Вода из јавних бунара, углавном, безбедна 

Како објашњавају др Емил Живадиновић и др Сања Бијеловић са Института за јавно здравље Војводине за “Дневник”, опасности по здравље људи у води са јавних бунара у Новом Саду јављају се спорадично.

– Утврђене опасности могу условити потпуну забрану употребе воде или измене сензорних особина које не представљају опасност по здравље људи, али могу због измењене боје, мириса, појаве мутноће и видљивог талога, условити одбијање употребе воде за пиће – говоре наши саговорници. – Посматрано по годинама, резултати анализа здравствене исправности воде за пиће из јавних бунара су углавном непромењени.

На територији округа, Институт контролише здравствену исправност воде за пиће са шест јавних бунара у Сремским Карловима, четири јавна бунара у Бечеју, једног у Темерину и једног у Визићу, те према подацима Института, вода за пиће из јавних бунара у Сремским Карловцима, Бечеју и Визићу је најчешће здравствено исправна, уз спорадично утврђивање присуства микробиолошких и хемијских опасности.

– Треба нагласити да су јавни бунари алтернативни извори водоснабдевања, што значи да се вода за пиће из ових извора користи само када није доступна вода за пиће из централног система водоснабдевања – наглашавају др Бијеловић и др Живадиновић. – Ризици употребе воде за пиће из јавних бунара по здравље људи су условљени присуством микробиолошких, физичких или хемијских опасности.

Како они објашњавају, микробиолошке опасности у води за пиће могу условити обољења органа за варење – болове у стомаку, грчеве, ретку и обилну столицу, повраћање и слабост, малаксалост и дехидратацију, а понекад може доћи и до повишене телесне температуре, што зависи од врсте и количине микроорганизма. 

– Уколико се микробиолошки загађена вода користи за одржавање личне хигијене, могуће су и промене по кожи и слузокожи – истичу наши саговорници. – Хемијске опасности из воде за пиће, односно концентрације нитрата и нитрита изнад прописаних вредности, могу код људи са хроничним обољењем органа за варење довести до погоршања болести, зато што доводе до стварања опасних, карциногених једињења у организму.

Приказ резултата здравствене исправности воде за пиће из јавних бунара доступан је заинтересованима путем интерактивне мапе која се налази на сајту Института за јавно здравље Војводине. Последњи званични резултати из марта показују да је 5. маја на јавним бунарима у Улици Алберта Томе, код Спенса, “Електровојводина”, на углу Народног фронта и Шекспирове улице на Лиману 3 вода била измењене боје, мириса и укуса, али да није опасна по здравље. Исти случај је и са бунарима на Лиману 4 у Улици Јожефа Марчока и Балзаковој испред броја 62, као у улици 1.300 каплара. Вода је била измењеног мириса, боје и укуса и на Рибарском острву испред “Удружења риболоваца”, али није била опасна за здравље, док је други бунар на Рибарском острву имао исти резултат, али 4. јануара.

Додатни ризик коришћења воде за пиће из јавних бунара представља амбалажа у коју се сипа вода, као и њено чување, те како др Бијеловић и др Живадиновић говоре, уколико амбалажа није здравствено исправна, може доћи до секундарног загађења воде за пиће, која је раније била здравствено исправна, микроорганизмима и хемијским материјама из амбалаже.

–  Препоручује се коришћење prеthodno дезинфиковане и добро опране амбалаже која је мале запремине, а намењена је једној особи – објашњавају они. – Тако прикупљену воду треба чувати и складиштити на температури од 4 до 8 степени Целзијуса.

Д. Андулајевић