„Vektori kolektivne imaginacije u umetnosti“ u Galeriji SULUV

Najavljen je i paralelan rad kolaborativno istraživačkih radnih grupa koje putem onlajn sesija analiziraju i preispituju materijale nastale u istraživačkoj fazi programa „Fragmenti za studije o umetničkim organizacijama“.

 Sve ovo je deo prezentacije dugoročnog međunarodnog istraživačkog projekta „Umetnička organizacija“, koji realizuje istraživački tim Centra za nove medije_kuda.org sa teoretičarima i istoričarima umetnosti Milicom Pekić, Stevanom Vukovićem, Anom Vilenicom i Darijom Medić. Onlajn format predstojećih događaja i sesija je izabran usled promenjenih okolnosti koje su nastale tokom pandemije Kovida-19 i predstavlja svojevrstan izazov za sve koji su uključeni u ovaj proces.

Projekat „Umetnička organizacija“ otvara prostor za kolektivno kritičko preispisivanje istorije umetnosti (post)jugoslovenskog kulturnog prostora i kritički rad sa generisanim arhivom, analizirajući fenomen umetničkog (samo)organizovanja i relacije untar umetničkih grupa i kolektiva u postjugoslovenskoj regiji u poslednjih pedesetih godina.

Istraživanje u okviru ovog projekta je usmereno ka grupnim i kolektivnim procesima stvaralaštva i unutrašnjoj dinamici između umetnika i drugih učesnika u njima. Fokus je usmeren ka samoorganizovanim inicijativama izvan okvira oficijelnih institucija. Kroz fenomene samoorganizovanja projektom se propituje uloga organizacija civilnog društva kao potencijalnih progresivnih mesta u društvu kroz bavljenje umetnošću.

Projekat pokriva široko istorijsko polje preko diskusije sa protagonistima ovih praksi od devedesetih do danas, sa osvrtom na iskustva i nasleđe organizovanja i kolektivnog stvaranja u nedavnoj prošlosti lokalne i nacionalne kulture, preko neoavangardi šezdesetih i sedamdesetih godina i Beogradskog nadrealizma u tridesetim godinama prošlog veka.

Rad na projektu započet je 2017. godine, kroz intervjuisanje učesnika i protagonista savremene umetničke scene Jugoslavije. Ovaj rad se nastavio i tokom 2018. i 2019. kada su sagovornici bili teoretičari i istoričari umetnosti kao i umetnici koji su svoju praksu realizovali kroz grupni umetnički rad. Rezultat tog istraživanja je arhiv koji se sastoji od intervjua, dokumentacije umetničkih radova i kritičkih tekstova napisanih tokom projekta. U tom smislu, ovo istraživanje razmatra načine na koje su se razvijale prakse u prošlosti, da bi se na njih nadovezali, integrisali u ovir znanja i veština sa kojima se danas umetnici upuštaju u samoorganizovane projekte, posebno u savremenom prekarnom neoliberalnom okruženju, i da bi se proglasile za praktično nasleđe koje bi moglo da bude od velikog značaja za obrazovanje današnjih aktera u procesu samoorganizacije u umetnosti. 

  I. B.