Vrata vrtića „Pinokio” u Begeču uvek otvorena 

Međutim, kako se Begeč razvijao, današnji vrtić “Pinokio” namenski je izgrađen 1972. godine, kada su postojale svega dve vaspitne grupe, odnosno jedna na srpskom, a druga na slovačkom jeziku.

- Danas imamo dve jaslene i četiri vaspitne grupe sve na srpskom jeziku i u proseku se upiše od 150 do 165 dece - rekla je glavna vaspitačica vrtića “Pinokio” u Begeču Verona Veselinov. - Uvek gledamo da upišemo svu decu po konkursu, čak i ako nisu prošla na listi, jer želimo da izađemo svim roditeljima u susret, kako ne bi morali da ih voze za grad. Upis traje tokom cele godine, tako da broj upisane dece u septembru ne bude isti kao na kraju radne godine, ali nijedno dete ne ostane bez mesta u nekoj od grupa. Uvek ih se upiše više od planiranih kapaciteta.  

Prema njenim rečima, vaspitne grupe su mešovite, odnosno čine ih deca različitih nacija poput albanske, slovačke, mađarske i romske. Sva deca uglavnom znaju srpski, te nije bilo potrebe formirati različite jezičke grupe, dok neki roditelji žele da im deca uče srpski jer žive tu, a ne znaju, te u skladu sa tim ciljano i upišu decu u begečki vrtić.

- Imamo petoro predškolske dece koja dolaze iz Bangladeša organizovanim prevozom, zajedno sa osnovcima, jer smo insistirali na tome da se ona opismene i da im se pruži adekvatan vaspitno - obrazovni rad - kaže Verona Veselinov. - Odlično su se uklopili, a deca uz decu sve lakše savladaju, tako da i oni koji ne znaju najbolje srpski, vrlo brzo uspeju da ga usvoje i nauče.

Kako kaže, svake godine se upišu i deca sa posebnim potrebama po sistemu inkluzije, pa je tako i ove godine u vrtiću prisutno jedno dete. Uz pomoć drugara, vaspitača i ostalog stručnog kadra, oni se lako uklope i zainteresuju da rade u kolektivu.

- Imamo odličnu saradnju sa ŠOSO “Milan Petrović” koji nam dodele logopeda i defektologa, te zajedničkom saradnjom dođemo do željenih rezultata u radu - rekla je Verona Veselinov. - Sa inkluzivnom decom se radi individualno ili u grupi, kada svi zajedno rešavamo određene zadatke.  Sudeći po iskustvu i priči drugih kolega i saradnika koji rade u gradskim sredinama, po njenom mišljenju, puno je lakše raditi u manjoj sredini. Deca su mirnija i više upućena u tradicionalne i kulturne vrednosti, ali i običaje.

- Okruženje je prirodnije i imaju više prostora za igru, te su fizički i sposobnija, ipak je seoska sredina simbol slobode i prostranstva - kaže naša sagovornica. - Često pravimo izlete po selu i vodimo ih na salaše u okolini, a posetimo i poni farmu koja postoji u Begeču. 

Osim toga, često organizuju druženja i sa najstarijim sugrađanima u Domu penzionera, ali i sa udruženjima žena “Jefimija” i “Beli labud”. Roditelji su uvek raspoloženi za saradnju i kada god treba nešto da se uradi, pomogne ili obezbediti, rado to čine i učestvuju u svim aktivnostima.

I. Mikloši

Foto: S. Šušnjević

Projekat "Prigradska naselja Novog Sada" je sufinansiran od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.