može biti mnogo bolja.
Stariji učesnici ove akcije čišćenja radili su vredno, podsećajući se na stare dane kada su se slične akcije organizovale mnogo češće, a s obzirom na sve popularnije „tim bildinge”, ne bi bilo loše kada bi firme i udruženja sastanke takvog tipa barem malo usmerile na očuvanje prirode i ujedno se u takvoj akciji poboljšanja grada bolje upoznali i, samim tim, u bilo kojem smilu, napredovali.
Kako saznajemo, u planu su i nove akcije čišćenja čim se spusti vodostaj jer je, kako kažu, dosta smeća u samoj vodi.
K. Ivković Ivandekić