Veseli i šareni kišobrani sive oblake pobeđuju

Volite cveće, gradove, istorijske ličnosti, stihove i misli... ništa vas ne sprečava da tu svoju ljubav date Olgi da prenese na kišobransko platno i dokaže vam da kiša i te kako može biti zabavna i šarena.

„Inspiriše me misao da više nijedan kišni dan ne mora da bude očajan i siv”, kaže Olga, koja radi u dve osnovne škole, „23. oktobar” u Sremskim Karlovcima i „Jovan Dučić” u Petrovaradinu.

Ona dodaje da je svi pitaju kako izgleda njen kišobran, a ona je svoj oslikala tek pre mesec dana.

Do svojevrsnog sklopa umetnosti slikanja i stvaralaštva majke prirode došlo je pre tri godine, kada je Olga imala zadatak da, za Dan škole „23. oktobar” organizuje deo priredbe. Najpre je na umu imala modnu reviju, ali zbog nemogućnosti rada s garderobom, dosetila se da organizuje reviju oslikanih kišobrana, što je direktor škole rado podržao, a deca su još radije učestvovala u pripremama.

„Nakon priredbe ostalo je mnogo neoslikanih kišobrana koje sam uzela i počela da slikam na njima”, priseća se slikarka.

Ona dodaje da je u to vreme bila oduševljena japanskom kulturom i njihovim motivima.

„Do sada sam imala dosta zahteva, a plašila sam se da će mi se javljati samo žene koje će tražiti cveće, cveće i ništa osim cveća. Međutim, ljudi su toliko kreativni da neki motivi ni meni ne bi pali na pamet. Zainteresovani mi kažu šta žele, a ja imam slobodu da to osmislim i realizujem”, kaže Olga.

Za rad na jednom kišobranu potrebno je oko deset dana. Najduži i najteži deo posla je priprema skice u foto-šopu, nakon čega ide oslikavanje, pa sušenje boje. Da bi rad bio što bolji, a svrha trajala što duže, Olga nabavlja kišobrane preko određene knjižare, dok cena zavisi od količine crteža, ali i odabira boja.

„Jednom sam isti motiv ponovila dva puta, a reč je o Van Gogovoj „Zvezdanoj noći”. Jedna žena je tražila potpuno istu sliku mačke koju sam već uradila, ali sam joj objasnila da nisam „štanc mašina” i zamolila je da promeni makar nešto. Takav rad, onda, nije unikat. Ipak, najteže mi je bilo da oslikam Karlovački gimnaziju i česmu Četiri lava. Uspela sam nakon šestog puta, kaže slikarka.

Iako su njeni kišobrani specifični i mame poglede, Olga kaže da do sada svoje radove nije videla na ulicama Novog Sada. Inače, njeni kišobrani uveseljavaju šetače i u Zagrebu, Kraljevu, Aleksincu, Beogradu...

Dok nije stigla do najsavršenijeg sklopa materijala i boja, Olga Maravić Rabrenović je mnogo eksperimentisala. Da bi njeni kišobrani trajali što duže, postoje određeni saveti kojih bi se trebalo pridržavati.

„Kišobrane nemojte stavljati na radijatore i vrele površine da se suše jer to nije dobra kombinacija s uljanim bojama. Takođe, preporučujem da ih ne vezujete onom vrpcom jer se tako slika iritira pa može doći do oštećenja”, kaže Olga, napominjući da njena drugarica već dve godine koristi kišobran i „još uvek mu ništa ne fali”.

L. Radlovački