Više od 25 izlagača na manifestaciji „Hej, salaši”

U svečanom programu učestvovali su hor OŠ „Petefi Šandor”, mališani iz Društva „Instrumental” i hor „Spomenak”, koji čine stariji sugrađani.

Posetioci su imali priliku da uživaju u vojvođanskom ambijentu i pogledaju ponudu 26 izlagača: upoznaju se sa salašarskim turizmom, proizvođačima vina, piva, rakije, meda, medenjaka, kitnkeza, starinskih kolača... U međuvremenu, za mališane su bile pripremljene posebne kreativne radionice na temu salaša, gastronomije i jeseni.

Pomoćnik za turizam i regionalnu privrednu saradnju Sergej Tamaš kazao je to da je manifestaciju „Hej salaši” Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam prepoznao kao značajnu za Vojvodinu te je za njeno održavanje izdvojeno 470.000 dinara.

„Proizvodi koji su izloženi vraćaju nas kroz vreme i ukazuju na  bogatstvo koje salašarski turizam nudi, kao i na običaje i obeležja koje Vojvodina poseduje“, rekao je Tamaš.

„Osim toga, na taj način se umrežavaju poljoprivredni proizvođači i promoviše turistički potencijal Vojvodine, čije bogatsvo je prepoznato i van naših granica.“

Zamenica načelnika Gradske uprave za privredu Slavka Dukić istakla je to da su manifestacije poput te značajne za promociju i razvoj ruralnog turizma. Ona je naglasila da je važno da se neguju vojvođanska tradicija, duh i običaji jer je budućnost u salašarkom turizmu.

Koorinatorka programa Ljiljana Maširević iz Udruženja „Život kao inspiracija” kazala je da je cilj manifestacije promocija ruralnog turizma i potencijala koje Novi Sad, odnosno Vojvodina imaju.

„Želimo porodicama da damo predlog kako da kvalitetno provedu slobodno vreme boravkom na salašima, ali i da što više koriste proizvode malih gazdinstava te na taj način da podrže porodični biznis“, pojasnila je Ljiljana Maširević. Osim toga, kazala je da je jedna od ideja da se skrene pažnja javnosti na tradicionalne vrednosti koje Vojvodina ima.

Veliki broj građana svraćao je i da proba domaći hleb bez aditiva, pravljen na tradicionalan način: u zidanoj peći na drva. Šandor Kiškarolj iz Bačke Topole, koji se osam godina bavi tim poslom, kazao je da je drugi put na manifestaciji i da je zadovoljan organizacijom i posetom.

„Hleb je poseban jer je gust i ima težinu, pravi se od domaćeg brašna, ne mrvi se, a svežinu i mekoću zadržava i nakon nedelju dana“, jasan je bio Kiškarolj.

„Naš hleb je tri puta veći od običnog koji se može pazariti u pekarama i prodavnicama. Niko ne želi da se bavi pravljenjem tradicionalnog hleba jer se peče na vatri 12 časova, oduzima mnogo vremena i snage, a i skuplji je. Uprkos tome, mi godinama imamo stalne mušterije, pa planiramo da okušamo sreću u Novom Sadu, odnosno uskoro da otvorimo radnju.“

S. Kovač, S. Podunavac i J. Perišić

Foto: S. Kovač