Voda iz javnih bunara, uglavnom, bezbedna 

Kako objašnjavaju dr Emil Živadinović i dr Sanja Bijelović sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine za “Dnevnik”, opasnosti po zdravlje ljudi u vodi sa javnih bunara u Novom Sadu javljaju se sporadično.

– Utvrđene opasnosti mogu usloviti potpunu zabranu upotrebe vode ili izmene senzornih osobina koje ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi, ali mogu zbog izmenjene boje, mirisa, pojave mutnoće i vidljivog taloga, usloviti odbijanje upotrebe vode za piće – govore naši sagovornici. – Posmatrano po godinama, rezultati analiza zdravstvene ispravnosti vode za piće iz javnih bunara su uglavnom nepromenjeni.

Na teritoriji okruga, Institut kontroliše zdravstvenu ispravnost vode za piće sa šest javnih bunara u Sremskim Karlovima, četiri javna bunara u Bečeju, jednog u Temerinu i jednog u Viziću, te prema podacima Instituta, voda za piće iz javnih bunara u Sremskim Karlovcima, Bečeju i Viziću je najčešće zdravstveno ispravna, uz sporadično utvrđivanje prisustva mikrobioloških i hemijskih opasnosti.

– Treba naglasiti da su javni bunari alternativni izvori vodosnabdevanja, što znači da se voda za piće iz ovih izvora koristi samo kada nije dostupna voda za piće iz centralnog sistema vodosnabdevanja – naglašavaju dr Bijelović i dr Živadinović. – Rizici upotrebe vode za piće iz javnih bunara po zdravlje ljudi su uslovljeni prisustvom mikrobioloških, fizičkih ili hemijskih opasnosti.

Kako oni objašnjavaju, mikrobiološke opasnosti u vodi za piće mogu usloviti oboljenja organa za varenje – bolove u stomaku, grčeve, retku i obilnu stolicu, povraćanje i slabost, malaksalost i dehidrataciju, a ponekad može doći i do povišene telesne temperature, što zavisi od vrste i količine mikroorganizma. 

– Ukoliko se mikrobiološki zagađena voda koristi za održavanje lične higijene, moguće su i promene po koži i sluzokoži – ističu naši sagovornici. – Hemijske opasnosti iz vode za piće, odnosno koncentracije nitrata i nitrita iznad propisanih vrednosti, mogu kod ljudi sa hroničnim oboljenjem organa za varenje dovesti do pogoršanja bolesti, zato što dovode do stvaranja opasnih, karcinogenih jedinjenja u organizmu.

Prikaz rezultata zdravstvene ispravnosti vode za piće iz javnih bunara dostupan je zainteresovanima putem interaktivne mape koja se nalazi na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Poslednji zvanični rezultati iz marta pokazuju da je 5. maja na javnim bunarima u Ulici Alberta Tome, kod Spensa, “Elektrovojvodina”, na uglu Narodnog fronta i Šekspirove ulice na Limanu 3 voda bila izmenjene boje, mirisa i ukusa, ali da nije opasna po zdravlje. Isti slučaj je i sa bunarima na Limanu 4 u Ulici Jožefa Marčoka i Balzakovoj ispred broja 62, kao u ulici 1.300 kaplara. Voda je bila izmenjenog mirisa, boje i ukusa i na Ribarskom ostrvu ispred “Udruženja ribolovaca”, ali nije bila opasna za zdravlje, dok je drugi bunar na Ribarskom ostrvu imao isti rezultat, ali 4. januara.

Dodatni rizik korišćenja vode za piće iz javnih bunara predstavlja ambalaža u koju se sipa voda, kao i njeno čuvanje, te kako dr Bijelović i dr Živadinović govore, ukoliko ambalaža nije zdravstveno ispravna, može doći do sekundarnog zagađenja vode za piće, koja je ranije bila zdravstveno ispravna, mikroorganizmima i hemijskim materijama iz ambalaže.

–  Preporučuje se korišćenje prethodno dezinfikovane i dobro oprane ambalaže koja je male zapremine, a namenjena je jednoj osobi – objašnjavaju oni. – Tako prikupljenu vodu treba čuvati i skladištiti na temperaturi od 4 do 8 stepeni Celzijusa.

D. Andulajević