U Novom Sadu se sve više gradi i na obodima grada

Sve više ljudi se iz drugih delova države doseljava u Novi Sad u potrazi za boljim poslom i životnim standardom, zbog čeka se traži kvadrat više. Kako objašnjava predsednik sindikata građevinskih radnika Novog Sada i Vojvodine Josip Modić, Novi Sad je rastao u visinu, a kako će biti sve manje parcela gde se može zidati, polako će se i širiti, što je u poslednje vreme posebno izraženo sa sremske strane grada.

- Po Generalnom urbanističkom planu (GUP) mnogo toga je planirano. Najviše polemike na javnoj prezentaciji izazvao je plan za brodogradilište i Šodroš, gde će se graditi stambeno-poslovni kompleks, a planirane su biciklistička i pešačka staza pa će građani moći da idu od kanala Dunav-Tisa-Dunav do Rumenke - kaže Modić dodajući da se posebno vodilo računa o zelenim površinama. - Zahtevi koji se stavljaju pred investitore prilikom izgradnje višespratnica zavise od lokacije. Na primer, kada je reč o parkiralištima na pojedinim mestima je dozvoljeno da zgrada zauzima 50 odsto površine placa, a negde 30 odsto, što je slučaj na Karagači i Alibegovcu, gde se poslednje vreme sve više gradi. U gradu je dozvoljeno da na polovini placa bude stambeni objekat, a ostalo da je predviđeno za parking. Iako investitori imaju obavezu da prilikom gradnje predvide određeni broj mesta za automobile, parkinzi su ostali problem s kojim će se grad morati pozabaviti.

Proteklih godina građeno je na obodima Novog Sada - na Adicama i na Telepu koji se polako se spajaju s Futogom, potom na Novom naselju i u Petrovaradinu, u Ulici Račkog i duž nove pruge, dok je u planu da oko Crkve Svete Petke i igrališta bude napravljen centar Petrovaradina.

Biciklistička infrastruktura

Kako je Novi Sad oduvek važio za biciklistički grad, prema Modićevim rečima nastoji se da se, po ugledu na neke evropske metropole, popularizuje vožnja bicikla, odnosno smanji upotreba privanih putničkih vozila.

Stoga se grade i rekonstruišu biciklističke staze, a Grad je u dva navrata subvencionisao kupovinu bicikala. Takođe, najavljena je i izgradnja pešačke staze od Petrovaradina do Bukovca na mestu gde je bila stara pruga, koja će biti idealna za rekreaciju.

- Oživela je i sremska strana grada, te je najavljeno da će građani biti u mogućnosti da legalizuju objekte koji su “na divlje” sagrađani na Mišeluku, dok je oko Kovid bolnice u planu da se grade zgrade ili kuće, što znači da bi trebalo da nikne čitavo naselje s propratnim sadržajima, poput škola, vrtića, igrališta, a videćemo šta će se dešavati na Alibegovcu jer su tu predviđeni turističko-sportski sadržaji - ističe Modić.

Modić kaže da je razumljivo što ljudi negoduju kada se menja stari deo grada, ali napominje da je za sve izdata dozvola. On pojašnjava da se u većini slučajeva radio o napuštenim i oronulim objektima, koje su vlasnici lako prodali investitorima, kako bi rešili svoje stambeno pitanje.

- Uloženo je dosta u očuvanje i obnovu Podgrađa, uređene su fasade, zamenjeni crepovi, a ideja je da se taj deo Petrovaradina pretvori u pešačku zonu. Preduslov za to je da se izgradi još jedan most kako bi se rešilo pitanje saobraćaja, jer ukoliko Gradić bude zatvoren za saobraćaj motornim vozilima žitelji nipošto ne smeju da ispaštaju zbog toga i da budu “udaljeniji” od grada, već naprotiv da lakše i brže stižu na bačku stranu - zaključuje naš sagovornik.

S. Kovač