Весели и шарени кишобрани сиве облаке побеђују

Волите цвеће, градове, историјске личности, стихове и мисли... ништа вас не спречава да ту своју љубав дате Олги да пренесе на кишобранско платно и докаже вам да киша и те како може бити забавна и шарена.

„Инспирише ме мисао да више ниједан кишни дан не мора да буде очајан и сив”, каже Олга, која ради у две основне школе, „23. октобар” у Сремским Карловцима и „Јован Дучић” у Петроварадину.

Она додаје да је сви питају како изгледа њен кишобран, а она је свој осликала тек пре месец дана.

До својеврсног склопа уметности сликања и стваралаштва мајке природе дошло је пре три године, када је Олга имала задатак да, за Дан школе „23. октобар” организује део приредбе. Најпре је на уму имала модну ревију, али због немогућности рада с гардеробом, досетила се да организује ревију осликаних кишобрана, што је директор школе радо подржао, а деца су још радије учествовала у припремама.

„Након приредбе остало је много неосликаних кишобрана које сам узела и почела да сликам на њима”, присећа се сликарка.

Она додаје да је у то време била одушевљена јапанском културом и њиховим мотивима.

„До сада сам имала доста захтева, а плашила сам се да ће ми се јављати само жене које ће тражити цвеће, цвеће и ништа осим цвећа. Међутим, људи су толико креативни да неки мотиви ни мени не би пали на памет. Заинтересовани ми кажу шта желе, а ја имам слободу да то осмислим и реализујем”, каже Олга.

За рад на једном кишобрану потребно је око десет дана. Најдужи и најтежи део посла је припрема скице у фото-шопу, након чега иде осликавање, па сушење боје. Да би рад био што бољи, а сврха трајала што дуже, Олга набавља кишобране преко одређене књижаре, док цена зависи од количине цртежа, али и одабира боја.

„Једном сам исти мотив поновила два пута, а реч је о Ван Гоговој „Звезданој ноћи”. Једна жена је тражила потпуно исту слику мачке коју сам већ урадила, али сам јој објаснила да нисам „штанц машина” и замолила је да промени макар нешто. Такав рад, онда, није уникат. Ипак, најтеже ми је било да осликам Карловачки гимназију и чесму Четири лава. Успела сам након шестог пута, каже сликарка.

Иако су њени кишобрани специфични и маме погледе, Олга каже да до сада своје радове није видела на улицама Новог Сада. Иначе, њени кишобрани увесељавају шетаче и у Загребу, Краљеву, Алексинцу, Београду...

Док није стигла до најсавршенијег склопа материјала и боја, Олга Маравић Рабреновић је много експериментисала. Да би њени кишобрани трајали што дуже, постоје одређени савети којих би се требало придржавати.

„Кишобране немојте стављати на радијаторе и вреле површине да се суше јер то није добра комбинација с уљаним бојама. Такође, препоручујем да их не везујете оном врпцом јер се тако слика иритира па може доћи до оштећења”, каже Олга, напомињући да њена другарица већ две године користи кишобран и „још увек му ништа не фали”.

Л. Радловачки